библиотека библиотека
Поиск

Kurdipedia является крупнейшим источников информации курдским курдам!


Параметры поиска





Расширенный поиск      Клавиатура


Поиск
Расширенный поиск
библиотека
Имена для курдских детей
Хронология событий
Источники
История
Пользователь коллекций
виды деятельности
Помощь в поиске?
Публикация
видео
Классификации
Случайная деталь!
Отправлять
Отправить статью
Отправить изображение
Опрос
Ваше мнение
контакт
Какая информация нам нужна !
Стандарты
Правила использования
Параметр Качество
Инструменты
Нарочно
Архивариусы Курдипедии
Статьи о нас !
Kurdipedia Добавить на ваш сайт
Добавить / удалить e-mail
Статистика посетителей
Статистика статьи
Конвертер шрифтов
Календари Конвертер
Проверка орфографии
Языки и диалекты страницы
Клавиатура
Удобные ссылки
Расширение Kurdipedia для Google Chrome
Cookies
Языки
کوردیی ناوەڕاست
کرمانجی - کوردیی سەروو
Kurmancî - Kurdîy Serû
هەورامی
Zazakî
English
Française
Deutsch
عربي
فارسی
Türkçe
Nederlands
Svenska
Español
Italiano
עברית
Pусский
Norsk
日本人
中国的
Հայերեն
Ελληνική
لەکی
Azərbaycanca
Мой счет
Вход
Членство !
Забыли пароль !
Поиск Отправлять Инструменты Языки Мой счет
Расширенный поиск
библиотека
Имена для курдских детей
Хронология событий
Источники
История
Пользователь коллекций
виды деятельности
Помощь в поиске?
Публикация
видео
Классификации
Случайная деталь!
Отправить статью
Отправить изображение
Опрос
Ваше мнение
контакт
Какая информация нам нужна !
Стандарты
Правила использования
Параметр Качество
Нарочно
Архивариусы Курдипедии
Статьи о нас !
Kurdipedia Добавить на ваш сайт
Добавить / удалить e-mail
Статистика посетителей
Статистика статьи
Конвертер шрифтов
Календари Конвертер
Проверка орфографии
Языки и диалекты страницы
Клавиатура
Удобные ссылки
Расширение Kurdipedia для Google Chrome
Cookies
کوردیی ناوەڕاست
کرمانجی - کوردیی سەروو
Kurmancî - Kurdîy Serû
هەورامی
Zazakî
English
Française
Deutsch
عربي
فارسی
Türkçe
Nederlands
Svenska
Español
Italiano
עברית
Pусский
Norsk
日本人
中国的
Հայերեն
Ελληνική
لەکی
Azərbaycanca
Вход
Членство !
Забыли пароль !
        
