библиотека библиотека
Поиск

Kurdipedia является крупнейшим источников информации курдским курдам!


Параметры поиска





Расширенный поиск      Клавиатура


Поиск
Расширенный поиск
библиотека
Имена для курдских детей
Хронология событий
Источники
История
Пользователь коллекций
виды деятельности
Помощь в поиске?
Публикация
видео
Классификации
Случайная деталь!
Отправлять
Отправить статью
Отправить изображение
Опрос
Ваше мнение
контакт
Какая информация нам нужна !
Стандарты
Правила использования
Параметр Качество
Инструменты
Нарочно
Архивариусы Курдипедии
Статьи о нас !
Kurdipedia Добавить на ваш сайт
Добавить / удалить e-mail
Статистика посетителей
Статистика статьи
Конвертер шрифтов
Календари Конвертер
Проверка орфографии
Языки и диалекты страницы
Клавиатура
Удобные ссылки
Расширение Kurdipedia для Google Chrome
Cookies
Языки
کوردیی ناوەڕاست
کرمانجی - کوردیی سەروو
Kurmancî - Kurdîy Serû
هەورامی
Zazakî
English
Française
Deutsch
عربي
فارسی
Türkçe
Nederlands
Svenska
Español
Italiano
עברית
Pусский
Norsk
日本人
中国的
Հայերեն
Ελληνική
لەکی
Azərbaycanca
Мой счет
Вход
Членство !
Забыли пароль !
Поиск Отправлять Инструменты Языки Мой счет
Расширенный поиск
библиотека
Имена для курдских детей
Хронология событий
Источники
История
Пользователь коллекций
виды деятельности
Помощь в поиске?
Публикация
видео
Классификации
Случайная деталь!
Отправить статью
Отправить изображение
Опрос
Ваше мнение
контакт
Какая информация нам нужна !
Стандарты
Правила использования
Параметр Качество
Нарочно
Архивариусы Курдипедии
Статьи о нас !
Kurdipedia Добавить на ваш сайт
Добавить / удалить e-mail
Статистика посетителей
Статистика статьи
Конвертер шрифтов
Календари Конвертер
Проверка орфографии
Языки и диалекты страницы
Клавиатура
Удобные ссылки
Расширение Kurdipedia для Google Chrome
Cookies
کوردیی ناوەڕاست
کرمانجی - کوردیی سەروو
Kurmancî - Kurdîy Serû
هەورامی
Zazakî
English
Française
Deutsch
عربي
فارسی
Türkçe
Nederlands
Svenska
Español
Italiano
עברית
Pусский
Norsk
日本人
中国的
Հայերեն
Ελληνική
لەکی
Azərbaycanca
Вход
Членство !
Забыли пароль !
        
