библиотека библиотека
Поиск

Kurdipedia является крупнейшим источников информации курдским курдам!


Параметры поиска





Расширенный поиск      Клавиатура


Поиск
Расширенный поиск
библиотека
Имена для курдских детей
Хронология событий
Источники
История
Пользователь коллекций
виды деятельности
Помощь в поиске?
Публикация
видео
Классификации
Случайная деталь!
Отправлять
Отправить статью
Отправить изображение
Опрос
Ваше мнение
контакт
Какая информация нам нужна !
Стандарты
Правила использования
Параметр Качество
Инструменты
Нарочно
Архивариусы Курдипедии
Статьи о нас !
Kurdipedia Добавить на ваш сайт
Добавить / удалить e-mail
Статистика посетителей
Статистика статьи
Конвертер шрифтов
Календари Конвертер
Проверка орфографии
Языки и диалекты страницы
Клавиатура
Удобные ссылки
Расширение Kurdipedia для Google Chrome
Cookies
Языки
کوردیی ناوەڕاست
کرمانجی - کوردیی سەروو
Kurmancî - Kurdîy Serû
هەورامی
Zazakî
English
Française
Deutsch
عربي
فارسی
Türkçe
Nederlands
Svenska
Español
Italiano
עברית
Pусский
Norsk
日本人
中国的
Հայերեն
Ελληνική
لەکی
Azərbaycanca
Мой счет
Вход
Членство !
Забыли пароль !
Поиск Отправлять Инструменты Языки Мой счет
Расширенный поиск
библиотека
Имена для курдских детей
Хронология событий
Источники
История
Пользователь коллекций
виды деятельности
Помощь в поиске?
Публикация
видео
Классификации
Случайная деталь!
Отправить статью
Отправить изображение
Опрос
Ваше мнение
контакт
Какая информация нам нужна !
Стандарты
Правила использования
Параметр Качество
Нарочно
Архивариусы Курдипедии
Статьи о нас !
Kurdipedia Добавить на ваш сайт
Добавить / удалить e-mail
Статистика посетителей
Статистика статьи
Конвертер шрифтов
Календари Конвертер
Проверка орфографии
Языки и диалекты страницы
Клавиатура
Удобные ссылки
Расширение Kurdipedia для Google Chrome
Cookies
کوردیی ناوەڕاست
کرمانجی - کوردیی سەروو
Kurmancî - Kurdîy Serû
هەورامی
Zazakî
English
Française
Deutsch
عربي
فارسی
Türkçe
Nederlands
Svenska
Español
Italiano
עברית
Pусский
Norsk
日本人
中国的
Հայերեն
Ελληνική
لەکی
Azərbaycanca
Вход
Членство !
Забыли пароль !
        
 kurdipedia.org 2008 - 2024
 Нарочно
 Случайная деталь!
 Правила использования
 Архивариусы Курдипедии
 Ваше мнение
 Пользователь коллекций
 Хронология событий
 виды деятельности - Курдипедиа
 Помощь
Новый элемент
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
20-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
17-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
НУРЕ ДЖАВАРИ
13-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Георгий Мгоян
01-02-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Победоносцева Кая Анжелика Олеговна
29-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Пашаева Ламара Борисовна
18-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь
28-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
Участие курдов в Великой Отечественной войне 1941 — 1945 гг
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Чатоев Халит Мурадович
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КУРДЫ СОВЕТСКОЙ АРМЕНИИ: исторические очерки (1920-1940)
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Статистика
Статьи 518,370
Изображения 104,703
Книги pdf 19,263
Связанные файлы 97,549
видео 1,398
биография
ВАСИЛЬЕВА ЕВГЕНИЯ ИЛЬИНИЧНА
биография
ВАЗИРИ НАДЫРИ
биография
РУДEНКО МАРГАРИТА БОРИСОВНА
библиотека
Национальное движение курдо...
библиотека
Очерки закавказской жизни
Xalên girîng ên pirtûka “Di Pesna Jiyanê De” - Ezmûnên Refîq Sabir – Beşa 2yem
Женская Курдипедия заархивировала страдания и успехи женщин в базе данных своей страны.
Категория: Статьи | Язык статьи: Kurmancî - Kurdîy Serû
Делиться
Facebook0
Twitter0
Telegram0
LinkedIn0
WhatsApp0
Viber0
SMS0
Facebook Messenger0
E-Mail0
Copy Link0
Рейтинговая статья
Отлично
очень хороший
Средний
неплохо
плохой
Добавить в мои коллекции
Ваше мнение о предмете!
предметы истории
Metadata
RSS
Поиск в Google для изображений, связанных с выбранным элементом !
Поиск в Google для выбранного элемента !
کوردیی ناوەڕاست0
English0
عربي0
فارسی0
Türkçe0
עברית0
Deutsch0
Español0
Française0
Italiano0
Nederlands0
Svenska0
Ελληνική0
Azərbaycanca0
Fins0
Norsk0
Pусский0
Հայերեն0
中国的0
日本人0