 kurdipedia.org 2008 - 2024
 Нарочно
 Случайная деталь!
 Правила использования
 Архивариусы Курдипедии
 Ваше мнение
 Пользователь коллекций
 Хронология событий
 виды деятельности - Курдипедиа
 Помощь
Новый элемент
библиотека
Неолитическая керамика Загроса и Северной Месопотамии как исторический источник
06-08-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
ФАЙЗО АГИТОВИЧ ШАМОЯН
20-07-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
Свод статистических данных о населении Закавказскаго края, извлеченных из посемейных списков (1886) г
18-07-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
Курды в Ассамблее народа Кыргызстана: укрепление толерантности
18-07-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
20-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
17-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
НУРЕ ДЖАВАРИ
13-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Георгий Мгоян
01-02-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Победоносцева Кая Анжелика Олеговна
29-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Пашаева Ламара Борисовна
18-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Статистика
Статьи
  529,505
Изображения
  107,197
Книги pdf
  19,932
Связанные файлы
  100,659
видео
  1,470
Язык
کوردیی ناوەڕاست 
302,579
Kurmancî - Kurdîy Serû 
88,875
هەورامی 
65,827
عربي 
29,189
کرمانجی - کوردیی سەروو 
16,883
فارسی 
8,918
English 
7,352
Türkçe 
3,590
Deutsch 
1,477
Pусский 
1,134
Française 
324
Nederlands 
130
Zazakî 
85
Svenska 
57
Հայերեն 
49
Italiano 
40
Español 
39
لەکی 
37
Azərbaycanca 
21
日本人 
19
Norsk 
14
עברית 
14
Ελληνική 
13
中国的 
12
Категория
Pусский
Статьи 
582
библиотека 
355
биография 
164
Изображение и описание 
13
Публикации 
5
Места 
4
Цитаты и фразы 
2
Археологические места 
2
мученики 
2
Стих 
2
документы 
1
видео 
1
Произведения 
1
Репозиторий
MP3 
323
PDF 
30,339
MP4 
2,389
IMG 
196,051
Поиск контента
биография
ВАСИЛЬЕВА ЕВГЕНИЯ ИЛЬИНИЧНА
биография
EЗИЗ СEВО
биография
РУДEНКО МАРГАРИТА БОРИСОВНА
биография
ОЛЬГА ИВАНОВНА ЖИГАЛИНА
биография
Лерх Пётр Иванович
Ferhenga Novel-lawan
Сотрудники Курдипедии архивируют важную информацию для своих коллег со всех концов Курдистана.
Категория: Статьи | Язык статьи: Kurmancî - Kurdîy Serû
Делиться
Facebook0
Twitter0
Telegram0
LinkedIn0
WhatsApp0
Viber0
SMS0
Facebook Messenger0
E-Mail0
Copy Link0
Рейтинговая статья
Отлично
очень хороший
Средний
неплохо
плохой
Добавить в мои коллекции
Ваше мнение о предмете!
предметы истории
Metadata
RSS
Поиск в Google для изображений, связанных с выбранным элементом !
Поиск в Google для выбранного элемента !
کوردیی ناوەڕاست0
English0
عربي0
فارسی0
Türkçe0
עברית0
Deutsch0
Español0
Française0
Italiano0
Nederlands0
Svenska0
Ελληνική0
Azərbaycanca0
Fins0
Norsk0
Pусский0
Հայերեն0
中国的0
日本人0

