библиотека библиотека
Поиск

Kurdipedia является крупнейшим источников информации курдским курдам!


Параметры поиска





Расширенный поиск      Клавиатура


Поиск
Расширенный поиск
библиотека
Имена для курдских детей
Хронология событий
Источники
История
Пользователь коллекций
виды деятельности
Помощь в поиске?
Публикация
видео
Классификации
Случайная деталь!
Отправлять
Отправить статью
Отправить изображение
Опрос
Ваше мнение
контакт
Какая информация нам нужна !
Стандарты
Правила использования
Параметр Качество
Инструменты
Нарочно
Архивариусы Курдипедии
Статьи о нас !
Kurdipedia Добавить на ваш сайт
Добавить / удалить e-mail
Статистика посетителей
Статистика статьи
Конвертер шрифтов
Календари Конвертер
Проверка орфографии
Языки и диалекты страницы
Клавиатура
Удобные ссылки
Расширение Kurdipedia для Google Chrome
Cookies
Языки
کوردیی ناوەڕاست
کرمانجی - کوردیی سەروو
Kurmancî - Kurdîy Serû
هەورامی
Zazakî
English
Française
Deutsch
عربي
فارسی
Türkçe
Nederlands
Svenska
Español
Italiano
עברית
Pусский
Fins
Norsk
日本人
中国的
Հայերեն
Ελληνική
لەکی
Azərbaycanca
Мой счет
Вход
Членство !
Забыли пароль !
Поиск Отправлять Инструменты Языки Мой счет
Расширенный поиск
библиотека
Имена для курдских детей
Хронология событий
Источники
История
Пользователь коллекций
виды деятельности
Помощь в поиске?
Публикация
видео
Классификации
Случайная деталь!
Отправить статью
Отправить изображение
Опрос
Ваше мнение
контакт
Какая информация нам нужна !
Стандарты
Правила использования
Параметр Качество
Нарочно
Архивариусы Курдипедии
Статьи о нас !
Kurdipedia Добавить на ваш сайт
Добавить / удалить e-mail
Статистика посетителей
Статистика статьи
Конвертер шрифтов
Календари Конвертер
Проверка орфографии
Языки и диалекты страницы
Клавиатура
Удобные ссылки
Расширение Kurdipedia для Google Chrome
Cookies
کوردیی ناوەڕاست
کرمانجی - کوردیی سەروو
Kurmancî - Kurdîy Serû
هەورامی
Zazakî
English
Française
Deutsch
عربي
فارسی
Türkçe
Nederlands
Svenska
Español
Italiano
עברית
Pусский
Fins
Norsk
日本人
中国的
Հայերեն
Ελληνική
لەکی
Azərbaycanca
Вход
Членство !
Забыли пароль !
        
