библиотека библиотека
Поиск

Kurdipedia является крупнейшим источников информации курдским курдам!


Параметры поиска





Расширенный поиск      Клавиатура


Поиск
Расширенный поиск
библиотека
Имена для курдских детей
Хронология событий
Источники
История
Пользователь коллекций
виды деятельности
Помощь в поиске?
Публикация
видео
Классификации
Случайная деталь!
Отправлять
Отправить статью
Отправить изображение
Опрос
Ваше мнение
контакт
Какая информация нам нужна !
Стандарты
Правила использования
Параметр Качество
Инструменты
Нарочно
Архивариусы Курдипедии
Статьи о нас !
Kurdipedia Добавить на ваш сайт
Добавить / удалить e-mail
Статистика посетителей
Статистика статьи
Конвертер шрифтов
Календари Конвертер
Проверка орфографии
Языки и диалекты страницы
Клавиатура
Удобные ссылки
Расширение Kurdipedia для Google Chrome
Cookies
Языки
کوردیی ناوەڕاست
کرمانجی - کوردیی سەروو
Kurmancî - Kurdîy Serû
هەورامی
Zazakî
English
Française
Deutsch
عربي
فارسی
Türkçe
Nederlands
Svenska
Español
Italiano
עברית
Pусский
Norsk
日本人
中国的
Հայերեն
Ελληνική
لەکی
Azərbaycanca
Мой счет
Вход
Членство !
Забыли пароль !
Поиск Отправлять Инструменты Языки Мой счет
Расширенный поиск
библиотека
Имена для курдских детей
Хронология событий
Источники
История
Пользователь коллекций
виды деятельности
Помощь в поиске?
Публикация
видео
Классификации
Случайная деталь!
Отправить статью
Отправить изображение
Опрос
Ваше мнение
контакт
Какая информация нам нужна !
Стандарты
Правила использования
Параметр Качество
Нарочно
Архивариусы Курдипедии
Статьи о нас !
Kurdipedia Добавить на ваш сайт
Добавить / удалить e-mail
Статистика посетителей
Статистика статьи
Конвертер шрифтов
Календари Конвертер
Проверка орфографии
Языки и диалекты страницы
Клавиатура
Удобные ссылки
Расширение Kurdipedia для Google Chrome
Cookies
کوردیی ناوەڕاست
کرمانجی - کوردیی سەروو
Kurmancî - Kurdîy Serû
هەورامی
Zazakî
English
Française
Deutsch
عربي
فارسی
Türkçe
Nederlands
Svenska
Español
Italiano
עברית
Pусский
Norsk
日本人
中国的
Հայերեն
Ελληνική
لەکی
Azərbaycanca
Вход
Членство !
Забыли пароль !
        
 kurdipedia.org 2008 - 2024
 Нарочно
 Случайная деталь!
 Правила использования
 Архивариусы Курдипедии
 Ваше мнение
 Пользователь коллекций
 Хронология событий
 виды деятельности - Курдипедиа
 Помощь
Новый элемент
биография
ФАЙЗО АГИТОВИЧ ШАМОЯН
20-07-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
Свод статистических данных о населении Закавказскаго края, извлеченных из посемейных списков (1886) г
18-07-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
Курды в Ассамблее народа Кыргызстана: укрепление толерантности
18-07-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
20-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
17-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
НУРЕ ДЖАВАРИ
13-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Георгий Мгоян
01-02-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Победоносцева Кая Анжелика Олеговна
29-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Пашаева Ламара Борисовна
18-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь
28-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Статистика
Статьи 527,312
Изображения 106,656
Книги pdf 19,808
Связанные файлы 99,815
видео 1,454
Язык
کوردیی ناوەڕاست 
301,586
Kurmancî - Kurdîy Serû 
88,806
هەورامی 
65,781
عربي 
29,009
کرمانجی - کوردیی سەروو 
16,393
فارسی 
8,639
English 
7,180
Türkçe 
3,571
Deutsch 
1,458
Pусский 
1,123
Française 
321
Nederlands 
130
Zazakî 
85
Svenska 
56
Հայերեն 
44
Español 
39
Italiano 
39
لەکی 
37
Azərbaycanca 
20
日本人 
18
עברית 
14
Norsk 
14
Ελληνική 
13
中国的 
11
Категория
Pусский
Статьи 
572
библиотека 
354
биография 
164
Изображение и описание 
13
Публикации 
5
Места 
4
Цитаты и фразы 
2
Археологические места 
2
мученики 
2
Стих 
2
документы 
1
видео 
1
Произведения 
1
Репозиторий
MP3 
311
PDF 
30,001
MP4 
2,356
IMG 
194,830
Поиск контента
биография
ВАСИЛЬЕВА ЕВГЕНИЯ ИЛЬИНИЧНА
биография
ВАЗИРИ НАДЫРИ
биография
EЗИЗ СEВО
биография
РУДEНКО МАРГАРИТА БОРИСОВНА
Статьи
Курды в Великой отечественн...