Xalên girîng ên pirtûka “Di Pesna Jiyanê De” - Ezmûnên Refîq Sabir

Xalên girîng ên pirtûka “Di Pesna Jiyanê De” - Ezmûnên Refîq Sabir
Xalên girîng ên pirtûka “Di Pesna Jiyanê De” - Ezmûnên Refîq Sabir – Beşa 2yem

Rola #Refîq Sabir# li rohnkirin û vegotina kevneşopiyên serdest û adetiyên civaka Kurdî ya nîveya duyemîn a sedsala bîstan.
Nivîskar pirtûka xwe di yanizdeh beşan de vegotiye. Tişta ku ez li ser vê pirtûkê dinivîsim, darêtinek cuda ji darêtina nivîskar bi xwe ye. Ez ê hewl bidim di vê gotarê de van mijaran bînime ziman; Destpêkê, Refîq Sabir wekî helbestvan çawa di vê pirtûkê de derdikeve. Wate axo kesek e her bîranînan vedibêje, yan jî ezmûnên xwe yên nivîsandina helbestî tîne ziman. Paşê ez ê bibêjim ku derketina Refîq Sabir di vî warî de gelek serkeftî ye. Di pirtûka xwe de li kuderê behsa helbestê dike, weke helbestvanekî xwedî ezmûn, behsa helbest, zimanê helbestê, forma helbestê, ezmûna xwe û ezmûna helbestvanên din ên Kurd dike û di dawiyê de behsa ezmûnên helbesta cîhanî û bandorên li ser helbesta Kurdî û nûbûna wê jî tîne ziman.
Mijara duyem ewa ye ku ew helbestvane wek kesayetiyek siyasî çi ezmûnek di wê pirtûkê de xistiye ber behsê. Dîtingeh û cîhanbîniya wî ya siyasî çawa ye?
Eşkere ye ku piştî behskirina pirtûkê û bidestxistina belgeyan, bo me derdikeve ku Refîq Sabir di zarokatiya xwe de tevlî Komeleya Dibistaniyan bûye û dest bi karê rêkxistinê kiriye. Beriya qedandina dibistanê, carekê tê girtin û dixine girtîgehê. Ew dibe endamê Partiya Şûî ya Iraqê û bi dehan salan di nav partiyê de beşdariya gelek postan û pileyan kiriye. Di gelek konferans û hilkeftan de rol lêstiye, li gelek welatan nûnertiya beşek ji karên Partiya Şûî kiriye û bi giştî çalakvanekî siyasî bûye.
Mijara sêyem ku li cem me girîng e ew e ku wî wek welatiyek asayî diyardeyên civakî û kultûrî yên di nav Kurdewarî de çawa dîtiye?
Her nivîskar, helbestvan û siyasetmedarek, beriya ku ew wesfane hebin, ji ber ku di nava civakê de dijî, wekî welatiyekî jî li diyardeyan dinêre. Pêwîst e em bizanin ku nivîskarê pirtûka “Di Pesna Jiyanê De”, axo civak ji pencereya edebiyat û siyasetê ve dîtiye, an jî wekî welatiyekî ji nava bûyeran derdikeve û ji me re behsa civakê û diyardeyên baş û xerab dike. Refîq Sabir her di destpêka pirtûka xwe de dûr ji siyaset û hunerê û wekî endamek civakê bi behskirina diyarde, resm û adetên kultûrî û civakî yên neyînî dest pê dike û di gelek şûnên pirtûkê de dubare îşare bi wan dike.
Mijara çarem ew e ku Refîq Sabir wek kesekî diyasporanişîn çawa cîhan, siyaset û wêjeyê dinêre?
Jiyana diyaspora ji bo her mirovekî komek derfet û kêmasiyan tîne. Nivîskarê pirtûkê ji her du mijaran bêpar nebûye û bi hûrî derfet û xisarên diyasporanişîniyê li welatên wek Efxanistan, Bulxaristan, Sûriye, Gurcistan, Swêd û hwd vegotiye û behsa wan bûyer, xisar û derfetan kiriye ku her yek ji van welatan bo wî û jiyana wî wek mirovek û wek siyasetmedar û helbestvanekê hebûye.