 kurdipedia.org 2008 - 2024
 Нарочно
 Случайная деталь!
 Правила использования
 Архивариусы Курдипедии
 Ваше мнение
 Пользователь коллекций
 Хронология событий
 виды деятельности - Курдипедиа
 Помощь
Новый элемент
библиотека
Неолитическая керамика Загроса и Северной Месопотамии как исторический источник
06-08-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
ФАЙЗО АГИТОВИЧ ШАМОЯН
20-07-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
Свод статистических данных о населении Закавказскаго края, извлеченных из посемейных списков (1886) г
18-07-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
Курды в Ассамблее народа Кыргызстана: укрепление толерантности
18-07-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
20-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
17-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
НУРЕ ДЖАВАРИ
13-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Георгий Мгоян
01-02-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Победоносцева Кая Анжелика Олеговна
29-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Пашаева Ламара Борисовна
18-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Статистика
Статьи
  530,688
Изображения
  107,515
Книги pdf
  19,996
Связанные файлы
  100,950
видео
  1,473
Язык
کوردیی ناوەڕاست 
302,903
Kurmancî - Kurdîy Serû 
88,911
هەورامی 
65,838
عربي 
29,220
کرمانجی - کوردیی سەروو 
17,065
فارسی 
8,947
English 
7,404
Türkçe 
3,597
لوڕی 
1,691
Deutsch 
1,480
Pусский 
1,133
Française 
335
Nederlands 
130
Zazakî 
90
Svenska 
63
Հայերեն 
50
Español 
45
Italiano 
44
لەکی 
37
Azərbaycanca 
24
日本人 
20
中国的 
16
Ελληνική 
14
Norsk 
14
עברית 
14
Fins 
12
Polski 
7
Esperanto 
5
Ozbek 
4
Português 
3
Тоҷикӣ 
3
Hrvatski 
2
Srpski 
2
Kiswahili سَوَاحِلي 
2
ქართველი 
2
Cebuano 
1
ترکمانی 
1
Категория
Pусский
Статьи 
581
библиотека 
355
биография 
164
Изображение и описание 
13
Публикации 
5
Места 
4
Цитаты и фразы 
2
Археологические места 
2
мученики 
2
Стих 
2
документы 
1
видео 
1
Произведения 
1
Репозиторий
MP3 
323
PDF 
30,466
MP4 
2,394
IMG 
196,465
Поиск контента
биография
ВАСИЛЬЕВА ЕВГЕНИЯ ИЛЬИНИЧНА
биография
EЗИЗ СEВО
биография
РУДEНКО МАРГАРИТА БОРИСОВНА
биография
ОЛЬГА ИВАНОВНА ЖИГАЛИНА
биография
Лерх Пётр Иванович
Liv û tevgerên zarokan û Nûbara Biçûkan
Курдипедия — крупнейший многоязычный источник курдской информации!
Категория: Статьи | Язык статьи: Kurmancî - Kurdîy Serû
Делиться
Facebook0
Twitter0
Telegram0
LinkedIn0
WhatsApp0
Viber0
SMS0
Facebook Messenger0
E-Mail0
Copy Link0
Рейтинговая статья
Отлично
очень хороший
Средний
неплохо
плохой
Добавить в мои коллекции
Ваше мнение о предмете!
предметы истории
Metadata
RSS
Поиск в Google для изображений, связанных с выбранным элементом !
Поиск в Google для выбранного элемента !
کوردیی ناوەڕاست0
English0
عربي0
فارسی0
Türkçe0
עברית0
Deutsch0
Español0
Française0
Italiano0
Nederlands0
Svenska0
Ελληνική0
Azərbaycanca0
Cebuano0
Esperanto0
Fins0
Hrvatski0
Kiswahili سَوَاحِلي0
Norsk0
Ozbek0
Polski0
Português0
Pусский0
Srpski0
Тоҷикӣ0
Հայերեն0
ქართველი0
中国的0
日本人0

Liv û tevgerên zarokan û Nûbara Biçûkan

Liv û tevgerên zarokan û Nûbara Biçûkan
=KTML_Bold=Liv û tevgerên zarokan û Nûbara Biçûkan=KTML_End=
=KTML_Underline=#Yaqob Tilermenî# =KTML_End=

