библиотека библиотека
Поиск

Kurdipedia является крупнейшим источников информации курдским курдам!


Параметры поиска





Расширенный поиск      Клавиатура


Поиск
Расширенный поиск
библиотека
Имена для курдских детей
Хронология событий
Источники
История
Пользователь коллекций
виды деятельности
Помощь в поиске?
Публикация
видео
Классификации
Случайная деталь!
Отправлять
Отправить статью
Отправить изображение
Опрос
Ваше мнение
контакт
Какая информация нам нужна !
Стандарты
Правила использования
Параметр Качество
Инструменты
Нарочно
Архивариусы Курдипедии
Статьи о нас !
Kurdipedia Добавить на ваш сайт
Добавить / удалить e-mail
Статистика посетителей
Статистика статьи
Конвертер шрифтов
Календари Конвертер
Проверка орфографии
Языки и диалекты страницы
Клавиатура
Удобные ссылки
Расширение Kurdipedia для Google Chrome
Cookies
Языки
کوردیی ناوەڕاست
کرمانجی - کوردیی سەروو
Kurmancî - Kurdîy Serû
هەورامی
Zazakî
English
Française
Deutsch
عربي
فارسی
Türkçe
Nederlands
Svenska
Español
Italiano
עברית
Pусский
Norsk
日本人
中国的
Հայերեն
Ελληνική
لەکی
Azərbaycanca
Мой счет
Вход
Членство !
Забыли пароль !
Поиск Отправлять Инструменты Языки Мой счет
Расширенный поиск
библиотека
Имена для курдских детей
Хронология событий
Источники
История
Пользователь коллекций
виды деятельности
Помощь в поиске?
Публикация
видео
Классификации
Случайная деталь!
Отправить статью
Отправить изображение
Опрос
Ваше мнение
контакт
Какая информация нам нужна !
Стандарты
Правила использования
Параметр Качество
Нарочно
Архивариусы Курдипедии
Статьи о нас !
Kurdipedia Добавить на ваш сайт
Добавить / удалить e-mail
Статистика посетителей
Статистика статьи
Конвертер шрифтов
Календари Конвертер
Проверка орфографии
Языки и диалекты страницы
Клавиатура
Удобные ссылки
Расширение Kurdipedia для Google Chrome
Cookies
کوردیی ناوەڕاست
کرمانجی - کوردیی سەروو
Kurmancî - Kurdîy Serû
هەورامی
Zazakî
English
Française
Deutsch
عربي
فارسی
Türkçe
Nederlands
Svenska
Español
Italiano
עברית
Pусский
Norsk
日本人
中国的
Հայերեն
Ελληνική
لەکی
Azərbaycanca
Вход
Членство !
Забыли пароль !
        
 kurdipedia.org 2008 - 2024
 Нарочно
 Случайная деталь!
 Правила использования
 Архивариусы Курдипедии
 Ваше мнение
 Пользователь коллекций
 Хронология событий
 виды деятельности - Курдипедиа
 Помощь
Новый элемент
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
20-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
17-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
НУРЕ ДЖАВАРИ
13-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Георгий Мгоян
01-02-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Победоносцева Кая Анжелика Олеговна
29-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Пашаева Ламара Борисовна
18-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь
28-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
Участие курдов в Великой Отечественной войне 1941 — 1945 гг
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Чатоев Халит Мурадович
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КУРДЫ СОВЕТСКОЙ АРМЕНИИ: исторические очерки (1920-1940)
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Статистика
Статьи 522,281
Изображения 105,706
Книги pdf 19,690
Связанные файлы 98,576
видео 1,419
биография
ВАСИЛЬЕВА ЕВГЕНИЯ ИЛЬИНИЧНА
биография
ВАЗИРИ НАДЫРИ
биография
СИМА СEМEНД
биография
РУДEНКО МАРГАРИТА БОРИСОВНА
биография
Джангир ага Хатифов
Mêrdîn
Курдипедия — крупнейший многоязычный источник курдской информации!
Категория: Места | Язык статьи: Kurmancî - Kurdîy Serû
Делиться
Facebook0
Twitter0
Telegram0
LinkedIn0
WhatsApp0
Viber0
SMS0
Facebook Messenger0
E-Mail0
Copy Link0
Рейтинговая статья
Отлично
очень хороший
Средний
неплохо
плохой
Добавить в мои коллекции
Ваше мнение о предмете!
предметы истории
Metadata
RSS
Поиск в Google для изображений, связанных с выбранным элементом !
Поиск в Google для выбранного элемента !
کوردیی ناوەڕاست0
English0
عربي0
فارسی0
Türkçe0
עברית0
Deutsch0
Español0
Française0
Italiano0
Nederlands0
Svenska0
Ελληνική0
Azərbaycanca0
Fins0
Norsk0
Pусский0
Հայերեն0
中国的0
日本人0

