библиотека библиотека
Поиск

Kurdipedia является крупнейшим источников информации курдским курдам!


Параметры поиска





Расширенный поиск      Клавиатура


Поиск
Расширенный поиск
библиотека
Имена для курдских детей
Хронология событий
Источники
История
Пользователь коллекций
виды деятельности
Помощь в поиске?
Публикация
видео
Классификации
Случайная деталь!
Отправлять
Отправить статью
Отправить изображение
Опрос
Ваше мнение
контакт
Какая информация нам нужна !
Стандарты
Правила использования
Параметр Качество
Инструменты
Нарочно
Архивариусы Курдипедии
Статьи о нас !
Kurdipedia Добавить на ваш сайт
Добавить / удалить e-mail
Статистика посетителей
Статистика статьи
Конвертер шрифтов
Календари Конвертер
Проверка орфографии
Языки и диалекты страницы
Клавиатура
Удобные ссылки
Расширение Kurdipedia для Google Chrome
Cookies
Языки
کوردیی ناوەڕاست
کرمانجی - کوردیی سەروو
Kurmancî - Kurdîy Serû
هەورامی
Zazakî
English
Française
Deutsch
عربي
فارسی
Türkçe
Nederlands
Svenska
Español
Italiano
עברית
Pусский
Norsk
日本人
中国的
Հայերեն
Ελληνική
لەکی
Azərbaycanca
Мой счет
Вход
Членство !
Забыли пароль !
Поиск Отправлять Инструменты Языки Мой счет
Расширенный поиск
библиотека
Имена для курдских детей
Хронология событий
Источники
История
Пользователь коллекций
виды деятельности
Помощь в поиске?
Публикация
видео
Классификации
Случайная деталь!
Отправить статью
Отправить изображение
Опрос
Ваше мнение
контакт
Какая информация нам нужна !
Стандарты
Правила использования
Параметр Качество
Нарочно
Архивариусы Курдипедии
Статьи о нас !
Kurdipedia Добавить на ваш сайт
Добавить / удалить e-mail
Статистика посетителей
Статистика статьи
Конвертер шрифтов
Календари Конвертер
Проверка орфографии
Языки и диалекты страницы
Клавиатура
Удобные ссылки
Расширение Kurdipedia для Google Chrome
Cookies
کوردیی ناوەڕاست
کرمانجی - کوردیی سەروو
Kurmancî - Kurdîy Serû
هەورامی
Zazakî
English
Française
Deutsch
عربي
فارسی
Türkçe
Nederlands
Svenska
Español
Italiano
עברית
Pусский
Norsk
日本人
中国的
Հայերեն
Ελληνική
لەکی
Azərbaycanca
Вход
Членство !
Забыли пароль !
        