Gotineke pêşiyên Japonan heye, dibêjin, “Pêdiviya zarokan ne ji şîretan, ji kiryaran heye.” Helbet mirovên gihîştî jî ji pend û şîretan hez nakin û dixwazin kesên hemberî wan bi kirinan tiştinan bi wan re parve bike. Ev hêmaneke xwezaya mirovan e û divê em hay jê hebin. Lê li vir ji ber ku mijara me ya navborî zarok in, em ê hin bîr û boçûnên xwe li ser wan binivîsin.
Yek ji pêşengên wêjeya kurdî ku mirov dikare bibêje, wêjeya kurdî ji ser rehleya wî pêşkêşî me bûye, zana û bîrbir Ahmedê Xanî beriya bi 340 salan (salên 1682-83) hay ji girîngiya pêkanîna kiryara ji bo zarokên kurdan hebûye û di vî warî de ji dêvla pendan li zarokan bike ji bo wan berhemeke mayînde afirandiye. Ew weke gotina Goethe “Biafirîne ey hunermend, neaxive! Belkî bibe bêhnvedanek helbestên te.” tevgeriyaye, ji dêvla axaftinê bi armanca hînkirina zimanê Erebî berhemeke bi navê Nûbara Biçûkan afirandiye û ji bo zarokan fersenda bêhnvedanê daye.
Nûbihara Biçûkan ku bi wateya xwe hem mizgîniya “bihareke nû” dide hem jî “hilberîn”eke serbixwe ye, dikare weke ferhenga yekemîn a kurdî jî were hesibandin. Ferheng bi van ristan dest pê dike:
“Ûmîda me ji tifalan
Ku me ‘emel betalan
Di weqtê dewr û dersan
Bikin înam û îhsan
Vêk êxistin Ehmedê Xanî
Navê Nûbara Biçûkan lê danî
Ne ji bo sahibrewacan
Belkî ji bo biçûkên Kurmancan”
Digel ku heta roja îroj bi dehan nivîs û panel û şîrove û nirxandin li ser Mem û Zîna Xanî hatine pêşkêşkirin jî, girîngî û nirxê berhema Nûbara Biçûkan a giranbuha pir kêm hatiye zimên. Dewr û zemanê nivîskêr ku bi xweşikî fikr û ramanên netewîtiyê li ser rûyê cîhanê ne di rojevê de bûn, ji teref Ahmedê Xanî ve hem di Mem û Zînê de û hem jî bi nivîsandina Nûbara Biçûkan ev zanîn û raman bi nivîskî hatine raberkirin. Wî hêviya xwe bi zarokan ve girêdaye û bi rênîşandêriya xwe xwestiye zarok bibin “xwedî liv û tevgerên baş (îhsan)” û ev ne ji bo kesên xwedî maf (mirovên gihîştî), ji bo zarokên kurmancan (kurdan) kiriye.
Dema mirov ji hêla pedagojîk ve li meseleyê dinihêre, dibîne ku Ehmedê Xanî bi feraseta alimekî pedagog tevgeriyaye û divê mirovên kurd jî van ristên wî di her axaftin û nivîsên xwe de weke epîgrafan bi kar bînin. Ji lewre hewcedariya me pê namîne ku em ji ramanên xwe re fîlozof û alimên ewropayî bi tenê weke palpişt bihesibînin: (Belkî Ji Bo Bicûkên Kurmancan)
Dê û bavên kurd ku ji ber bindestiya dagirkerên xwe amûr û alavên pêşxistina tevgerên zarokan bi zimanê wan tuneye, ji ber van bêderfetiyan mecbûr dimînin ku di ser zimanên serdestên xwe re zarokan bigihînin û wan mezin bikin. Di vê rewşê de jî gelek hêmanên çanda kurdî ku ancax dikarin di ser zimên re werin hînkirin, ji dest diçin. Ji ber wê jî pirên zarokên kurdan bi hest û helwest û tevgerên kesên dîtir mezin dibin. Dê û bav dixwazin zarokên wan xwedî ferasetên jêhatî, gotinxweş, bixwebawer, zana, xweser, kurdewar û hwd. bin lê ku ev tevger di ser zimanê dayikê re neyêne fêrkirin, hingê pêşxistina van tevgeran jî zehmet dibe. Ji ber wê Ehmedê Xanî xwestiye zimanê erebî di ser zimanê kurdî re bide fêrkirin.