Ferzan Şêr

Ferzan Şêr
Ferhenga Novel-lawan
#Ferzan Şêr#

Di cîhana edebî ya kurdî de ji bo pênaseya cureyeke edebî (romana, helbest, çîrok, şanoname hwd.) zêde nîqaş nîn in. Tiştê tê bîra min li ser hebûna romana kurdî nîqaş hatine kirin. Roman bi xwe di nav cureyên din ên edebî de gelek caran tûşî nîqaşan bûye. Ji nîqaşên nêz, Otobêsa Yunus Eroglu (Ciwanmerd Kulek) tê bîra min, gelo romane an na? Ev nîqaşên han li ser metnê, bi xwendineke nêz dihatin xwendin. Roman diyar e, lê gelo ew “ew e an na”. Di vê nivîsê de ez xwe derdixim derveyê metnê. Dema mirov ji nav metnên kurdî derkeve, gavek xwe bi paş de bavêje û dibîne ku di hin cureyên edebî de bes di navlêkirina wan de alozî hene. Roman roman e, çîrok çîrok e. Lê ji bo Novellayê gelek navê cuda têne bikaranîn. Romanok, romançe, kurteroman, kurtenovel, çîroka dirêj û novel hatine bikaranîn. Romanok min li ser tu berhemê nedîtiye, lê ji sohbetan nivîskarên me yê Kafkasyayê de bikaranîna vê peyvê seh kir. Weşanaên J&Jê ji bo berhemên Yakup Meşe gotine romançe. Qêrîn û Hawar, Bese Birakujî (Weşanên Çandan Nûjen, 1996, Stockholm)(1) ya Lokman Polat wekî çîroka dirêj, Smîrnoff (Weşanên Welat, 1991, Stockholm) ya Hesenê Metê wekî novel; Erd (Weşanên Sara, 2012, Stockholm) ya Bavê Barzan wekî kurtenovel e, di berga navê de kurteçîrok jî dinivîse, hatine nivîsandin. Kovara Lêkolîn di hejmara xwe ya 16emîn de dosyayel li ser romana kurdî belav kirive, tê de hevpeyvîn bi edîbên biwarê re hene. Di wir de Yaqob Tilêrmenî peyva “dîrejeçîrok” bikaraniye, Perwîz Cîhanî gotiye “novel yan çîroka dirêj”(2). Di hin mînakan de tevliheviya di kurdî de hîn bêtir dertê holê. Romana Yaşar Kemal, di salên 1990î de ji Weşanên Çanda Nûjen wekî “novel” hatiye nivîsin[3]. Lawikê Xerzî ya Mahmut Baksî di listeyan de ji Nudemê wekî roman, ji Avayê wekî çîrok derketiye, di listeya Saradistributionê de wekî “short stories (kurteçîrok)” hatiye katalogkirin.
Di vê meseleyê de du problem hene. Yekê jê ev e: cureyeke edebî heye, navê wê ne standart e, a din jî cure û binecureyên edebiyatê de sînorek zelal nîne, taybetmendiya cureyê ne zelal. Ji bo problema duyemîn di sala 1995an de li konfaranseke li “Biskopsarnö”ya Swêdê Hesenê Metê (Babê Novellayê) gotareke bi navê “Novel”, pêşkêş dike. Tiyorî û pênaseyeke dîrokî ya “novel(lay)ê” ji me re zelal dike. Hesenê Metê, ji peyvê heta dîroka wê bi çaraliyan ve mijarê rave û pêşkêş kiriye: “Ji aliyê formê ve (kurtî û dirêjayî)”, “Ji aliyê cî û wextê ve”, “Ji aliyê struktur û avabûnê ve”, “Ji aliyê nav û zimanî ve”. Di nivîsê de ne bes novel(lay)ê ji me re zelal dike, wek dînamîtêk gumana me ya li ser çîrokê jî davêje çemê kurdî. Vê dawiyê jî Lokman Polat li ser Tehtên Bilind nivîsek belav kir, bê ka çîrok e an “kurteroman” e(4). Li ser tiyoriya Hesenê Metê em dibînin ku nîqaşên li ser berheman jî ji “roman e an na” ber bi “çîrok e an kurteroman e” ve diçe. Di dawiya nivîsa xwe de Hesenê Metê wiha dibêje “Lê ez nawêrim vê peyvê [serpêhatî] jî bi kar bînim. Bi baweriya min heta zimanzanên me di warê ziman de bi ser nekevin, ji bo evê babeta prosayê weke bersiveke rastir û têrtir peyveke nû nebînin, divê em jî novelê bi kar bînin.” (5)Ev jî berê me dide pirsa ewil. Ez ne zimanzan im û ne hedê min e jî peyva dawî bibêjim, lê fikrekî min jî heye di derbarê vê mijarê de dixwazim pêşkêş bikim.