 kurdipedia.org 2008 - 2024
 Нарочно
 Случайная деталь!
 Правила использования
 Архивариусы Курдипедии
 Ваше мнение
 Пользователь коллекций
 Хронология событий
 виды деятельности - Курдипедиа
 Помощь
Новый элемент
биография
ФАЙЗО АГИТОВИЧ ШАМОЯН
20-07-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
Свод статистических данных о населении Закавказскаго края, извлеченных из посемейных списков (1886) г
18-07-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
Курды в Ассамблее народа Кыргызстана: укрепление толерантности
18-07-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
20-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
17-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
НУРЕ ДЖАВАРИ
13-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Георгий Мгоян
01-02-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Победоносцева Кая Анжелика Олеговна
29-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Пашаева Ламара Борисовна
18-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь
28-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Статистика
Статьи 527,459
Изображения 106,691
Книги pdf 19,810
Связанные файлы 99,832
видео 1,455
Язык
کوردیی ناوەڕاست 
301,803
Kurmancî - Kurdîy Serû 
88,810
هەورامی 
65,787
عربي 
29,011
کرمانجی - کوردیی سەروو 
16,555
فارسی 
8,702
English 
7,180
Türkçe 
3,576
Deutsch 
1,461
Pусский 
1,123
Française 
321
Nederlands 
130
Zazakî 
85
Svenska 
56
Հայերեն 
44
Español 
39
Italiano 
39
لەکی 
37
Azərbaycanca 
20
日本人 
18
עברית 
14
Norsk 
14
Ελληνική 
13
中国的 
11
Категория
Pусский
Статьи 
572
библиотека 
354
биография 
164
Изображение и описание 
13
Публикации 
5
Места 
4
Цитаты и фразы 
2
Археологические места 
2
мученики 
2
Стих 
2
документы 
1
видео 
1
Произведения 
1
Репозиторий
MP3 
311
PDF 
30,011
MP4 
2,359
IMG 
194,968
Поиск контента
биография
ВАСИЛЬЕВА ЕВГЕНИЯ ИЛЬИНИЧНА
биография
ВАЗИРИ НАДЫРИ
биография
EЗИЗ СEВО
биография
РУДEНКО МАРГАРИТА БОРИСОВНА
Статьи
Курды в Великой отечественн...
Ji devê Ewliya Çelebî Fermana Şengalê -4
Сотрудники Курдипедии ведут запись в нашем национальном архиве объективно, беспристрастно, ответственно и профессионально.
Категория: Статьи | Язык статьи: Kurmancî - Kurdîy Serû
Делиться
Facebook0
Twitter0
Telegram0
LinkedIn0
WhatsApp0
Viber0
SMS0
Facebook Messenger0
E-Mail0
Copy Link0
Рейтинговая статья
Отлично
очень хороший
Средний
неплохо
плохой
Добавить в мои коллекции
Ваше мнение о предмете!
предметы истории
Metadata
RSS
Поиск в Google для изображений, связанных с выбранным элементом !
Поиск в Google для выбранного элемента !
کوردیی ناوەڕاست0
English0
عربي0
فارسی0
Türkçe0
עברית0
Deutsch0
Español0
Française0
Italiano0
Nederlands0
Svenska0
Ελληνική0
Azərbaycanca0
Fins0
Norsk0
Pусский0
Հայերեն0
中国的0
日本人0

Fermana Şengalê

Fermana Şengalê
=KTML_Bold=Ji devê Ewliya Çelebî Fermana Şengalê -4=KTML_End=
#Agîd Yazar#
Xelek 4