Zarok piraniya kirin û taybetiyên xwe bi rêyeke hêsan hîn dibin. Çinku bêyî ku haya dê bavan jê hebe, zarok kirinên dê û bav û mamosteyên xwe dubare dikin. Ji bo wê jî dê û bav û mamoste bi kirinên xwe yên erênî û bi nekirinên xwe yên neyînî dikarin ji zarokan re bibin mînak. Bavê ku naxwaze zarokên wî bi demdirêjî li televizyon, telefon û tabletan binêrin (3T), divê ew jî bi demdirêjî li van aletên mijûlkirinê nenêrin. Yanî divê gotin û kirinên bav li hev bikin. Di gihandina zarokan de ji vê helwestê re Tevgerên Mînakî tê gotin. Ango, dêya ku dixwaze zarokên wê li malê bi zimanê kurdî biaxive, divê ew jî di nava malê de bi hevserê xwe, cîran û hevalên xwe (li ber zarokan) bi kurdî biaxive. Hingê wê ev tevgera mînakî ji zarokan re bibe peyamek ku zimanê dêya wan, zimanekî giring e û bikarhêner e.
Her wiha zarok ji bilî tevgerên mezinên xwe (dê, bav, mamoste…), kirinên lehengên filmên televizyonan, lehengên xwendinên xwe (roman, çîrok…), ên heval û hogirên xwe jî mînak distînin. Di van kiryaran de dê û bav dikarin bi rista çavdêran tevbigerin û hay jê hebin zarok di pirtûkan de kîjan lehengan ji xwe re dikin mînak, bêtir bandora lehengên kîjan filman werdigirin û li kuçe û dibistanê bi kîjan zarokan re hevaltiyê dikin. Divê neyê jibîrkirin ku zarok bi hemû jiyana xwe di bin berpirsiyariya dê û bavên xwe de ne. Divê dê û bav ji peydakirina xwarinê heta bi cil û bergan, ji fersenda perwerdekirinê heta bi gihandina bi tenduristiya bedenî jî peywira xwe bê kêmasî bi cih bînin.
Her çiqas dê û bav dixwazin tevgerên erênî li cem zarokên wan hebin jî, ji ber sedemên ku me li jorê diyar kir, tevgerên neyînî jî ji mirovên derdora xwe werdigirin. Dê û bav jî hem bi gihandina xwe ya li nava malê û hem bi rêya perwerdeya li dibistanan dixwazin van tevgeran kêm bikin. Ji bo vê kêmkirinê yek ji rêyên guncav ravekirinên rêlibergirtinê ye. Ji bo rêlibergirtinên tevgerên xerab ên zarokan, divê beriya destpêkirina wê tevgerê, encamên wê ji teref mezinan ve werin dîtin û ew wê encamê bi zarokan jî bidin famkirin. Ji bo vê jî divê mezin zanibin ku zarok kîjan tevgeran dipejirîne û kîjanan qebûl nake. Wê çaxê hewce namîne ku mezin bi zarokê re bixeyide û têkîliya navbera wan jî wê zerarê nebîne. Zaroka ku ji dêvla çêkirina spartekên xwe li ser telefonê bi lîstikê dilîze, ger ji teref mezinan ve ji nişkê ve were hişyarkirin, ew hişyarî dê bi xwe re bertekên dijber çêbike. Divê beriya kirina vê tevgera neyînî ya zarokê, dê û bav girîngiya çêkirina spartekan di wextê wê de rave kiribin. Yanî divê dê û bav li danîna rêgezan û diyarkirina sînoran fikirîbin. Çawa ku rêgezên trafîkê dibe sedem ku mirov bi awayekî ewle erebeyên xwe biajon û jiyana xwe di ewlehiyê de bidomînin, rêgezên li nava malê û yên li nava dibistanê jî, dibe sedem ku zarok bi awayekî tenduristî, zanistî û ewlehî mezin bibin.
Me di vê nivîsa xwe de behsa hin rêgezan kir, lê ji bo ev rêbaz û rêgez pêk werin gerek em baş zanibin ku di perwerdehî û gihandina zarokan de tundî û çewisandin tuneye! Divê mirov van rêgezan di cihê wê de û di zemanê wê de pêk bîne. Divê neyê jibîrkirin ku ev rêgez ji bo pêşxistina zarokan e. Divê were zanîn ku her zarokek bi serê xwe şexsek e û cîhanek e. Her zarok li hemberî heman rêgezan, heman bersivan nadin. Temenê wan, derûniya wan, penaberiya wan, rewşa wan a aborî, têkîliyên dê û bavên wan, jiyana wan a civakî û hin hêmanên dîtir bandoreke din li wan dike.