Di biwara edebî de, nemaze jî di behremên vê çerxa dawî ya modern de term û têgînên me rûneniştî ne. Çi tiştî derveyî çanda we bin, yanî ji derve werin bikevin nav çanda we bivê nevê li dijî kodên we yên çandî pênase dibin. Her kes, derdor, civak dikare term û têgînek biafirine. Bi demê re di bikaranîna wan de, bi belavkirina wan re di nav wê civakê de bi awakî rast an şaş cih digre. Di meseleya novelllayê de heta radeyekê romanok, kurteroman, çîroka dirêj, kurtenovel hwd. bi awakî dikare bê qebulkirin. Lê novel bi ya min nabe. Lewra roman û novel yek e. Şaşiyên rûniştî jî gelek caran ji rastiyên rûneniştî jî bikêrtir in. Ev jî rastiyeke pratîkî ye li hemberê “zanînê”. Hin peyv hene di zimanê we de bes di ferhenga de peyda dibin, û ji bilî kesên eleqedar pêv kesek fahm nake; lê di şûna wê de peyveke ji zimanê biyanî bi her awayê xwe yê şêweyî û mahneyî tê fahmkirin û bikaranîn. Lê ev peyva “novel” ji bo “novellayê” ne wisa ye. Têgînek şûna têgînekê din digre ku di heman biwarê de ne û lazim e ji hev cuda bêne binavkirin.
Dîroka edebiyatê wekî bazar gelek caran li gor pêdiviyên bazarê tevgeriyaye. Pirî caran jî populeriya cureyan kiriye ku navlêkirina hin cureyan bes li gor tercîha sermiyan û desthilatên wê biwarê ve hatiye kirin. Kurk Mantolu Madonna‘ya Sebahattin Ali di çapa ewil de wekî “hikaye” derbas dibe. Di çapa îroyîn de roman e. Ji wê rojê heya îro gelo metn guherî? Na. Lê bazar guherîn. Li gor Pierre Bourdieu di sedsala 19emîn de di bazarê de cureya her zêde pere tê de hebû şano bû, dûre roman, dûre helbest dihat. Lê berovajiya wê îtîbara helbestvan zêdetir bû, dûre romannûs dûre şanoger dihat. Îro ji ber ku roman populer e, her metna kurdî dixwaze bibe roman. Makîneya kurdî wiha dixebite, dema hûn dest bi xwendina kurdî dibin, pêşî helbestan dinivîsin, dûre çîrokan, dûre roman, vê dawiyê rexne lê zêde bû. Di navbera van de jî li ku tê bicîkirin nizanim, li derekî jî riyek ber bi akademiyê ve diçe.
Ez dibêm nîqaşên “romana kurdî heye an na, filan berhem roman e an na, filan roman kurteçîrok e, zîncîre-çîrok e” wê her bidomin. Lê li ser navan, naveroka wan şaş be jî divê rêkeftinek zimnî li bazarê di navbera nivîskar, weşanger û xwîneran de hebe. Mijarên navxweyî ên cureyên edebî mijûliyê kûr û dirêj in, sînorên wan ne zelal in. Yek ji xuxuiyeta edebiyatên serdema me jî ew e ku wan sînorên bi xwe şîlo dikin. Lê di navan de divê qet nebe hindiktirîn havpariyên me hebin. Navên nivîskarên me jî ne standart in. Di berhema Sorê Gulê de Süleyman Demir, Li Parka Bajêr dibe Silêman Demir mirovê vê yekê fahm dike ber bi kurdî ve çûye. Wekî din ji ên ku ji kîrîlî û erebî vediguhêzin kurdî di wan de jî kêm zêde problem dertên, ew jî heta radeyekê tê fahmkirin. Lê mînak Mahmut Baksi li her derê Mahmut Baksi ye, di Lawikê Xerzî ya weşanên Avayê de bûye Mahmûd Baksî. Tiştên nîqaşbar nemaze jî cureyên edebiyatê, tu carî dawî li xwe nayne, ji xwe a mûhîm jî ji teqezkirina wan cureyan bêtir nîqaşên li ser wan e. Lê kêmanî navlêkirineke hevpar divê hebe.
Dema ez li bi awakî şexsî li ser peyveke cureya edebî difikrim, pîvanên min wiha ne, bila hiyerarşiyek di navbera wan de saz nebe, loma romanok, kurteroman, çîroka dirêj, ji roman û çîrokê tên û cureyê dadixînin asta kurtehî – dirêjahiyan, bila nebin. Novel bila nebe, ji ber ku wergera wê ya îngîlîzî dibe roman, ew dem romanên me jî “novellayên” me her du jî dibin roman. Dibêm bila bi kurdî be, lê wekî ku Hesenê Metê di nivîsa xwe de bi henûnî diyar dike dibêje “Lê ez nawêrim vê peyvê [serpêhatî] jî bi kar bînim”, ez jî newerêm peyveke kurdî îcad bikim, ên heyî jî ne bi dilê min in. Lowma, ji ber şerha ku novel di îngîlîzî de navê romanê ye û novella jî di gelek zimanan de tê bikaranîn pêşniyaza min her çiqas ev peyv jî ji hev du bin jî novel(la); wekî roman, romanok, kurteromanê) ji dêvla novelê novella ye.