Mêrdîn

Mêrdîn
Mêrdîn bajarekî Bakurê Kurdistanê. Bajarê Mêrdînê ji başûrê xwe ve bi Rojavayê Kurdistanê, ji rojhilatê xwe ve bi Sêrt û Şirnexê, ji bakurê xwe ve bi Amedê û ji rojavayê xwe ve jî bi Rihayê hatiye pêçan. Hejmara niştecihên wê 796.591 kese. Qezayê bi ser ve ev in: Qoser, Artuklu, Nisêbîn, Midyad, Mehsert, Dêrika Çiyayê Mazî, Şemrex, Kerboran, Stewr û Rişmil.
$Nav$
Di dema persan de navê bajêr Marde bû. Di dema Bîzansiyan de jî Mardîa bû. Ereban jî navê herêmê kiriye Mardîn . Suryanîiyan (aramîyan) ji bajêr re gotiye Marde (kela). Nav bi kurdî Mêrdîn e.
$Dîrok$
Mêrdînê, Mardon, Mirde an ku Marde yek ji navdartirîn û kevintirîn bajarê Mezopotamyayê ye. Bajar li ser çiyakî ava bûye. Keleha wê ya kevn, hemû rêyên bajêr bi xwe ve girê dide. Mîrê Kelahan hatiye gotin ji Keleha Mêrdînê re. Di dîrokê de gelek qralan xwestiye wê têxe destê xwe, lê Keleha Mêrdînê rê nedaye wan. Bajar li başûrê kelehê ava bûye. Xanî li du yên din, bi hevûdu ve hatine girêdan. Kevirên wan yê sipî û zer ji bo avakirinê hatine peyde kirin. Bajar, bi ava xwe ya hênik û xwezaya xwe ya balkêş bi navdar e. Bakurê wê cihê bexçe û bostana ye.
Di dîrokê de ji bo bidestxistina bajêr şerên giran çêbûne. Berî çêbûna Mesîh, aramiyan û farisan şerên giran kirine. Demekê Romê li vir mane. Bi hatina îslamiyetê, di dema Omerê kurê Xettap de, hatine bi ser bajêr ve, bajar kontrol kirine. Kurdan di dema Merwaniyan de bajar bi baştirîn şêwe îdare kiriye. Piştre Artukî li vir bi cî bûne. Bajar, bi aqilmendiya Idrîsê Bedlîsî, di dema Selîmxanê kurê Sultan Beyazit de ketiye kontrola Osmanliyan.
$Kronolojiya bajêr$
$Berî Zayînê:$
2000 - 1243, dema Huriyan û Mîtaniyan
1243 - 612, dema Suryanîiyan (aramîyan)
608 - 550, dema Medan
550 - 312, dema Persan
331 - 312, dema Mekodonîyan
$Piştî Zayînê:$
197 - 395, dema Romayiyan
395 - 640, dema Bîzansiyan
640, dema Ereban
990, dema Merwaniyan
1202, dema Eyûbiyan
1515, dema Osmaniyan
1847, serhildana Bedirxanan
$Erdnîgarî$
$Cihê erdnîgarî û sînorên bajêr$
Bajar di nav parelelên 36° 54´ û 37° 47´ bakûr û merîdyenên 39° 55´ û 42° 41´ rojhilat de ye. Sînorên bajêr li bakûr bi Amedê û Êlihê ve, li rojava bi Rihayê ve, li başûr bi Qamişloyê û Amûdê ve û li rojhilat jî bi Culemêrg û Şirnexê ve tê girêdan.
$Taybetiyên erda bajêr$
Erda herêmê % 52,6 ji çiyan, % 24,6 ji deştan û % 22,8 jî ji platoyan pêk tê. Erda wê 177.200 metre kare ye. Li herêmê genim, ceh, nîsk, nok, pembo, garis û tirî tên çandin
$Avhewa$
Li başûrê herêmê avhewayeke çolî heye, ji lew re jî havînan pir germ û zuha, zivistanan jî sar û li hinek deveran jî hênik derbas dibe. Dîmenek ji Midyadê.
$Çiyayên herêmê$
Çiyayê bilind yê herêmê Cûdî ye (2.114 m). Alam (1.041 m), Ziyaret (1.160 m) û Dibek(1.231 m), Tûrcel û Pozê Bîra.
$Deşt, zozan û gelî$
Deştên Tilermen Qoser, Merdîn û Nisêbînê. Her sê deşt bi hevre girêdayî û di geliya çemê Xabûrê de ne. Dirêjbûna deştan 35 km û firehbûna wan jî 20 km ye.
$Çem û Gol$
Çemê herî mezin ku di nav sînorên bajêr de diherike Çemê Dîcle ye. Buxur, Zergan,Ava Spî, Reşan, Çaçan û Gumuş jî çemên din yên herêmê ne. Gol li herêmê tune ne. Tenê li ser çemê Buxurê ji ber bendava Buxurê golek sûnî çêbûye.