Gihandina zarokan çi li malê û çi li dibistanê, karê herî giran ê dê û bav û mamosteyan e. Ji ber wê, rê û rêbazên nêzîkbûna li zarokan, li gora tevgerên mezinan teşe digre û bandorekê çêdike. Lê di şert û mercên bindestiyê de ku derfetên mezinbûn û gihandina bi kurdewarî kêm e, dê û bav li nava malê bi zimanê kurdî û helwestên xwe yên mînakî dikarin zarokên xwe heta radeyekê bigihînin. Çawa ku pîr û kalan gotine, “Mal Mekteb e!”, divê em jî fêrkirin û gihandina di vê mektebê de mîna hewldanên Ehmedê Xanî yên beriya bi 340 salan bi pêş ve bibin. Ev ne ji bo sahibrewacan e, belkî ji bo biçûkên Kurmancan e![1]
Этот пункт был написан в (Kurmancî - Kurdîy Serû) языке, нажмите на значок , чтобы открыть элемент на языке оригинала!
Ev babet bi zimana (Kurmancî - Kurdîy Serû) hatiye nvîsandin, klîk li aykona bike ji bu vekirina vî babetî bi vî zimana ku pî hatiye nvîsandin!
Эта статья была прочитана раз 839
Ваше мнение о предмете!
Хэштег
Источники
[1] Веб-сайт | Kurmancî - Kurdîy Serû | https://xwebun1.org/ - 11-06-2023
Связанные предметы: 2
биография
Даты и события
Категория: Статьи
Язык статьи: Kurmancî - Kurdîy Serû
Дата публикации: 28-10-2022 (2 Год)
Классификация контента: Исследование
Классификация контента: Литература/ Литературная критика
Классификация контента: Дети
Страна - Регион: Курдистан
Тип документа: Исходный язык
Тип публикации: Цифровой
Технические метаданные
Авторские права на данный пункт были выданы Kurdipedia владельцем предмета!
Параметр Качество: 99%
99%
Эта запись была введена ( ئەڤین تەیفوور ) в 11-06-2023
Эта статья была рассмотрена и выпущена ( سارا ک ) на 12-06-2023
Эта статья была недавно обновлена ​​( ئەڤین تەیفوور ) на: 29-05-2024
URL
Этот пункт в соответствии со стандартами Курдипедии pêdiya еще не завершен!
Эта статья была прочитана раз 839
Kurdipedia является крупнейшим источников информации курдским курдам!
биография
Омархали Ханна Рзаевна
библиотека
Курды в Ассамблее народа Кыргызстана: укрепление толерантности
Изображение и описание
Тбилиси (1903 г.)
Археологические места
Замок Срочик
биография
Пашаева Ламара Борисовна
Статьи
Свободный Курдистан): трудный путь к самоопределению (1970-е годы — XXI век))
биография
ОЛЬГА ИВАНОВНА ЖИГАЛИНА
биография
Аристова Татьяна Фёдоровна
Изображение и описание
Шейх Aбдель- салям Барзани с вице-консулом России в Урмии Н.М. Кирсановым 1914
биография
ФАЙЗО АГИТОВИЧ ШАМОЯН
Статьи
Издательский дом (Зангезур) в Кыргызстане
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
Изображение и описание
Сыканье (1907 г.)
Статьи
V. МЕЖДУНАРОДНЫЙ КУРДСКИЙ СИМПОЗИУМ Мела Махмуд Баязиди & Август Жаба и их наследие
Статьи
Саратовский Курдистан
Изображение и описание
Курдянки В Национальных Костюмах 1928
Изображение и описание
Кочевники огня из Месопотамии (1908)
библиотека
Неолитическая керамика Загроса и Северной Месопотамии как исторический источник
биография
Демирташ Селахаттин
библиотека
Свод статистических данных о населении Закавказскаго края, извлеченных из посемейных списков (1886) г
биография
Мусаелян Жаклина Суреновна
биография
Джангир ага Хатифов
биография
Георгий Мгоян
биография
Чатоев Халит Мурадович
Статьи
Курды в Великой отечественной войне: краткий очерк
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)