1- Çavkanî, Kovara Çirayê hejmara 12'an (Kovar komeleya nivîskarên kurd li swedê) e.
2- “Lêkolîn: kovara Înstîtûta Kurdî ji bo lêkolîn û zanist” kovara înstîtûya kurdî ya Almanyayê (Koln) ye.
3- h. ç.
4- bnr. https://pirtukweje.wordpress.com/2018/05/16/lokman-polat-tahten-bilind-ciroke-yan-kurteroman-e/
5- Bi navê “Novelê” di hejmara 3emîn a Kovara Çirayê de; bi navê “Dîroka Novelê û çend problemên wê” jî di hejmara 101. a Kovara Nûbiharê de derçûye.
Têbinî: Ev nivîs di hejmara duyemîn a Kovara Kundê çap bûye.[1]
Этот пункт был написан в (Kurmancî - Kurdîy Serû) языке, нажмите на значок , чтобы открыть элемент на языке оригинала!
Ev babet bi zimana (Kurmancî - Kurdîy Serû) hatiye nvîsandin, klîk li aykona bike ji bu vekirina vî babetî bi vî zimana ku pî hatiye nvîsandin!
Эта статья была прочитана раз 1,450
Хэштег
Источники
[1] Веб-сайт | Kurmancî - Kurdîy Serû | https://ferzaname.wordpress.com/ - 04-07-2023
Связанные предметы: 45
библиотека
биография
Даты и события
Курдские имена
Слова и фразы
Статьи
Категория: Статьи
Язык статьи: Kurmancî - Kurdîy Serû
Дата публикации: 27-11-2018 (6 Год)
Классификация контента: Литература/ Литературная критика
Классификация контента: Статьи и интервью
Классификация контента: словарь
Страна - Регион: Курдистан
Тип документа: Исходный язык
Тип публикации: Цифровой
Технические метаданные
Параметр Качество: 99%
99%
Эта запись была введена ( ئاراس حسۆ ) в 04-07-2023
Эта статья была рассмотрена и выпущена ( سارا ک ) на 05-07-2023
Эта статья была недавно обновлена ​​( سارا ک ) на: 05-07-2023
URL
Этот пункт в соответствии со стандартами Курдипедии pêdiya еще не завершен!
Эта статья была прочитана раз 1,450
Kurdipedia является крупнейшим источников информации курдским курдам!
библиотека
Свод статистических данных о населении Закавказскаго края, извлеченных из посемейных списков (1886) г
биография
Джангир ага Хатифов
Изображение и описание
Тбилиси (1903 г.)
Археологические места
Замок Срочик
биография
Аристова Татьяна Фёдоровна
Статьи
Саратовский Курдистан
биография
Демирташ Селахаттин
Изображение и описание
Курдянки В Национальных Костюмах 1928
Статьи
Курды в Великой отечественной войне: краткий очерк
биография
ФАЙЗО АГИТОВИЧ ШАМОЯН
биография
Георгий Мгоян
биография
Мусаелян Жаклина Суреновна
библиотека
Курды в Ассамблее народа Кыргызстана: укрепление толерантности
Изображение и описание
Шейх Aбдель- салям Барзани с вице-консулом России в Урмии Н.М. Кирсановым 1914
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
биография
Пашаева Ламара Борисовна
Изображение и описание
Кочевники огня из Месопотамии (1908)
библиотека
Неолитическая керамика Загроса и Северной Месопотамии как исторический источник
биография
Омархали Ханна Рзаевна
Статьи
Издательский дом (Зангезур) в Кыргызстане
Изображение и описание
Сыканье (1907 г.)
биография
Чатоев Халит Мурадович
Статьи
V. МЕЖДУНАРОДНЫЙ КУРДСКИЙ СИМПОЗИУМ Мела Махмуд Баязиди & Август Жаба и их наследие
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
Статьи
Свободный Курдистан): трудный путь к самоопределению (1970-е годы — XXI век))
биография
ОЛЬГА ИВАНОВНА ЖИГАЛИНА