Mijarek dinê ya girîng ku ezmûna Refîq Sabir wek helbestvanekî cîhanî çî ye? Ew helbestvane pêka vegotin û rohnkariyên xwe di bîranînên xwe de çi destkeftek bo xwe wek helbestvan, afirîner û bo ziman û wêjeya Kurdî di asta cîhanê de hebûye?
Gelempera van behsane lewma girîng in, çimkî em dixwazin perdeyê li ser bîranîn û jiyan û berhema kesekê vêde bibin ku hem bi xwe wek helbestvanekî afirîner behsa berhema xwe dike û hem berdengên wêjeya Kurdî, wî wek sitûneke helbesta modern a Kurdî dizanin û hem jî wekî ji wergêrana karên wî bo ser zimanên dinê derdikeve ku nivîser û helbestvanên bîhanî wî bi kesekî bi şiyan û helbestvanekî astbilin ê cîhanî dizanin.
Refîq Sabir di vê pirtûkê de gelek bi pisporane li şûna vegotineke xetî ji bûyerên jiyana xwe, hewl daye dabeşkirineke watedar bo vegotina bûyeran pêşkêş bike. Ew despêkê di beşekê de bi navê “Çirîkeyek Le Nîwe Şewda” vegotineke çîrokî pêşkêşî xwendevanan dike. Destpêka pirtûkê destpêka romanê ye. Ji wesfa keşeke çîrokî ve dest pê dike. Ew xwîner dibe naverasta bûyerekê ku ew bûyere zêdetir di çîrok û romanan de tê wesfkirin, ne li vegotina jiyana takekesî ya kesekê ku mijûl e biyografiya xwe dinivîse.
Pirtûk wiha tê destpêkirin: “Şeveke Payîzê li navîna salên şêstan, wekî şevên gundan elekterîk qut bibû. Ji nişkê ve bi hawara jinekê ku aramiya şevê hejand, em şiyar bûn. Dayîka min beriya hemûyan di nav cihê xwe de rabû û ber bi derbasgehê ve çû. Ez jî li pey wê çûme derê. Dengê giryana jinekê û hawar û nîskenîska zarok û denge deng di kolanê de dihat. Dayîka min got: Ewa ji dengê Ayşê diçe. Dibe ku ew bêçareye di vê nîve şevê de çi hatibe serê wê? Dayîka min fanûsa xwe hilgirt ku bi nîve diterisî. Em ber bi deriyê hevşê ve çûn ku deh metran ji derbasgehê dûr bû. Ji derve denge deng dihat. Dema ku em çûne derê, çend cîranek beriya me gihabûne kolanê û hêdî hêdî zêde dibûn. Hin ji wan fanûs bi destê wan bû. Ayşê bi rûniştinê ve herdu pêyên xwe dirêj kiribûn. Bi curekê şîn dikir ku hinavên mirov dihatine hejandin. Bi şîn û hawarê ve bi herdu destan li xwe dixist û por û rûyê xwe radikêşa. Dema ku em jê nêzîk bûn, serê xwe hemû tiraşîbû. Min di ber xwe de got: Jineke din serê xwe tiraşî.”
Destpêkirina pirtûkekê ku li serê hatiye nivîsîn ezmûna nivîskarekê bi vegotina çîroka xwe ji jiyan û bûyerên kesekî din ve, kareke balkêş û di heman demê de nû ye. Lê nivîskar pilan heye bo wê ku bo çîroka jiyan xwe bi bûyera jiyana kesek dinê ve, wate bi bûyerekê ku di jiayan Yay Ayşê de rû daye dest pê dike.
Ew bûyere bûyereke asayî nîne. Bûyerek e ku nivîskar beriya niha dîtiye. Çimkî dinivîse jineke din serê xwe tiraşî. Wate nivîskar di vê beşa bîranînên xwe de hewl dide bi şêwazekî kevneşopiyên nerewa yên civakî re rû bi rû bibe û wan bibêje û wan bide naskirin ku jinên Kurd û Rojhilata Navîn bi giştî tê de gîr kirine pê ve dinalin. Refîq Sabir ji xeynî behskirina wan bê hûrmetî û sivikatiyan ku bi Yay Eyşê hatine kirin, dike bi hêncetekê bo wê ku