Duriyana dîrokê: Herran -2
Женская Курдипедия заархивировала страдания и успехи женщин в базе данных своей страны.
Категория: Статьи | Язык статьи: Kurmancî - Kurdîy Serû
Делиться
Facebook0
Twitter0
Telegram0
LinkedIn0
WhatsApp0
Viber0
SMS0
Facebook Messenger0
E-Mail0
Copy Link0
Рейтинговая статья
Отлично
очень хороший
Средний
неплохо
плохой
Добавить в мои коллекции
Ваше мнение о предмете!
предметы истории
Metadata
RSS
Поиск в Google для изображений, связанных с выбранным элементом !
Поиск в Google для выбранного элемента !
کوردیی ناوەڕاست0
English0
عربي0
فارسی0
Türkçe0
עברית0
Deutsch0
Español0
Française0
Italiano0
Nederlands0
Svenska0
Ελληνική0
Azərbaycanca0
Fins0
Norsk0
Pусский0
Հայերեն0
中国的0
日本人0

Duriyana dîrokê: Herran

Duriyana dîrokê: Herran
#Agîd Yazar#
Di beşa berî vê nivîsê de, me şopên pêşiyên kurdan ên li ser Herrana dîrokî anîbûn ziman. Niha jî dixwazim behsa şerê dêwan bikim ku li derdora Herranê qewimiye. Te dît li gorî zanîna xwe.
Li herêma derya Reş, qralekî bi navê Mîtrîadates hebûye. Bi qasî jê neyê hêvîkirin, serî li zir hikumdariya Romayê digerîne. Mîtrîdates, qralê pontûsiyan bû. Pontûs, ji xelkên kurd û wekî din pêk dihat. Jixwe ji navê xwe jî kifş e. Lewra navê bavê qralê Komagene Antîakosê yê yekemîn jî, Mîtrîdates Kalînîkos bûye. Ev qralê hanê, beriya zayînê (B.Z) di navbera salên 120-63’yan de jiyaye.
Dîsa li herêma Trakyayê, pêlewanekî bi navê Spartakûs hebûye. Barbarên ji derve dihatin êrişî gund û eşîra wî dikirin. Ji bo pêşiyê li êrîşên wan barbaran bigire, ji bo wextekê di nav yekîneyên siwarî yên artêşa Romayê de cih digire. Spartakûs û generalê Romayî li hev kiribûn ku ew ê bi hev re li hemberî barbaran şer bikin û xelkê xwe bi vî awayî bihefidînin, lê generalê artêşa Romayê li soza xwe nabe xwedî û dixwaze Spartakûs li hemberî qralê wêrek, Mîtrîdates bide şerkirin. Spartakûs naxwaze li hemberî xelkê xwe şer bike. Ji helwesta Spartakûs tê fêmkirin ku ew jî kesayetek ji xelkê Mîtrîdatesê ye.