Действительный
биография
ВАСИЛЬЕВА ЕВГЕНИЯ ИЛЬИНИЧНА
23-11-2013
Хавре Баххаван
ВАСИЛЬЕВА ЕВГЕНИЯ ИЛЬИНИЧНА
биография
EЗИЗ СEВО
02-12-2021
ڕاپەر عوسمان عوزێری
EЗИЗ СEВО
биография
РУДEНКО МАРГАРИТА БОРИСОВНА
04-12-2021
ڕاپەر عوسمان عوزێری
РУДEНКО МАРГАРИТА БОРИСОВНА
биография
ОЛЬГА ИВАНОВНА ЖИГАЛИНА
08-01-2022
ڕاپەر عوسمان عوزێری
ОЛЬГА ИВАНОВНА ЖИГАЛИНА
биография
Лерх Пётр Иванович
10-05-2022
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Лерх Пётр Иванович
Новый элемент
библиотека
Неолитическая керамика Загроса и Северной Месопотамии как исторический источник
06-08-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
ФАЙЗО АГИТОВИЧ ШАМОЯН
20-07-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
Свод статистических данных о населении Закавказскаго края, извлеченных из посемейных списков (1886) г
18-07-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
Курды в Ассамблее народа Кыргызстана: укрепление толерантности
18-07-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
20-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
17-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
НУРЕ ДЖАВАРИ
13-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Георгий Мгоян
01-02-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Победоносцева Кая Анжелика Олеговна
29-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Пашаева Ламара Борисовна
18-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Статистика
Статьи
  529,505
Изображения
  107,197
Книги pdf
  19,932
Связанные файлы
  100,659
видео
  1,470
Язык
کوردیی ناوەڕاست 
302,579
Kurmancî - Kurdîy Serû 
88,875
هەورامی 
65,827
عربي 
29,189
کرمانجی - کوردیی سەروو 
16,883
فارسی 
8,918
English 
7,352
Türkçe 
3,590
Deutsch 
1,477
Pусский 
1,134
Française 
324
Nederlands 
130
Zazakî 
85
Svenska 
57
Հայերեն 
49
Italiano 
40
Español 
39
لەکی 
37
Azərbaycanca 
21
日本人 
19
Norsk 
14
עברית 
14
Ελληνική 
13
中国的 
12
Категория
Pусский
Статьи 
582
библиотека 
355
биография 
164
Изображение и описание 
13
Публикации 
5
Места 
4
Цитаты и фразы 
2
Археологические места 
2
мученики 
2
Стих 
2
документы 
1
видео 
1
Произведения 
1
Репозиторий
MP3 
323
PDF 
30,339
MP4 
2,389
IMG 
196,051
Поиск контента
Kurdipedia является крупнейшим источников информации курдским курдам!
библиотека
Свод статистических данных о населении Закавказскаго края, извлеченных из посемейных списков (1886) г
биография
Джангир ага Хатифов
Изображение и описание
Тбилиси (1903 г.)
Археологические места
Замок Срочик
биография
Аристова Татьяна Фёдоровна
Статьи
Саратовский Курдистан
биография
Демирташ Селахаттин
Изображение и описание
Курдянки В Национальных Костюмах 1928
Статьи
Курды в Великой отечественной войне: краткий очерк
биография
ФАЙЗО АГИТОВИЧ ШАМОЯН
биография
Георгий Мгоян
биография
Мусаелян Жаклина Суреновна
библиотека
Курды в Ассамблее народа Кыргызстана: укрепление толерантности
Изображение и описание
Шейх Aбдель- салям Барзани с вице-консулом России в Урмии Н.М. Кирсановым 1914
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
биография
Пашаева Ламара Борисовна
Изображение и описание
Кочевники огня из Месопотамии (1908)
библиотека
Неолитическая керамика Загроса и Северной Месопотамии как исторический источник
биография
Омархали Ханна Рзаевна
Статьи
Издательский дом (Зангезур) в Кыргызстане
Изображение и описание
Сыканье (1907 г.)
биография
Чатоев Халит Мурадович
Статьи
V. МЕЖДУНАРОДНЫЙ КУРДСКИЙ СИМПОЗИУМ Мела Махмуд Баязиди & Август Жаба и их наследие
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
Статьи
Свободный Курдистан): трудный путь к самоопределению (1970-е годы — XXI век))
биография
ОЛЬГА ИВАНОВНА ЖИГАЛИНА
Folders
библиотека - Страна - Регион - Южного Курдистана библиотека - Страна - Регион - бывшего Советского Союза и Россия Статьи - Страна - Регион - бывшего Советского Союза и Россия Статьи - Страна - Регион - Турции Статьи - Страна - Регион - Курдистан библиотека - Страна - Регион - Беларусь библиотека - Тип документа - Исходный язык Статьи - Тип документа - Исходный язык библиотека - Классификация контента - История Статьи - Классификация контента - История

Kurdipedia.org (2008 - 2024) version: 15.75
| контакт | CSS3 | HTML5

| Время создания страницы: 0.657 секунд!