Jin û Mêrên vî Çiyayê Bi porr û mahsûlatên din
Sedema ji vî çiyayî re digot Çiyayê Bi Porr ew e ku temamê xelkê li vir, nola jinan porrên xwe fitîl fitîl(kezî kezî)dirêj dikin. Û heta tu bibêji merivin pîs û bi qirrêjin. Ji serdema Hazret-î Nûh û virve, ji çaxa mar ji xweliya xwe çêbûye û heta niha bi sed hezaran kêç û sipiyan di nava porrên wan de hêlînên xwe çêkirine.
Temamê kincên wan, şalik û şapikên wan ji qumaşê hevirmêşê tuxobelekî bû. Kofiyên wan jî ji kitana tixobelekî bûn.
Çaroxwên pansadî, sidisî, hezârî, kepkebî û bi dûvik dixistên pê. Lewra deverek bi kevir e.
Sîlehên wan şûr, xencer, tiving û câb bûn. Câb, ew tişta nola gedeleka Entebê, tîr û kevan dixistinê û bi kemera xwe ve dikir, ji vê re digitin Câb. Lê ewqas ji derb berdanê re jêhatî bûn, dikanîbûn gule li kêçê bixistana, lê te tivingên wan bidîtana, te ew bi mangirek paxir nedikirrî jî. Lê gelekî sekvan bûn.
Gelemperî merivin kurt û ser-lehanî bûn. Te digot qey hustuyê wan tinebûn; nola serê wan bi gewdeyên wan ve bûn. Lê bi navpişt bûn defa sîngên wanê fireh, tije kîn bûn. Bi kulêmek û zend stûr bûn. Pêtik pahn û lep mezin bûn. Lê ne siwarî bûn.
Çavên wan reş û buruyên wan heta tu bibêje kulx bûn. Kurdên wekî din ji vana re digotin heyşt simbêl. Lewra du simbêlên wan, du buru, du firnikên pozên wan û guhên wan nola simbêlan bi mû hebûn. Laşê wan nola postê mîha reş li xwe bipêçin, wanî bi pirç bûn. 
Devên wan ew çend mezin bûn, papûç diketin devên wan û diran hespînî bûn. Bi rastî jî merivin gelkî neçopeço/sik, bi hêybet û serçav mezin bûn. Zarokên wan ji deh saliya xwe û pêve nola merivên mezin ew jî wekî wan Yezîdên bi pirç dibin. 
Û heta tu bibêjin mêrkuj bûn. Jinên wan jî wanî bûn. Lê hema meriv dibû bengiyê keziyên wan yên reş ku li pahiniya wan diketin û bi erdê re dikişiyan. Jinên wan her sal zarok dianîn. Ewil şîrên seyên reş didan zarokên xwe. Li welatê vana tu kevirekî bavêje ji kelbekî de, eman zeman nadin te, dê te li wêderkê bukujun. Li ber devê deriyê her malê 5-10 kûçik henin. Ewil nan didin kûçikên xwe, paşê ew bi xwe nan dixwun. 
Lewra tevdek ji kûçikan re şujde dibin û bi kûçikên xwe re vediketin. Bi hezar quruşî, bi deh hêstiran kûçikên reş dikirrin. 
Ev qewm, penêrê bi sîrik û pêvazê di paxila xwe de digerînin. Heke yek li ber wan bi humtuka xwe pêvazekê bipelêxîne, ew ê serê wî kesî li wir bipelêxin. 
Û tişta seyr û ecêb jî ew ku, wexta yekî dewlemend ji vana bimre, wan bi ava pîvazan dişuşt û 9-10 serî pîvaz dixistin tirba wî kesî. Û tew di ser de jî pirça kûçikan jî dixin li ber berateya wan a pîs û wanî miriyên xwe didefinînin. Bi caran min ji hêsîrên wan dipirsî, ji min re rast nedigotin. Wan digotin 'pivaz hoşet' yanî soğan iyidir. Qina galegalê ew e: ji Kurdekî pirs kiriye gotiye 'tu bibe Padîşah teyê çi bixwara?' gotiye min ê zîlika pîvazê bixwara. Bi rastî jî Kurd pirr ji pîvazê hez dikin, dibêjin 'pîvaz hub hub'
Tiştek din ya xerîb: tu dora van Kurdan bixêzîne û wan têxin hundurê xelekê, bimrin jî îhtimala ji hundurê wê xêzikê derkevin tineye. Tu nabêje heta yek ji derve de deriyekî vedikin û şûnde, ji wê xelekê derdikevin. Ew Yezîd bizanibin bimrin jî ne mumkun e ji hundurê wê xêzikê dernakevin. 