Действительный
биография
ВАСИЛЬЕВА ЕВГЕНИЯ ИЛЬИНИЧНА
23-11-2013
Хавре Баххаван
ВАСИЛЬЕВА ЕВГЕНИЯ ИЛЬИНИЧНА
биография
EЗИЗ СEВО
02-12-2021
ڕاپەر عوسمان عوزێری
EЗИЗ СEВО
биография
РУДEНКО МАРГАРИТА БОРИСОВНА
04-12-2021
ڕاپەر عوسمان عوزێری
РУДEНКО МАРГАРИТА БОРИСОВНА
биография
ОЛЬГА ИВАНОВНА ЖИГАЛИНА
08-01-2022
ڕاپەر عوسمان عوزێری
ОЛЬГА ИВАНОВНА ЖИГАЛИНА
биография
Лерх Пётр Иванович
10-05-2022
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Лерх Пётр Иванович
Новый элемент
библиотека
Неолитическая керамика Загроса и Северной Месопотамии как исторический источник
06-08-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
ФАЙЗО АГИТОВИЧ ШАМОЯН
20-07-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
Свод статистических данных о населении Закавказскаго края, извлеченных из посемейных списков (1886) г
18-07-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
Курды в Ассамблее народа Кыргызстана: укрепление толерантности
18-07-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
20-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
17-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
НУРЕ ДЖАВАРИ
13-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Георгий Мгоян
01-02-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Победоносцева Кая Анжелика Олеговна
29-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Пашаева Ламара Борисовна
18-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Статистика
Статьи
  530,688
Изображения
  107,515
Книги pdf
  19,996
Связанные файлы
  100,950
видео
  1,473
Язык
کوردیی ناوەڕاست 
302,903
Kurmancî - Kurdîy Serû 
88,911
هەورامی 
65,838
عربي 
29,220
کرمانجی - کوردیی سەروو 
17,065
فارسی 
8,947
English 
7,404
Türkçe 
3,597
لوڕی 
1,691
Deutsch 
1,480
Pусский 
1,133
Française 
335
Nederlands 
130
Zazakî 
90
Svenska 
63
Հայերեն 
50
Español 
45
Italiano 
44
لەکی 
37
Azərbaycanca 
24
日本人 
20
中国的 
16
Ελληνική 
14
Norsk 
14
עברית 
14
Fins 
12
Polski 
7
Esperanto 
5
Ozbek 
4
Português 
3
Тоҷикӣ 
3
Hrvatski 
2
Srpski 
2
Kiswahili سَوَاحِلي 
2
ქართველი 
2
Cebuano 
1
ترکمانی 
1
Категория
Pусский
Статьи 
581
библиотека 
355
биография 
164
Изображение и описание 
13
Публикации 
5
Места 
4
Цитаты и фразы 
2
Археологические места 
2
мученики 
2
Стих 
2
документы 
1
видео 
1
Произведения 
1
Репозиторий
MP3 
323
PDF 
30,466
MP4 
2,394
IMG 
196,465
Поиск контента
Kurdipedia является крупнейшим источников информации курдским курдам!
биография
Омархали Ханна Рзаевна
библиотека
Курды в Ассамблее народа Кыргызстана: укрепление толерантности
Изображение и описание
Тбилиси (1903 г.)
Археологические места
Замок Срочик
биография
Пашаева Ламара Борисовна
Статьи
Свободный Курдистан): трудный путь к самоопределению (1970-е годы — XXI век))
биография
ОЛЬГА ИВАНОВНА ЖИГАЛИНА
биография
Аристова Татьяна Фёдоровна
Изображение и описание
Шейх Aбдель- салям Барзани с вице-консулом России в Урмии Н.М. Кирсановым 1914
биография
ФАЙЗО АГИТОВИЧ ШАМОЯН
Статьи
Издательский дом (Зангезур) в Кыргызстане
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
Изображение и описание
Сыканье (1907 г.)
Статьи
V. МЕЖДУНАРОДНЫЙ КУРДСКИЙ СИМПОЗИУМ Мела Махмуд Баязиди & Август Жаба и их наследие
Статьи
Саратовский Курдистан
Изображение и описание
Курдянки В Национальных Костюмах 1928
Изображение и описание
Кочевники огня из Месопотамии (1908)
библиотека
Неолитическая керамика Загроса и Северной Месопотамии как исторический источник
биография
Демирташ Селахаттин
библиотека
Свод статистических данных о населении Закавказскаго края, извлеченных из посемейных списков (1886) г
биография
Мусаелян Жаклина Суреновна
биография
Джангир ага Хатифов
биография
Георгий Мгоян
биография
Чатоев Халит Мурадович
Статьи
Курды в Великой отечественной войне: краткий очерк
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
Folders
биография - Люди типа - Автор биография - пол - Мужские биография - диалект - Курдские Сорани биография - Место рождения - Керкук биография - Место смерти - Керкук биография - Место жительства - Курдистан биография - он еще жив? - Нет биография - нация - курд биография - Причина смерти - Естественная смерть и болезнь биография - Страна смерти - Южного Курдистана

Kurdipedia.org (2008 - 2024) version: 15.75
| контакт | CSS3 | HTML5

| Время создания страницы: 0.5 секунд!