Li ser vê helwesta Spartakûs, şer di navbera wî û generalê Romayê de derdikeve. Spartakûs ji artêşa Romayê firar dike, diçe Gundê xwe. Hevjîna xwe hildide û xwe di nav daristanê de vedişêre, lê yekîneyeke Romayê, Spartakûs di holikekê de di xew de zeft dike. Paşê jî wî wekî giladyatorekî kole, dişîne Îtalyayê bajarê Capûayê û wî difroşin dibistana giladyetoran. Di dibistanê de, Spartakûs û koleyên din, di arenayê de bera hev didin. Spartakûs, giladyetorên kole bi rêxistin dike û digel 78 hevalên xwe B.Z di sala 73’yan de serî hildidin. Piştre çiqas kole hene tev, ref bi ref, qefle bi qefle xwe li wan digirin û artêşeke bi deh hezaran a ji koleyan pêk tê derdikeve holê. Ev artêş, di bin fermandariya Spartakûs de, gelek deveran bi dest dixe. Artêşa Romayê, li hemberî artêşa Spartakûs bêzar dimîne.
Di vê dema hanê de, hikumdariya Romayê sînorê xwe gelekî fireh kiriye. Êdî komar ji wan re teng tê. Dixwazin împeratoriyê îlan bikin. Pompey, Julio Cesar û Marcus Licinius Crassus di nav qayişkêşiya wê yekê de ye ne bê ka wê kî ji wan bibe împerator. Lema jî her yek ji wan dixwaze hunerên xwe yên mêrxasiyê raberî hev bikin.
Crassus, pir dewlemend û ew çend jî kone bûye. (Jixwe dewlemend tev kone ne, roja me ya îro jî wanî ye) Crassus, bi dek û dolaban û bi hêza dewlemendiya xwe, serhildana Spartakûs piştî du salan têk dibe, lê Pompey, ji Crassus konetir derdikeve û di senatoyê de vê zaferê li xwe dike mal. (Xwînerên ezîz, niha wek ez di dilê we de bim, vêga hûn dibêjin “ê de ka çi eleqeya Herranê û van tiştên tu qala wan dikî, bi hev heye?” Ji kerema xwe, xwendina xwe bidomînin!)
$Şerê dêwan$
Gotinek heye, dibêje: roviyê kone, bi her çar lingên xwe ve dikeve feqê. Crassus jî bi her du lingên xwe ve dikeve feqê, lê ji bo Crassus xwe ji feqa Pompey xelas bike û ewêziya ziyana xwe ya li hemberî Spartakûs paşde vegerîne, radibe artêşeke ji 7 lejyonan û 34 hezar lejyonerî pêk tê dide dû xwe û berê xwe dide rojhilat, welatê dewlemend ê Med-Persan.
Crassus, di ser deryayê re tê derbasî erda Lîdyayê dibe. Ji wir jî tê Zeûgmayê bi cih dibe. Zeûgma ya niha di navbera Dîlok û Semsûrê de ye. Lewra bajarê Zeûgmayê di destê hikumdariya Komagene de ye û di vê demê de Komagene û hikumdariya Romayê dostên hev in. Di vê demê de, qral Antîakos li ser textê hikumdariya Komageneyê ye. Qral Antîakos, qralekî ji hêla siyaset û dîplomasiyê ve, pir zîrek bûye. Loma jî hem ji hêla Romayê ve û hem jî ji hêla Partan ve jê pir dihat hezkirin. Ev bajarê Zeûgmayê jî di destê Antîakos de ye û bajarekî pir stratejîk bûye.
Marcus Licinus Crassus li Zeûgmayê bi cih dibe û pilansaziya xwe ya şerê li hemberî Partan li wir saz dike. Di vê heynê de, Artavasdesê 2. yê hikumdarê ermenan xeberê ji Crassus re dişîne, dibêje were ez ê jî alî te bikim û em ê bi hev re di ser Ermenstanê re, ji hêla bakur ve êrîşî Partan bikin. Mebesta hikumdarê ermen ew e ku hêza Romayê ji xwe re bike palpişt û di herêmê de bibe xwedî hêz, lê Crassus vê pêşniyarê napejirîne.