Li vî diyarî kûçikek biteilqiya, didan lotikan direqisîn. Kûçikekî wan yê reş bimra, ew bi ava pîvazê duşuştin, kefen dikrin û dibirin di mezelên xwe de ew didefinandin. Heta şîna kûçikê mirî jî digerandin. Ji bo kûçik mîhî serjêdikir, dikir kebab û dida kûçikên xwe. Bi rastî jî kûçikên wan nola şêran bû. Û li vî diyarî qetiyen gur nayên dîtin. Kûçikên wan gur nehiştibûn. 
Hîkmeta Tanri li vî çiyayê pîroz û ev bêîman û bê mezheb lênin. Lê wexta Şam wilayetek pîroz bû, li wir jî li Çiyayên Durziyên Sipî Sor, Yezîdî, Mervanî, Teymânî û qewmê Nusayrî yên bê mezheb hebûn. Lê ti qewm bi qasî vî qewmê melûn ê Bi Porr ne bê xêr û bê yom in.
Mahsûlatên wan pirrin. Cara pêşîn helawa qudretê li wan dibarin. Diyarbekirî jê re dibêjin 'gezenguvî'. Mushîl, helawa qudretê bi rengekî kesk e.
Û çivîkek bi navê Menn-î Selva tên li çiyayên wan diçêrin. Ev çivîk ji umeta Hezret-î Mûsa re jî hatibû û goştê wê tê xwarin.
Û hinguv û tirîyê wan li devereke din a cîhanê tineye. Tucarên Sîncarê, Bexda, Besra û Lasha yê bi mewîjên van rezan ditêrînin.
Ew çend darên wan yên tûyê, pirrin, qumaşên wan yên ji hevrmêşê rûyê cîhanê dinuxwumîne. Heta têştên giranbiha yên li kela Mèrdîn tên dirûtin, tev ji qumaşên Çiyayê Sîncarê ne. Lewra av û hewa vî Çiyayê Sîncarê xweşe. Erda wê a tê çandin, di nava xelkê de giranbiha ye. Lê deşta wê ji welatê Keys Ûrbanê xerabtir e.
Li ser van sebebên li jor, bi destê efendiyê me Melek Ahmed Paşa, fetih kir û mal û milkên wan yên bê ser û ber û bê hejmar, bi kêfxweşî û bi dewlemendî giahşt Kela Diyarbekirê. 
Bila fetha vî Çiyayê Bi Porr bibe nisîbê Cenâb-i Bârî jî.
Çaxa min qala van tiştên li jor nivîsandî yek bi yek dikir, Fîrarî Paşa ji min re digot: Ewliya Efendî, li gorî van gotinên te, gelek esker ew ê qîma xwe bi zehmetiyên giran 
di vê rê bînin. Bila Tanri vê fetha te li ser xêrê bike nisîbê min jî Kesên li wir, tevdeka bi hev re gotin amîn! Û bilandin.
Roja dîtir li civîna huzûra Paşê nameyek di derheqa Qewmê Bi Porr de nivîsand, di namê de nivîsî bû ger hûn ji Paşê re îttiaet bikin, bax, benâk û edet-î axnamên din(baca mîha) û bacên wekî din yên nola orfî bidin... Ji bo şandina nameyê ya ayânê Mêrdîn û Begê Sîncarê, ev hakîr û Firarî Mustafa Paşa em bi hev re hatin peywêrdarkirin. Menzîla derketina li ser Çiyayê Bi Porr, em derketin jora çiyê nav gundê Bapîr. Em bi 300 zilamî gihaştin wir. Em çûn mala Bapîr, ango mal Hakîm. Wexta me nameya Paşê da wî, esla nexist dewsa kâxiza helwacî. Temam îş li huzûra eran(?) Xwend. Tercûmanî Mêrdînî jê re tercûme kir. Tişta dihat xwestin ji wan re ragihand.
Wan jî gotin: me bi kirinên Melek Ahmed Paşa netirsînin. Wezîrekî wanî ne hatiye û ne jî tè. Me bihîst Melek diçî Wanê. Ger dîsa were bibe waliyê Diyarbekirê, em ê tevî zar ú zêçên xwe werin rûyê xwe bi toza nigê wî bidin(?) Mal û canê me li oxra wî ye. Emê tenê barê deh hêstirên sor qumaş bidin vî Wezîr Mustafa Paşa û wekî din tiştekî din em nadin.
16 hêstirên bi barê hevirmêş şand. Û pênç okka hevirmêş dan her yek îlerîgelenên kesên bi me re hatibûn. Ewana qedrê vî Hakîrî jî girtin, barê hêstirek sor hevirmêş, barê hêstirekî tirî hejîr û gelek tiştên din danin min. Wê şevê heta serê sibê em li wir bûn mêvan û heta êvarê ez li wan deran gerriyam. 
Lê di ser wêrankirin û şewata Melek Ahmed Paşa re 15 sal derbas bûbû. Di nava vê wextê de dîsa ew çend dor û dor ava kiribû û ew çend ciwan çêbûbûn nayê ravekirin.