 kurdipedia.org 2008 - 2024
 Нарочно
 Случайная деталь!
 Правила использования
 Архивариусы Курдипедии
 Ваше мнение
 Пользователь коллекций
 Хронология событий
 виды деятельности - Курдипедиа
 Помощь
Новый элемент
биография
ФАЙЗО АГИТОВИЧ ШАМОЯН
20-07-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
Свод статистических данных о населении Закавказскаго края, извлеченных из посемейных списков (1886) г
18-07-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
Курды в Ассамблее народа Кыргызстана: укрепление толерантности
18-07-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
20-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
17-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
НУРЕ ДЖАВАРИ
13-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Георгий Мгоян
01-02-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Победоносцева Кая Анжелика Олеговна
29-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Пашаева Ламара Борисовна
18-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь
28-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Статистика
Статьи 525,634
Изображения 106,448
Книги pdf 19,790
Связанные файлы 99,646
видео 1,449
Языки
کوردیی ناوەڕاست 
301,349
Kurmancî - Kurdîy Serû 
88,756
هەورامی 
65,744
عربي 
28,846
کرمانجی - کوردیی سەروو 
16,307
فارسی 
8,547
English 
7,168
Türkçe 
3,571
Deutsch 
1,458
Pусский 
1,123
Française 
321
Nederlands 
130
Zazakî 
85
Svenska 
56
Հայերեն 
44
Español 
39
Italiano 
39
لەکی 
37
Azərbaycanca 
20
日本人 
18
עברית 
14
Norsk 
14
Ελληνική 
13
中国的 
11
Категория
Pусский
Статьи 
572
библиотека 
354
биография 
164
Изображение и описание 
13
Публикации 
5
Места 
4
Цитаты и фразы 
2
Археологические места 
2
мученики 
2
Стих 
2
документы 
1
видео 
1
Произведения 
1
биография
ВАСИЛЬЕВА ЕВГЕНИЯ ИЛЬИНИЧНА
биография
ВАЗИРИ НАДЫРИ
биография
EЗИЗ СEВО
биография
РУДEНКО МАРГАРИТА БОРИСОВНА
Статьи
Курды в Великой отечественн...
Hin şaşiyên ziman ên em rast dizanin
Сотрудники Курдипедии ведут запись в нашем национальном архиве объективно, беспристрастно, ответственно и профессионально.
Категория: Статьи | Язык статьи: Kurmancî - Kurdîy Serû
Делиться
Facebook0
Twitter0
Telegram0
LinkedIn0
WhatsApp0
Viber0
SMS0
Facebook Messenger0
E-Mail0
Copy Link0
Рейтинговая статья
Отлично
очень хороший
Средний
неплохо
плохой
Добавить в мои коллекции
Ваше мнение о предмете!
предметы истории
Metadata
RSS
Поиск в Google для изображений, связанных с выбранным элементом !
Поиск в Google для выбранного элемента !
کوردیی ناوەڕاست0
English0
عربي0
فارسی0
Türkçe0
עברית0
Deutsch0
Español0
Française0
Italiano0
Nederlands0
Svenska0
Ελληνική0
Azərbaycanca0
Fins0
Norsk0
Pусский0
Հայերեն0
中国的0
日本人0

Hin şaşiyên ziman ên em rast dizanin

Hin şaşiyên ziman ên em rast dizanin
=KTML_Bold=Hin şaşiyên ziman ên em rast dizanin=KTML_End=
Yaşar Eroglu