Tê gotin ku Crassus, hezar heb siwariyên Nebatiyan ên tîravêj digire nav xwe, lê Crassus ê kone, hay ji xwe tinebûye ku xetayeke pir mezin kiriye. Lewra fermandarê hêza Nebatiyan yê bi navê Arîamnes, di bin re têkilî bi Partan re danîbûye û haya Crassus ji vê yekê tune ye.
Arîmanesê Nebatî, berê artêşa Crassus ê romayî dide deşta bêav a Herranê. Hingê ji Herranê re digotin Carrhae. Crassus tê li bajarê Herranê bi cih dibe.
$Hêza biçûk serkeftina mezin$
De ne me li jorê gotibû Arîamnes ê Nebatî û Partan li hev kiribûn. Lema jî qralê Partan Orades ê 2. fermandarê xwe yê bi navê Rustaham Surena ji bo şerê li hemberî Crassus erkdar dike. Surena, hêza 9 hezar siwariyên tîravêj, hezar heb siwarên Katafrakts/hespên bizirx, û hezar heb deveyên barhilgir tîne devera Soxmatarê bi cih dike. Soxmatar, derdora 40 km dikeve rojhilatê Herranê. Soxmatar, tê wateya navê “embarên avê”.
Ji vê rewşê gelekî eyan e ku fermandarê Partan Surena herêmê baş nas dike û hêza xwe li devera bi av datîne. Ciqas cihên biav, bîr û sarincên avê hene hemûyan zeft dike.
Heçî Marcus Licinius Crassus e jî, bi hêzeke ku sê caran li ya Partan amadekariya xwe dike. Arîamnes ê Nebatî tim û dayim agahiyên şaş ji Crassus re dibêje û wî serwext dike ku hêza Partan ji hev belawela û jihevdeketî ye. Li ser vê yekê Crassus, Arîamnesê Nebatî, li gel hezar heb siwariyên wî yên tîravêj li pêşiya xwe dişîne ka bê hêzên Partan li ku derê bi cih bûne, lê çûyîn dibe ew çûyîn û hêzên Nebatî paşde venagerin.
Crassus tê derdixe hatiye xapandin, lê hişê wî dereng tê serê wî. Tam di wê heynê de artêşa Partan a di bin fermadariya fermandar Surena de êrîşî artêşa Crassus dike. Crassus li hemberî hespên zirxpoş, siwariyên tîravêj û deveyên cêbilxanebarkirî şoq û şêt dibe.
Artêşa Crassus ji germa Herranê û tîbûnê, telaqî dibe. Di êrîşa ewil de, artêşa Romayê ya bi haşmet ji hev belawela dibe. Crassus, kurê wî jî di nav de 20 hezar kuştî û 10 hezar dîl li dû xwe dihêle û ber bi êvarê vedigere Herranê.
Fermandarê Partan Surena, serkeftineke mezin û mitleq bi dest dixe. Paşê nameyekê ji Marcu Licinius Crassus re dişîne û teklîfa lihevhatinê lê dike. Crassus serwext nabe û dixwaze şer bikudîne, lê çar hezar leşkerên ji ber şerê bixof filitîne, ji ber ku tevdekên wan qutufîbûn, li Crassus guhdarî nakin. Crassus dinêre lejyonerên wî yên filitîne, tev çavtirsyayî bûne, ji bêgavî teklîfa fermandarê Partî dipejirîne. Gava Crassus û çend heb generalên xwe diçin cihên hevdîtinê, fermandarê Partan wan dîl digirin. Generalan hema li wê derê dikujin û Crassus jî hiltînin bi xwe re dibin.
Tişta Part tînin serê Crassus , bila beyê serê gurên çolûçiyayan! Lewra bi mebesta kêflêqewitandinê û biçûkxistinê, cilên jinan li wî dikin, wî didin reqisandin û paşê jî ji bo çavnebariya wî ya ji malê dinyayê, zêr dihelînin û berdidin gewriya Crassus.