Berbanga sibê em li hespên xwe siwar bûn û tevî diyariyan em meşiyan. Çaxa me Katareke/karwanek hêstirên bi barê hevirmêş barkirî anîn teslîmî Firarî Mustafa Paşa kir, Paşa tibabekî hêrs bû û kir kufekuf.
Ji bo seferekê derxin li ser wanên ji Çiyayê Bi Porr, ferman da tevahiya Wilayeta Diyarbekir. Lêbelê ka qey mumkun bû! Ji bo vê yekê 80.000 esker û 200 kêse mesref jêre lazm bû. Hîkmeta Tanriyê mezin dotira rojê gaziya Alî Fâris ê Urbânê Çolê hat got; eman Sultanê min, eman Padîşahê çolê(--)(--) ez perîşan kirim, werin xwe bigihînin hewara min; min xwe avêtiye bextê Padîşahê xwe, nameyek tevî pênc heb kuheylanên mihîn hat. (--) (--) (--) (-) (-) (--) (-) (-) (-) (-) (-)
Dawî
Têbinî 1: ji dawiya nivîsê wer tê famkirin ku Ewliya Çelebî piştî 15 sal di ser fermanê re derbas bûye û şûnve, cara dûyemin çûye Çiyayê Şengalê. 
Têbinî 2: min werger li gorî nivîsa wê a Tirkî wergeran. Heta min hinek şaşiyên Tirkiya wê jî bi heman awayî wergerand. Ger kêmasiyek min çêbûbe jî lêborînê ji we dixwazim [1]
Этот пункт был написан в (Kurmancî - Kurdîy Serû) языке, нажмите на значок , чтобы открыть элемент на языке оригинала!
Ev babet bi zimana (Kurmancî - Kurdîy Serû) hatiye nvîsandin, klîk li aykona bike ji bu vekirina vî babetî bi vî zimana ku pî hatiye nvîsandin!
Эта статья была прочитана раз 668
Хэштег
Источники
[1] Веб-сайт | Kurmancî - Kurdîy Serû | https://www.amidakurd.net/- 16-09-2023
Связанные предметы: 8
Категория: Статьи
Язык статьи: Kurmancî - Kurdîy Serû
Дата публикации: 01-03-2019 (5 Год)
Города: Шенгаль
Классификация контента: Статьи и интервью
Оригинальный язык:: Турецкие
Страна - Регион: Южного Курдистана
Тип документа: Переведено
Тип публикации: Цифровой
Технические метаданные
Параметр Качество: 99%
99%
Эта запись была введена ( ئاراس حسۆ ) в 16-09-2023
Эта статья была рассмотрена и выпущена ( سارا ک ) на 24-09-2023
Эта статья была недавно обновлена ​​( سارا ک ) на: 24-09-2023
URL
Этот пункт в соответствии со стандартами Курдипедии pêdiya еще не завершен!
Эта статья была прочитана раз 668
Kurdipedia является крупнейшим источников информации курдским курдам!
библиотека
Курды в Ассамблее народа Кыргызстана: укрепление толерантности
биография
Аристова Татьяна Фёдоровна
Статьи
Палестина и Курдистан: партизанская дружба
Изображение и описание
Шейх Aбдель- салям Барзани с вице-консулом России в Урмии Н.М. Кирсановым 1914
биография
Пашаева Ламара Борисовна
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
биография
Демирташ Селахаттин
Изображение и описание
Курдянки В Национальных Костюмах 1928
Статьи
Курды в Великой отечественной войне: краткий очерк
биография
Омархали Ханна Рзаевна
Статьи
Саратовский Курдистан
Археологические места
Замок Срочик
Изображение и описание
Кочевники огня из Месопотамии (1908)
Статьи
Издательский дом (Зангезур) в Кыргызстане
биография
Мусаелян Жаклина Суреновна
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
биография
Джангир ага Хатифов
биография
Георгий Мгоян
биография
ФАЙЗО АГИТОВИЧ ШАМОЯН
Статьи
V. МЕЖДУНАРОДНЫЙ КУРДСКИЙ СИМПОЗИУМ Мела Махмуд Баязиди & Август Жаба и их наследие
Изображение и описание
Сыканье (1907 г.)
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь
Изображение и описание
Тбилиси (1903 г.)
библиотека
Свод статистических данных о населении Закавказскаго края, извлеченных из посемейных списков (1886) г
биография
Чатоев Халит Мурадович
биография
ОЛЬГА ИВАНОВНА ЖИГАЛИНА