#Zimanê kurdî# -kurmancî her çend bi gelek xetereyan re rû bi rû dimîne jî, ji aliyekî din ve di gelek qadên nivîskî de baş tê bikaranîn. Ev kêfxweşiyeke mezin e. Ji ber ku di jiyana rojane de dora wî gelek teng bûye, ev yek jî ji bo pêşerojê xetereyeke mezin e. Cihê mixabiniyê ye, hê ku hestên kêfxweşiyê li ser me sar nabin, di her qadan de gelek berfireh bikaranîna kurdî-kurmanciyê ya şaş mirovan xemgîn dike.
Şaşiyên rastnivîsa salên dawîn hatiye çapkirin ku weke wezekekê ketiye bedena kurmanciyê pûç dike û şaşiyên din jî lê zêde dikin, tev ev xeletî rê li ber yekgirtîbûn û afirandina mêjiyekî hevaheng ê kurdî digirin û zimanê nivîskî, di ber re jî zimanê axaftinê xira dikin. Divê her kesê ku xem û êşa zimanê kurdî dikişîne li hember vê xirabûnê rihet nebe, xemên xwe bîne ziman, ji bo sererastkirina van yekan hewl bide. Di serî de jî zimanzan, herî zêde jî yên ji xwe re dibêjin zimanzan. Mixabin gelek ji wan tenê li xirabûnê temaşe dikin û xwe berpirsiyar nabînin. Çimkî tenê bazara gazinên, weke ‘çima ziman nayê bikaranîn, hey hawar ziman ji dest diçe’ heye, lê bila bê zanîn, tenê ne ew, ev xirabûnên em ê li jêr ser bisekinin û yên weke wan jî ziman ji dest dibin. Bi rastî peywira herî girîng a zimanzanan yek jî ev e.
Ez ê li ser bikaranîna şaş a hin navdêrên komenav rawestim. Çend mînak hene, dibêjin bes êdî bi me nelîzin. Navdêrên komenav weke jin, kurd, pez, dewar gava ji aliyê hin platformên kurdî ve, çi rêxistin, çi rojname-ajans-televizyon, çi bi devkî tên bikaranîn gelek xirabî li wan komenavan dikin.
Ji ber ku komenavên jin û kurd li qada siyasî hêmayên gelek girîng in û gelek jî tên bilêvkirin bûne hêmayên sereke û derketine pêş. Zimanê siyasetê di nav kurdan de gelek fonksiyonel e; şaş an rast bikaranîna wî bi qasî giraniya xwe bandorê li ser zimanê giştî jî dike.
Navdêrên jin, kurd, pez, dewar komenav in, bikaranîna wan hin taybetiyan bi xwe re tîne. Em gelek caran rastî hevokên wiha tên, pirsgirêka jinê pisgirêka civakê ya herî li pêş e. Di vê û hevokên mîna vê de bikaranîna navdêra jin şaş e. Mixabin bi awayê şaş rûniştiye, hatiye qebûlkirin. Dema wisa be tê wê wateyê ku pirsgirêka tenê jinekê ya civakê ye. Di kurmanciyê de pirjimarî bi serê xwe pêk nayê. Mînak wekî ku em bixwazin bêjin ‘kadınlar’ em nikarin bi serê xwe vê têgehê pêk bînin. Di bikaranîna hevokê de pirjimarî divê xwe bispêre navdêr an peyveke din, paşê dikare pêk bê. Gava em rast bi kar bînin, em ê bêjin, pirsgirêka jinan pisgirêka civakê ya herî li pêş e. Pirhejmariya kurmanciyê rewşeke taybet e lê ji bilî wê weke komenavan di gelek zimanên hind-ewropî de heman mantiq heye. Bi îngilîzî dibêjin, women’s problem, bi fransizî dibêjin, probl ème des femmes, bi almanî dibêjin, frauen problem. Yanî di van zimanan de jî weke kurdî bi awayê komanenav yanî weke pirsgirêka jinan tê bikaranîn. Gava ku tê gotin, çareserî di destê jinê de ye, (wiha jî tê gotin, çareserî di destê jin de ye) weke jinek tenê çareseriyê pêk tîne tê fêmkirin. Her wiha dema bê gotin pirsgirêka jin… weke jin bi xwe bûye pisgirêk tê fêmkirin.