beşeke zêde ji resm û kevneşopiyên narewa yên civakî li bajarekî piçûk wekî “Qela Diz”ê ku şûnwarê wî ye behs bike û b vî rengî rewaş jinên Kurd û bi giştî jinên Rojhilata Navîn di beşeke jiyana xwe de, ku vedigere aliyê kêm bo 50 sal beriya niha, bi xwîner û berdengê xwe re rabigehîne. Wate vegotina jiyana Yay Ayşê derfetek e bo wê ku jiyana tal a gelek jinên dinê jî behs bike ku bûne desteçîleya agirê kevneşopiyên şaş ên civakê. Îcar carê wisa heye ku ew kevneşopiyane eşîreyî ne. Carê wisa heye olî ne û carê wisa jî heye ku hizbî ne.[1]
Этот пункт был написан в (Kurmancî - Kurdîy Serû) языке, нажмите на значок , чтобы открыть элемент на языке оригинала!
Ev babet bi zimana (Kurmancî - Kurdîy Serû) hatiye nvîsandin, klîk li aykona bike ji bu vekirina vî babetî bi vî zimana ku pî hatiye nvîsandin!
Эта статья была прочитана раз 50
Хэштег
Источники
[1] Веб-сайт | Kurmancî - Kurdîy Serû | https://kurdshop.net/ - 18-04-2024
Связанные предметы: 3
Категория: Статьи
Язык статьи: Kurmancî - Kurdîy Serû
Дата публикации: 28-12-2023 (1 Год)
Классификация контента: Литература/ Литературная критика
Классификация контента: языковедческий
Классификация контента: Статьи и интервью
Страна - Регион: Курдистан
Тип документа: Исходный язык
Тип публикации: Цифровой
Технические метаданные
Параметр Качество: 99%
99%
Эта запись была введена ( ئاراس حسۆ ) в 18-04-2024
Эта статья была рассмотрена и выпущена ( سارا ک ) на 22-04-2024
Эта статья была недавно обновлена ​​( سارا ک ) на: 22-04-2024
URL
Этот пункт в соответствии со стандартами Курдипедии pêdiya еще не завершен!
Эта статья была прочитана раз 50
Kurdipedia является крупнейшим источников информации курдским курдам!
биография
Аристова Татьяна Фёдоровна
биография
Чатоев Халит Мурадович
биография
Джангир ага Хатифов
Изображение и описание
Кочевники огня из Месопотамии (1908)
биография
Мусаелян Жаклина Суреновна
Изображение и описание
Сыканье (1907 г.)
Статьи
Издательский дом (Зангезур) в Кыргызстане
библиотека
КУРДЫ СОВЕТСКОЙ АРМЕНИИ: исторические очерки (1920-1940)
биография
Георгий Мгоян
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
Изображение и описание
Курдянки В Национальных Костюмах 1928
Статьи
Курды в Великой отечественной войне: краткий очерк
Изображение и описание
Шейх Aбдель- салям Барзани с вице-консулом России в Урмии Н.М. Кирсановым 1914
Статьи
V. МЕЖДУНАРОДНЫЙ КУРДСКИЙ СИМПОЗИУМ Мела Махмуд Баязиди & Август Жаба и их наследие
биография
ОЛЬГА ИВАНОВНА ЖИГАЛИНА
биография
Омархали Ханна Рзаевна
Статьи
Саратовский Курдистан
библиотека
Участие курдов в Великой Отечественной войне 1941 — 1945 гг
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
Статьи
Палестина и Курдистан: партизанская дружба
Изображение и описание
Тбилиси (1903 г.)
биография
ХАРИС БИТЛИСИ - Idris Bitlisi
Археологические места
Замок Срочик
биография
Демирташ Селахаттин
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь
биография
Пашаева Ламара Борисовна