Nîşe: Gelo bi raya we qralê Partan Orodesê 2. fermandarê xwe Surena ji ber wê zafera mezin ew xelat kir? Bersiv: Zir nayek! Bi îhtîmala fermandar Surena ew ê piştî vê zaferê çav bera textê qralyetê bide, Orodesê 2. fermandarê xwe dikuje.[1]
Этот пункт был написан в (Kurmancî - Kurdîy Serû) языке, нажмите на значок , чтобы открыть элемент на языке оригинала!
Ev babet bi zimana (Kurmancî - Kurdîy Serû) hatiye nvîsandin, klîk li aykona bike ji bu vekirina vî babetî bi vî zimana ku pî hatiye nvîsandin!
Эта статья была прочитана раз 416
Хэштег
Источники
[1] Веб-сайт | Kurmancî - Kurdîy Serû | موقع https://xwebun1.org/ - 10-02-2023
Связанные предметы: 3
Категория: Статьи
Язык статьи: Kurmancî - Kurdîy Serû
Дата публикации: 12-02-2021 (3 Год)
Классификация контента: культуры
Классификация контента: Статьи и интервью
Классификация контента: История
Страна - Регион: Курдистан
Тип документа: Исходный язык
Тип публикации: Цифровой
Технические метаданные
Параметр Качество: 99%
99%
Эта запись была введена ( ئاراس حسۆ ) в 10-02-2023
Эта статья была рассмотрена и выпущена ( Зрян Сарчнари ) на 10-02-2023
Эта статья была недавно обновлена ​​( ئاراس حسۆ ) на: 10-02-2023
URL
Этот пункт в соответствии со стандартами Курдипедии pêdiya еще не завершен!
Эта статья была прочитана раз 416
Прикрепленные файлы - Version
Тип Version Редактирование имени
Фото файл 1.0.111 KB 10-02-2023 ئاراس حسۆئـ.ح.
Kurdipedia является крупнейшим источников информации курдским курдам!
Статьи
V. МЕЖДУНАРОДНЫЙ КУРДСКИЙ СИМПОЗИУМ Мела Махмуд Баязиди & Август Жаба и их наследие
биография
ФАЙЗО АГИТОВИЧ ШАМОЯН
биография
Георгий Мгоян
Изображение и описание
Кочевники огня из Месопотамии (1908)
Статьи
Курды в Великой отечественной войне: краткий очерк
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
биография
Аристова Татьяна Фёдоровна
биография
Демирташ Селахаттин
библиотека
Курды в Ассамблее народа Кыргызстана: укрепление толерантности
биография
Чатоев Халит Мурадович
биография
ОЛЬГА ИВАНОВНА ЖИГАЛИНА
Статьи
Саратовский Курдистан
биография
Омархали Ханна Рзаевна
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь
Изображение и описание
Тбилиси (1903 г.)
Изображение и описание
Курдянки В Национальных Костюмах 1928
Статьи
Палестина и Курдистан: партизанская дружба
Статьи
Издательский дом (Зангезур) в Кыргызстане
Археологические места
Замок Срочик
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
Изображение и описание
Шейх Aбдель- салям Барзани с вице-консулом России в Урмии Н.М. Кирсановым 1914
биография
Джангир ага Хатифов
Изображение и описание
Сыканье (1907 г.)