$Babetên heywanan$
Herêm ji alî heywanan ve ne dewlemend e, rovî, kîvroşk û balindeyên kovî kewokê teqle ê Mêrdîn di cîhanêde deng dane.Jî sedî pêncî mirovê Mêrdîn Kewoka xwedi dike.Kewêgozel u kevêsusik cihekî girîng digrin di zinarê Mêrdînde.Her cureyê şahlil û bilbila li ser kelaya Mêrdin hene.Di sala 1998 de keftarik ji alyê neçîrwanên Merdinde hate dîtin û kuştin.Li Dêrka cayêmazî cureyekê teyrêbaz heye ku li cîhanêde tenê li cîyayê Dêrikê turcelê pêde dibi.
$Gelhe û Navçeyên Bajêr$
Mêrdîn (navend) (bi tirkî, Mardin), 172.912
Kerboran (Dargeçit), 27.722
Dêrika Çiyayê Mazî (Derik), 62.175
Qoser (Kızıltepe), 237.694
Şemrex (Mazıdag), 33.930
Midyad (Midyat), 105.952
Nisêbîn (Nusaybin), 113.594
Mehsert, (Ömerli) 14.485
Stewr (Savur), 28.127
Rişmil (Yeşilli), 16.652
Artuklu, 156.660
Tevahî hejmare herêmê (tevî gundan)796.591.
$Aborî$
$Binerd$
Li herêmê fosfat, çîmento û malzemên ji bo tûxla û kiremîdan ji bin erdê dertên.
$Cihên turîstîk, dîrokî û gerê$
Bajar ji ali xwezayê ve ne pir dewlemend e. Tenê şelala çaxçax ji alî gel ve wek ciyêk seyranê tê bikaranîn. Kela Mêrdînê, mizgeftên bajêr, dêr û dêrên herêmê jî ji alî gel û turîstan ve tên serîlêdan kirin.
Germavên Kerboranê, germav (gurmî av) carna 40° germ dibe û ji bo nexweşiyên çerm û romatizma yê baş e.
$Çand û huner$
$Ol û civak$
Mêrdîn ji alî ol û civakê ve bajarekî mozaîk e. Piraniya gelheyê ji misilmanan pêk tê, lê li herêmê xiristiyan û êzidî jî hene. Misilman ji mezhebên henêfî û şafiyan pêk tê. Civaka herêmê jî ji kurdan, ereban, suryaniyan û ermeniyan pêk tê. Bajarê Mêrdîn bi pirçandîbûna xwe tê nasîn. Li wir ereb, kurd, suryanî û ermenî hene. Dêra Zehferanê di sedsala 11. pêve navendî ji petrikên suryaniyan re kiriye. Ji bilî wê, dêrek din bi navê Şehîde Şimûnî heye. Li başurê bajêr dêra Mar Mîxayêl Nasik, û ya Mar Bitris hatine avakirin. Li taxa Şemsiye, dêra Meryema ji Erdemê, pir bedew hatiye lêkirin. Dêrên din ev in: Mar Banham, Mar Tuma, Meryem, Mar Afram, Mar Osyo, Şehit Hurmiz...
Bajarê ziman û ol û çandên cewaz Mêrdînê, ji bo ku cihê xwe di programa Unescoyê ya Mîrasa Cîhanê de bigire, serî li Unescoyê hatibû dayîn. Unescoyê, piştî lêkolînên xwe serîlêdan pejirand. Mêrdînê wek berendam kete rêza cihên parastinê. Piştî ku berendamtî hate pejirandin, belediya bajêr ji bo rêlêgirtina avahiyên bê plan programek ji xwe re çêkir.
$Xwarinên herêmê$
Li herêmê savar û xwarinên ji savarê bêhtir tên xwarin, wekî savara bi darçîn û bacanreşkê. Seleteya hinaran, şorbeya mast, ecîn û kutilkên dagirtî (basmavat, li herêmê ji yên di nav rûn û hêkan de sorkirî re dibêjin irok). Rişte û kibe (hûr û rodîiyên dagirtî) jî ji alî gel ve tê xwarin. Wekî din mirîşka bi gijnîjê birajtî, sembîsek (lehmacunê sergirtî), beloh (xwarineke weke qisirê ye), serûpê û hûrê hîşandî jî di nav xwarinên deverê de ne. Li ber xwarinan, dew tê vexwarin. Li herêmê qehweya tal (mirra) jî xwedî cihekî taybet e.
Arxavk
Biraşka goştê kişandî ya Mêrdînê