Действительный
биография
ВАСИЛЬЕВА ЕВГЕНИЯ ИЛЬИНИЧНА
23-11-2013
Хавре Баххаван
ВАСИЛЬЕВА ЕВГЕНИЯ ИЛЬИНИЧНА
биография
ВАЗИРИ НАДЫРИ
24-11-2021
ڕاپەر عوسمان عوزێری
ВАЗИРИ НАДЫРИ
биография
EЗИЗ СEВО
02-12-2021
ڕاپەر عوسمان عوزێری
EЗИЗ СEВО
биография
РУДEНКО МАРГАРИТА БОРИСОВНА
04-12-2021
ڕاپەر عوسمان عوزێری
РУДEНКО МАРГАРИТА БОРИСОВНА
Статьи
Курды в Великой отечественной войне: краткий очерк
10-05-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Курды в Великой отечественной войне: краткий очерк
Новый элемент
биография
ФАЙЗО АГИТОВИЧ ШАМОЯН
20-07-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
Свод статистических данных о населении Закавказскаго края, извлеченных из посемейных списков (1886) г
18-07-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
Курды в Ассамблее народа Кыргызстана: укрепление толерантности
18-07-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
20-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
17-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
НУРЕ ДЖАВАРИ
13-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Георгий Мгоян
01-02-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Победоносцева Кая Анжелика Олеговна
29-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Пашаева Ламара Борисовна
18-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь
28-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Статистика
Статьи 527,459
Изображения 106,691
Книги pdf 19,810
Связанные файлы 99,832
видео 1,455
Язык
کوردیی ناوەڕاست 
301,803
Kurmancî - Kurdîy Serû 
88,810
هەورامی 
65,787
عربي 
29,011
کرمانجی - کوردیی سەروو 
16,555
فارسی 
8,702
English 
7,180
Türkçe 
3,576
Deutsch 
1,461
Pусский 
1,123
Française 
321
Nederlands 
130
Zazakî 
85
Svenska 
56
Հայերեն 
44
Español 
39
Italiano 
39
لەکی 
37
Azərbaycanca 
20
日本人 
18
עברית 
14
Norsk 
14
Ελληνική 
13
中国的 
11
Категория
Pусский
Статьи 
572
библиотека 
354
биография 
164
Изображение и описание 
13
Публикации 
5
Места 
4
Цитаты и фразы 
2
Археологические места 
2
мученики 
2
Стих 
2
документы 
1
видео 
1
Произведения 
1
Репозиторий
MP3 
311
PDF 
30,011
MP4 
2,359
IMG 
194,968
Поиск контента
Kurdipedia является крупнейшим источников информации курдским курдам!
библиотека
Курды в Ассамблее народа Кыргызстана: укрепление толерантности
биография
Аристова Татьяна Фёдоровна
Статьи
Палестина и Курдистан: партизанская дружба
Изображение и описание
Шейх Aбдель- салям Барзани с вице-консулом России в Урмии Н.М. Кирсановым 1914
биография
Пашаева Ламара Борисовна
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
биография
Демирташ Селахаттин
Изображение и описание
Курдянки В Национальных Костюмах 1928
Статьи
Курды в Великой отечественной войне: краткий очерк
биография
Омархали Ханна Рзаевна
Статьи
Саратовский Курдистан
Археологические места
Замок Срочик
Изображение и описание
Кочевники огня из Месопотамии (1908)
Статьи
Издательский дом (Зангезур) в Кыргызстане
биография
Мусаелян Жаклина Суреновна
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
биография
Джангир ага Хатифов
биография
Георгий Мгоян
биография
ФАЙЗО АГИТОВИЧ ШАМОЯН
Статьи
V. МЕЖДУНАРОДНЫЙ КУРДСКИЙ СИМПОЗИУМ Мела Махмуд Баязиди & Август Жаба и их наследие
Изображение и описание
Сыканье (1907 г.)
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь
Изображение и описание
Тбилиси (1903 г.)
библиотека
Свод статистических данных о населении Закавказскаго края, извлеченных из посемейных списков (1886) г
биография
Чатоев Халит Мурадович
биография
ОЛЬГА ИВАНОВНА ЖИГАЛИНА
Folders
библиотека - PDF - да библиотека - Классификация контента - История библиотека - Тип документа - Переведено библиотека - Тип публикации - Напечатано библиотека - диалект - Русские библиотека - Folders - Древняя история библиотека - Страна - Регион - бывшего Советского Союза и Россия библиотека - Оригинальный язык: - Арабские Статьи - Классификация контента - Литература/ Литературная критика Статьи - Классификация контента - курдский вопрос

Kurdipedia.org (2008 - 2024) version: 15.67
| контакт | CSS3 | HTML5

| Время создания страницы: 1.188 секунд!