Действительный
биография
ВАСИЛЬЕВА ЕВГЕНИЯ ИЛЬИНИЧНА
23-11-2013
Хавре Баххаван
ВАСИЛЬЕВА ЕВГЕНИЯ ИЛЬИНИЧНА
биография
ВАЗИРИ НАДЫРИ
24-11-2021
ڕاپەر عوسمان عوزێری
ВАЗИРИ НАДЫРИ
биография
РУДEНКО МАРГАРИТА БОРИСОВНА
04-12-2021
ڕاپەر عوسمان عوزێری
РУДEНКО МАРГАРИТА БОРИСОВНА
библиотека
Национальное движение курдов в Иране (1918-1947гг.)
08-01-2022
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Национальное движение курдов в Иране (1918-1947гг.)
библиотека
Очерки закавказской жизни
27-11-2022
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Очерки закавказской жизни
Новый элемент
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
20-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
17-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
НУРЕ ДЖАВАРИ
13-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Георгий Мгоян
01-02-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Победоносцева Кая Анжелика Олеговна
29-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Пашаева Ламара Борисовна
18-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь
28-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
Участие курдов в Великой Отечественной войне 1941 — 1945 гг
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Чатоев Халит Мурадович
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КУРДЫ СОВЕТСКОЙ АРМЕНИИ: исторические очерки (1920-1940)
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Статистика
Статьи 518,370
Изображения 104,703
Книги pdf 19,263
Связанные файлы 97,549
видео 1,398
Kurdipedia является крупнейшим источников информации курдским курдам!
биография
Аристова Татьяна Фёдоровна
биография
Чатоев Халит Мурадович
биография
Джангир ага Хатифов
Изображение и описание
Кочевники огня из Месопотамии (1908)
биография
Мусаелян Жаклина Суреновна
Изображение и описание
Сыканье (1907 г.)
Статьи
Издательский дом (Зангезур) в Кыргызстане
библиотека
КУРДЫ СОВЕТСКОЙ АРМЕНИИ: исторические очерки (1920-1940)
биография
Георгий Мгоян
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
Изображение и описание
Курдянки В Национальных Костюмах 1928
Статьи
Курды в Великой отечественной войне: краткий очерк
Изображение и описание
Шейх Aбдель- салям Барзани с вице-консулом России в Урмии Н.М. Кирсановым 1914
Статьи
V. МЕЖДУНАРОДНЫЙ КУРДСКИЙ СИМПОЗИУМ Мела Махмуд Баязиди & Август Жаба и их наследие
биография
ОЛЬГА ИВАНОВНА ЖИГАЛИНА
биография
Омархали Ханна Рзаевна
Статьи
Саратовский Курдистан
библиотека
Участие курдов в Великой Отечественной войне 1941 — 1945 гг
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
Статьи
Палестина и Курдистан: партизанская дружба
Изображение и описание
Тбилиси (1903 г.)
биография
ХАРИС БИТЛИСИ - Idris Bitlisi
Археологические места
Замок Срочик
биография
Демирташ Селахаттин
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь
биография
Пашаева Ламара Борисовна
Folders
биография - пол - Мужские биография - нация - курд Статьи - Страна - Регион - Северного Курдистана библиотека - Страна - Регион - бывшего Советского Союза и Россия Статьи - Страна - Регион - бывшего Советского Союза и Россия Статьи - Страна - Регион - Армения Статьи - Страна - Регион - Курдистан Статьи - Страна - Регион - Азербайджан Статьи - Страна - Регион - Соединенное Королевство биография - Люди типа - Писатель

Kurdipedia.org (2008 - 2024) version: 15.58
| контакт | CSS3 | HTML5

| Время создания страницы: 0.453 секунд!