Boranîka siyaleyê
Darûziyafe
Deverûn
Ecîn
Keledoşiya masiyê
Kilora şilavkî
Kuftetirş
Kutilka bacanreşkê
Kutilka dîlanê
Meftuneya bacanê
Muhamere
Mêlak bi savarê
Parxana Mêrdînê
Qeyxaneya Mêrdînê
Sembîsek
Sênîkufte
$Kincên heremê$
Keçên ciwan kefiyên rengîn, yên pîr jî yê spî didin serê xwe. Li hinek deveran wekî li Dêrikê jin kitanên dirêj didin serê xwe. Fîstan herî pir li herêmê tê li xwe kirin. Goreyên ji hirî û lastîkên reş di lingan de hene. Xemilandineke taybetî jî li herêmê deq e. Jin deqên şîn li ser rû yan jî destê xwe dikin. Şalwar û entariyên spî û dirêj cilên zilaman yên herêmî ne. Îşlik û êlegên bê yaxe di ser şalwar de tê li xwe kirin. Di serê zilaman de egal an jî çefî heye. Şewqe jî carinan tê bikaranîn. Qondere di lingan de heye.
[1]
Этот пункт был написан в (Kurmancî - Kurdîy Serû) языке, нажмите на значок , чтобы открыть элемент на языке оригинала!
Ev babet bi zimana (Kurmancî - Kurdîy Serû) hatiye nvîsandin, klîk li aykona bike ji bu vekirina vî babetî bi vî zimana ku pî hatiye nvîsandin!
Эта статья была прочитана раз 129
Хэштег
Источники
[1] Веб-сайт | Kurmancî - Kurdîy Serû | https://wikiwand.com/ku/ 12-03-2024
Связанные файлы: 1
Связанные предметы: 5
Изображение и описание
Места
3. Mardin
4. Mardin
Категория: Места
Язык статьи: Kurmancî - Kurdîy Serû
место: Город
Страна - Регион: Северного Курдистана
Топография: гористый
Технические метаданные
Параметр Качество: 99%
99%
Эта запись была введена ( ڕاپەر عوسمان عوزێری ) в 12-03-2024
Эта статья была рассмотрена и выпущена ( سارا ک ) на 13-03-2024
Эта статья была недавно обновлена ​​( Рожгар Киркуки ) на: 02-07-2024
URL
Этот пункт в соответствии со стандартами Курдипедии pêdiya еще не завершен!
Эта статья была прочитана раз 129
Kurdipedia является крупнейшим источников информации курдским курдам!
биография
Демирташ Селахаттин
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь
биография
ОЛЬГА ИВАНОВНА ЖИГАЛИНА
биография
Аристова Татьяна Фёдоровна
Статьи
Палестина и Курдистан: партизанская дружба
биография
ХАРИС БИТЛИСИ - Idris Bitlisi
Статьи
Издательский дом (Зангезур) в Кыргызстане
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
Изображение и описание
Курдянки В Национальных Костюмах 1928
библиотека
КУРДЫ СОВЕТСКОЙ АРМЕНИИ: исторические очерки (1920-1940)
биография
Чатоев Халит Мурадович
биография
Джангир ага Хатифов
Изображение и описание
Сыканье (1907 г.)
биография
Георгий Мгоян
Изображение и описание
Тбилиси (1903 г.)
Статьи
Курды в Великой отечественной войне: краткий очерк
биография
Мусаелян Жаклина Суреновна
биография
Омархали Ханна Рзаевна
Статьи
Саратовский Курдистан
биография
Пашаева Ламара Борисовна
Археологические места
Замок Срочик
Изображение и описание
Кочевники огня из Месопотамии (1908)
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
Статьи
V. МЕЖДУНАРОДНЫЙ КУРДСКИЙ СИМПОЗИУМ Мела Махмуд Баязиди & Август Жаба и их наследие
библиотека
Участие курдов в Великой Отечественной войне 1941 — 1945 гг
Изображение и описание
Шейх Aбдель- салям Барзани с вице-консулом России в Урмии Н.М. Кирсановым 1914