биография
Пашаева Ламара Борисовна
биография
Мусаелян Жаклина Суреновна
библиотека
Свод статистических данных о населении Закавказскаго края, извлеченных из посемейных списков (1886) г

Действительный
биография
ВАСИЛЬЕВА ЕВГЕНИЯ ИЛЬИНИЧНА
23-11-2013
Хавре Баххаван
ВАСИЛЬЕВА ЕВГЕНИЯ ИЛЬИНИЧНА
биография
ВАЗИРИ НАДЫРИ
24-11-2021
ڕاپەر عوسمان عوزێری
ВАЗИРИ НАДЫРИ
биография
EЗИЗ СEВО
02-12-2021
ڕاپەر عوسمان عوزێری
EЗИЗ СEВО
биография
РУДEНКО МАРГАРИТА БОРИСОВНА
04-12-2021
ڕاپەر عوسمان عوزێری
РУДEНКО МАРГАРИТА БОРИСОВНА
Статьи
Курды в Великой отечественной войне: краткий очерк
10-05-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Курды в Великой отечественной войне: краткий очерк
Новый элемент
биография
ФАЙЗО АГИТОВИЧ ШАМОЯН
20-07-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
Свод статистических данных о населении Закавказскаго края, извлеченных из посемейных списков (1886) г
18-07-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
Курды в Ассамблее народа Кыргызстана: укрепление толерантности
18-07-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
20-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
17-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
НУРЕ ДЖАВАРИ
13-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Георгий Мгоян
01-02-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Победоносцева Кая Анжелика Олеговна
29-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Пашаева Ламара Борисовна
18-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь
28-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Статистика
Статьи 527,312
Изображения 106,656
Книги pdf 19,808
Связанные файлы 99,815
видео 1,454
Язык
کوردیی ناوەڕاست 
301,586
Kurmancî - Kurdîy Serû 
88,806
هەورامی 
65,781
عربي 
29,009
کرمانجی - کوردیی سەروو 
16,393
فارسی 
8,639
English 
7,180
Türkçe 
3,571
Deutsch 
1,458
Pусский 
1,123
Française 
321
Nederlands 
130
Zazakî 
85
Svenska 
56
Հայերեն 
44
Español 
39
Italiano 
39
لەکی 
37
Azərbaycanca 
20
日本人 
18
עברית 
14
Norsk 
14
Ελληνική 
13
中国的 
11
Категория
Pусский
Статьи 
572
библиотека 
354
биография 
164
Изображение и описание 
13
Публикации 
5
Места 
4
Цитаты и фразы 
2
Археологические места 
2
мученики 
2
Стих 
2
документы 
1
видео 
1
Произведения 
1
Репозиторий
MP3 
311
PDF 
30,001
MP4 
2,356
IMG 
194,830
Поиск контента
Kurdipedia является крупнейшим источников информации курдским курдам!
Статьи
V. МЕЖДУНАРОДНЫЙ КУРДСКИЙ СИМПОЗИУМ Мела Махмуд Баязиди & Август Жаба и их наследие
биография
ФАЙЗО АГИТОВИЧ ШАМОЯН
биография
Георгий Мгоян
Изображение и описание
Кочевники огня из Месопотамии (1908)
Статьи
Курды в Великой отечественной войне: краткий очерк
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
биография
Аристова Татьяна Фёдоровна
биография
Демирташ Селахаттин
библиотека
Курды в Ассамблее народа Кыргызстана: укрепление толерантности
биография
Чатоев Халит Мурадович
биография
ОЛЬГА ИВАНОВНА ЖИГАЛИНА
Статьи
Саратовский Курдистан
биография
Омархали Ханна Рзаевна
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь
Изображение и описание
Тбилиси (1903 г.)
Изображение и описание
Курдянки В Национальных Костюмах 1928
Статьи
Палестина и Курдистан: партизанская дружба
Статьи
Издательский дом (Зангезур) в Кыргызстане
Археологические места
Замок Срочик
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
Изображение и описание
Шейх Aбдель- салям Барзани с вице-консулом России в Урмии Н.М. Кирсановым 1914
биография
Джангир ага Хатифов
Изображение и описание
Сыканье (1907 г.)
биография
Пашаева Ламара Борисовна
биография
Мусаелян Жаклина Суреновна
библиотека
Свод статистических данных о населении Закавказскаго края, извлеченных из посемейных списков (1886) г
Folders
Статьи - Классификация контента - курдский вопрос Статьи - Классификация контента - История Статьи - Тип документа - Исходный язык Статьи - диалект - Русские Статьи - Страна - Регион - Курдистан Статьи - Классификация контента - Документальные Статьи - Классификация контента - мемуары Статьи - Тип публикации - Цифровой Статьи - Страна - Регион - Турции Статьи - Страна - Регион - бывшего Советского Союза и Россия

Kurdipedia.org (2008 - 2024) version: 15.67
| контакт | CSS3 | HTML5

| Время создания страницы: 1.406 секунд!