Min gelek caran li ser mantiqa pirjimariya kurmancî nivîsîbû. Naxwazim li vir dîsa dubare bikim. Bi kurtayî bêjim, hin taybetiyên zimanê kurdî-kurmancî hene. Pirjimarî her tim bi qalibekî pêk nayê. Carinan dem û bireser pirjimariyê diyar dikin. Mînak, jin êdî têgihîştiye ku wê çawa tevbigere, wateya vê hevokê yek jin têgihîştiye ku çawa tevbigere. Helbet mebesta hevokê hemû jin in. Divê ya rast wiha be, jin êdî têgihîştine ku wê çawa tevbigerin. Li vir pirjimarî li ser lêkerê pêk hatiye, ango weke ‘jinan êdî tê gihîştine ku wê çawa tevbigere’ jî nikare bê bikaranîn. Ji ber ku ne rast e.
Her wiha bikaranîna navdêra kurd jî bi vî rengî şaş e. Heman hevokê em wiha lê bikin, ‘pirsgirêka kurd pisgirêka civakê ya herî li pêş e’. Bikaranîna navdêra kurd şaş e. Rastiya hevokê ji aliyê rêzimanî ve wiha ye, ‘pirsgirêka kurdan pisgirêka civakê ya herî li pêş e.
Dîsa hevoka ‘kurd êdî têgihîştiye ku wê çawa tevbigere’, ne rast e. Mebest hemû kurd in lê hevok tenê kurdekî îfade dike. Rastiya hevokê wiha ye, ‘kurd êdî têgihîştine ku wê çawa tevbigerin’. Çawa me li jor ji bo jinan jî nîşan da, wisa jî ji bo kurdan nabe, weke, ‘kurdan êdî têgihîştine ku wê çawa tevbigere.’
Çavkaniya van şaşiyan bandora tirkî bixwe ye. Tirkî çand, ziman, civakê heta siyaset û perwerdeyê kurdiya me dorteng kiriye. Bi awayekî gelemperî zimanê siyaseta kurdan bi tirkî ye. Ji ber vê yekê jî pêşî her tişt bi tirkî pêk tê, piştre yekser wergera wê bi kurdî dibe. Ji ber wê termînolojiya siyasetê pir girêdayî tirkî dimîne. Gava behsa pirsgirêka jinan dibe yekser bi tirkî tê derdikeve rastê; ‘kadın sorunu’, nabe ‘pirsgirêka jinan’, dibe pirsgirêka jin. Bingeha wê bi tirkî ye û bi gramera tirkî xwe dide qebûlkirin. Kurdî sêwî û stûxwar li kêlekê dimîne û awayê şaş belav dibe heta Başûr, Rojhilat û Rojava, ew gişt jî di bin bandora zimanê siyaseta navendê de dimînin. Îca gava em ji devê siyasetmedareke rojavayî, ‘pirsgirêka jin’ dibihîzin diheyirin û serê xwe li dîwaran jî bixin mîna gotina kalekî ‘ha tu bêje Rosto’ ji me re dimîne û tiştek jî ji dest me nayê.
Mixabin ev şaşî û gelek şaşiyên din weke ayetan li ziman hatine spartin, tu car terka wan jî nayê kirin.
Ez pê bawer im ku me hinek be jî şaşî da fêmkirin. Du komenavên me hene, pez û dewar; di wir de jî şaşiyeke cuda pêk tê lê ji bingeha xwe arîşeyeke nêzî yên li jor e. Pez û dewar du komenavên wisa ne ku her yek di nav xwe de gelek komenavan dihewîne. Pez; koma mîh, bizin, tiştîr, gîsk, kar, berx, beran, kavir, nêrî, hogeç, berindîr, mîstewr û hwd, dewar; koma ga, gamêş, çêlek, conega, nogin, golik dihewîne. Hem pez hem jî dewar komenavên wisa ne ku di eslê xwe de pirjimar in lê weke yekjimar tên bikaranîn. Yanî navê komê temsil dikin, weke pirjimar nayên bikaranîn. Her du jî yekjimar û nêr in.
Pirî caran em lê rast tên, dibêjin, peza min winda bûye. Pez bi hêsanî winda nabe. Dikare bê dizîn an firotin. Mebest ji pez an mîh an jî bizineke yan dudu ne. Her wiha pezên me jî nabe, ji ber ku jixwe pez navdêrekî pirjimar e. Mixabin wiha jî tê gotin. Ev awa jî ne rast e. Dewara te nehatiye garanê. Mebest ji vê gotinê çêlekek an conegayek e. Di bingeha xwe de gotineke bi vî awayî ne rast e. Awayê rast ev e; dewarê te nehatiye garanê. Eger gelek hejmar ga, çêlek û canega nehatibin rast e, ji wan tenê yek nehatibe dîsa jî hevok şaş tê bikaranîn.