Действительный
биография
ВАСИЛЬЕВА ЕВГЕНИЯ ИЛЬИНИЧНА
23-11-2013
Хавре Баххаван
ВАСИЛЬЕВА ЕВГЕНИЯ ИЛЬИНИЧНА
биография
ВАЗИРИ НАДЫРИ
24-11-2021
ڕاپەر عوسمان عوزێری
ВАЗИРИ НАДЫРИ
биография
СИМА СEМEНД
29-11-2021
ڕاپەر عوسمان عوزێری
СИМА СEМEНД
биография
РУДEНКО МАРГАРИТА БОРИСОВНА
04-12-2021
ڕاپەر عوسمان عوزێری
РУДEНКО МАРГАРИТА БОРИСОВНА
биография
Джангир ага Хатифов
30-08-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Джангир ага Хатифов
Новый элемент
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
20-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
17-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
НУРЕ ДЖАВАРИ
13-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Георгий Мгоян
01-02-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Победоносцева Кая Анжелика Олеговна
29-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Пашаева Ламара Борисовна
18-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь
28-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
Участие курдов в Великой Отечественной войне 1941 — 1945 гг
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Чатоев Халит Мурадович
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КУРДЫ СОВЕТСКОЙ АРМЕНИИ: исторические очерки (1920-1940)
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Статистика
Статьи 522,281
Изображения 105,706
Книги pdf 19,690
Связанные файлы 98,576
видео 1,419
Kurdipedia является крупнейшим источников информации курдским курдам!
биография
Демирташ Селахаттин
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь
биография
ОЛЬГА ИВАНОВНА ЖИГАЛИНА
биография
Аристова Татьяна Фёдоровна
Статьи
Палестина и Курдистан: партизанская дружба
биография
ХАРИС БИТЛИСИ - Idris Bitlisi
Статьи
Издательский дом (Зангезур) в Кыргызстане
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
Изображение и описание
Курдянки В Национальных Костюмах 1928
библиотека
КУРДЫ СОВЕТСКОЙ АРМЕНИИ: исторические очерки (1920-1940)
биография
Чатоев Халит Мурадович
биография
Джангир ага Хатифов
Изображение и описание
Сыканье (1907 г.)
биография
Георгий Мгоян
Изображение и описание
Тбилиси (1903 г.)
Статьи
Курды в Великой отечественной войне: краткий очерк
биография
Мусаелян Жаклина Суреновна
биография
Омархали Ханна Рзаевна
Статьи
Саратовский Курдистан
биография
Пашаева Ламара Борисовна
Археологические места
Замок Срочик
Изображение и описание
Кочевники огня из Месопотамии (1908)
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
Статьи
V. МЕЖДУНАРОДНЫЙ КУРДСКИЙ СИМПОЗИУМ Мела Махмуд Баязиди & Август Жаба и их наследие
библиотека
Участие курдов в Великой Отечественной войне 1941 — 1945 гг
Изображение и описание
Шейх Aбдель- салям Барзани с вице-консулом России в Урмии Н.М. Кирсановым 1914
Folders
Статьи - Классификация контента - языковедческий Статьи - Тип документа - Исходный язык Статьи - диалект - Русские Статьи - Страна - Регион - бывшего Советского Союза и Россия библиотека - PDF - да библиотека - Классификация контента - культуры библиотека - Тип документа - Переведено библиотека - Тип публикации - Цифровой библиотека - диалект - Русские библиотека - Города - Ереван

Kurdipedia.org (2008 - 2024) version: 15.67
| контакт | CSS3 | HTML5

| Время создания страницы: 0.469 секунд!