Bikaranîna dewar û pez êdî pir nebe jî, di nav sohbetên nostaljîk de derbas dibin û hê jî bikaranîna wan ne kêm e. Belê dorhêla zimanê gundewar her diçe teng bibe jî kakilê ruhê zimanê me ye. Dema em ji bo têgihîştinê dixitimin tim berê xwe didin zimanê gundewar, tê de li rastiya zimanê xwe digerin.
Bangeke min heye ji bo sererastkirina van şaşiyan, divê bang tenê li gel û siyasetmedaran neyê kirin; zimanzan û bikarhênerên ziman jî xwe berpirsiyar bibînin. Êdî bes e ji temaşevaniyê re![1]
Этот пункт был написан в (Kurmancî - Kurdîy Serû) языке, нажмите на значок , чтобы открыть элемент на языке оригинала!
Ev babet bi zimana (Kurmancî - Kurdîy Serû) hatiye nvîsandin, klîk li aykona bike ji bu vekirina vî babetî bi vî zimana ku pî hatiye nvîsandin!
Эта статья была прочитана раз 181
Хэштег
Источники
[1] Веб-сайт | Kurmancî - Kurdîy Serû | https://xwebun1.org/ - 21-11-2023
Связанные предметы: 2
Категория: Статьи
Язык статьи: Kurmancî - Kurdîy Serû
Дата публикации: 15-12-2021 (3 Год)
Классификация контента: Статьи и интервью
Классификация контента: языковедческий
Страна - Регион: Курдистан
Тип документа: Исходный язык
Тип публикации: Цифровой
Технические метаданные
Параметр Качество: 99%
99%
Эта запись была введена ( ئاراس حسۆ ) в 21-11-2023
Эта статья была рассмотрена и выпущена ( Зрян Сарчнари ) на 26-11-2023
Эта статья была недавно обновлена ​​( ئاراس حسۆ ) на: 25-11-2023
URL
Этот пункт в соответствии со стандартами Курдипедии pêdiya еще не завершен!
Эта статья была прочитана раз 181
Kurdipedia является крупнейшим источников информации курдским курдам!
Изображение и описание
Курдянки В Национальных Костюмах 1928
Статьи
Палестина и Курдистан: партизанская дружба
биография
Чатоев Халит Мурадович
Статьи
V. МЕЖДУНАРОДНЫЙ КУРДСКИЙ СИМПОЗИУМ Мела Махмуд Баязиди & Август Жаба и их наследие
Статьи
Курды в Великой отечественной войне: краткий очерк
биография
Джангир ага Хатифов
биография
Пашаева Ламара Борисовна
биография
ФАЙЗО АГИТОВИЧ ШАМОЯН
Статьи
Издательский дом (Зангезур) в Кыргызстане
Изображение и описание
Сыканье (1907 г.)
Статьи
Саратовский Курдистан
Изображение и описание
Тбилиси (1903 г.)
Изображение и описание
Кочевники огня из Месопотамии (1908)
Изображение и описание
Шейх Aбдель- салям Барзани с вице-консулом России в Урмии Н.М. Кирсановым 1914
биография
Георгий Мгоян
биография
ОЛЬГА ИВАНОВНА ЖИГАЛИНА
библиотека
Свод статистических данных о населении Закавказскаго края, извлеченных из посемейных списков (1886) г
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
биография
Омархали Ханна Рзаевна
биография
Мусаелян Жаклина Суреновна
Археологические места
Замок Срочик
библиотека
Курды в Ассамблее народа Кыргызстана: укрепление толерантности
биография
Аристова Татьяна Фёдоровна
биография
Демирташ Селахаттин
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь

Действительный
биография
ВАСИЛЬЕВА ЕВГЕНИЯ ИЛЬИНИЧНА
23-11-2013
Хавре Баххаван
ВАСИЛЬЕВА ЕВГЕНИЯ ИЛЬИНИЧНА
биография
ВАЗИРИ НАДЫРИ
24-11-2021
ڕاپەر عوسمان عوزێری
ВАЗИРИ НАДЫРИ
биография
EЗИЗ СEВО
02-12-2021
ڕاپەر عوسمان عوزێری
EЗИЗ СEВО
биография
РУДEНКО МАРГАРИТА БОРИСОВНА
04-12-2021
ڕاپەر عوسمان عوزێری
РУДEНКО МАРГАРИТА БОРИСОВНА
Статьи
Курды в Великой отечественной войне: краткий очерк
10-05-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Курды в Великой отечественной войне: краткий очерк
Новый элемент
биография
ФАЙЗО АГИТОВИЧ ШАМОЯН
20-07-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
Свод статистических данных о населении Закавказскаго края, извлеченных из посемейных списков (1886) г
18-07-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
Курды в Ассамблее народа Кыргызстана: укрепление толерантности
18-07-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
20-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
17-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
НУРЕ ДЖАВАРИ
13-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Георгий Мгоян
01-02-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Победоносцева Кая Анжелика Олеговна
29-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Пашаева Ламара Борисовна
18-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь
28-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Статистика
Статьи 525,634
Изображения 106,448
Книги pdf 19,790
Связанные файлы 99,646
видео 1,449
Языки
کوردیی ناوەڕاست 
301,349
Kurmancî - Kurdîy Serû 
88,756
هەورامی 
65,744
عربي 
28,846
کرمانجی - کوردیی سەروو 
16,307
فارسی 
8,547
English 
7,168
Türkçe 
3,571
Deutsch 
1,458
Pусский 
1,123
Française 
321
Nederlands 
130
Zazakî 
85
Svenska 
56
Հայերեն 
44
Español 
39
Italiano 
39
لەکی 
37
Azərbaycanca 
20
日本人 
18
עברית 
14
Norsk 
14
Ελληνική 
13
中国的 
11
Категория
Pусский
Статьи 
572
библиотека 
354
биография 
164
Изображение и описание 
13
Публикации 
5
Места 
4
Цитаты и фразы 
2
Археологические места 
2
мученики 
2
Стих 
2
документы 
1
видео 
1
Произведения 
1
Kurdipedia является крупнейшим источников информации курдским курдам!
Изображение и описание
Курдянки В Национальных Костюмах 1928
Статьи
Палестина и Курдистан: партизанская дружба
биография
Чатоев Халит Мурадович
Статьи
V. МЕЖДУНАРОДНЫЙ КУРДСКИЙ СИМПОЗИУМ Мела Махмуд Баязиди & Август Жаба и их наследие
Статьи
Курды в Великой отечественной войне: краткий очерк
биография
Джангир ага Хатифов
биография
Пашаева Ламара Борисовна
биография
ФАЙЗО АГИТОВИЧ ШАМОЯН
Статьи
Издательский дом (Зангезур) в Кыргызстане
Изображение и описание
Сыканье (1907 г.)
Статьи
Саратовский Курдистан
Изображение и описание
Тбилиси (1903 г.)
Изображение и описание
Кочевники огня из Месопотамии (1908)
Изображение и описание
Шейх Aбдель- салям Барзани с вице-консулом России в Урмии Н.М. Кирсановым 1914
биография
Георгий Мгоян
биография
ОЛЬГА ИВАНОВНА ЖИГАЛИНА
библиотека
Свод статистических данных о населении Закавказскаго края, извлеченных из посемейных списков (1886) г
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
биография
Омархали Ханна Рзаевна
биография
Мусаелян Жаклина Суреновна
Археологические места
Замок Срочик
библиотека
Курды в Ассамблее народа Кыргызстана: укрепление толерантности
биография
Аристова Татьяна Фёдоровна
биография
Демирташ Селахаттин
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь
Folders
биография - Уровень образования - Университет биография - Тип образования - курдская литература биография - Тип образования - Обучение биография - Люди типа - Автор биография - Люди типа - языковедческий биография - пол - Мужские биография - диалект - Курдские Бадини биография - диалект - Армянский биография - диалект - Русские биография - диалект - курдо - курманджи - латина

Kurdipedia.org (2008 - 2024) version: 15.67
| контакт | CSS3 | HTML5

| Время создания страницы: 1.047 секунд!