библиотека библиотека
Поиск

Kurdipedia является крупнейшим источников информации курдским курдам!


Параметры поиска





Расширенный поиск      Клавиатура


Поиск
Расширенный поиск
библиотека
Имена для курдских детей
Хронология событий
Источники
История
Пользователь коллекций
виды деятельности
Помощь в поиске?
Публикация
видео
Классификации
Случайная деталь!
Отправлять
Отправить статью
Отправить изображение
Опрос
Ваше мнение
контакт
Какая информация нам нужна !
Стандарты
Правила использования
Параметр Качество
Инструменты
Нарочно
Архивариусы Курдипедии
Статьи о нас !
Kurdipedia Добавить на ваш сайт
Добавить / удалить e-mail
Статистика посетителей
Статистика статьи
Конвертер шрифтов
Календари Конвертер
Проверка орфографии
Языки и диалекты страницы
Клавиатура
Удобные ссылки
Расширение Kurdipedia для Google Chrome
Cookies
Языки
کوردیی ناوەڕاست
کرمانجی - کوردیی سەروو
Kurmancî - Kurdîy Serû
هەورامی
Zazakî
English
Française
Deutsch
عربي
فارسی
Türkçe
Nederlands
Svenska
Español
Italiano
עברית
Pусский
Norsk
日本人
中国的
Հայերեն
Ελληνική
لەکی
Azərbaycanca
Мой счет
Вход
Членство !
Забыли пароль !
Поиск Отправлять Инструменты Языки Мой счет
Расширенный поиск
библиотека
Имена для курдских детей
Хронология событий
Источники
История
Пользователь коллекций
виды деятельности
Помощь в поиске?
Публикация
видео
Классификации
Случайная деталь!
Отправить статью
Отправить изображение
Опрос
Ваше мнение
контакт
Какая информация нам нужна !
Стандарты
Правила использования
Параметр Качество
Нарочно
Архивариусы Курдипедии
Статьи о нас !
Kurdipedia Добавить на ваш сайт
Добавить / удалить e-mail
Статистика посетителей
Статистика статьи
Конвертер шрифтов
Календари Конвертер
Проверка орфографии
Языки и диалекты страницы
Клавиатура
Удобные ссылки
Расширение Kurdipedia для Google Chrome
Cookies
کوردیی ناوەڕاست
کرمانجی - کوردیی سەروو
Kurmancî - Kurdîy Serû
هەورامی
Zazakî
English
Française
Deutsch
عربي
فارسی
Türkçe
Nederlands
Svenska
Español
Italiano
עברית
Pусский
Norsk
日本人
中国的
Հայերեն
Ελληνική
لەکی
Azərbaycanca
Вход
Членство !
Забыли пароль !
        
 kurdipedia.org 2008 - 2024
 Нарочно
 Случайная деталь!
 Правила использования
 Архивариусы Курдипедии
 Ваше мнение
 Пользователь коллекций
 Хронология событий
 виды деятельности - Курдипедиа
 Помощь
Новый элемент
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
20-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
17-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
НУРЕ ДЖАВАРИ
13-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Георгий Мгоян
01-02-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Победоносцева Кая Анжелика Олеговна
29-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Пашаева Ламара Борисовна
18-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь
28-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
Участие курдов в Великой Отечественной войне 1941 — 1945 гг
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Чатоев Халит Мурадович
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КУРДЫ СОВЕТСКОЙ АРМЕНИИ: исторические очерки (1920-1940)
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Статистика
Статьи 518,580
Изображения 105,686
Книги pdf 19,410
Связанные файлы 97,465
видео 1,395
биография
ВАСИЛЬЕВА ЕВГЕНИЯ ИЛЬИНИЧНА
биография
ВАЗИРИ НАДЫРИ
биография
РУДEНКО МАРГАРИТА БОРИСОВНА
биография
Мухамад Салих Дилан
Статьи
Хорасанский курманджи
Ew helbestvanê Kurd ku form û naveroka helbesta Farsî guherî
Мегаданные Курдипедии — хороший помощник для принятия социальных, политических и национальных решений. Данные имеют решающее значение!
Категория: Статьи | Язык статьи: Kurmancî - Kurdîy Serû
Делиться
Facebook0
Twitter0
Telegram0
LinkedIn0
WhatsApp0
Viber0
SMS0
Facebook Messenger0
E-Mail0
Copy Link0
Рейтинговая статья
Отлично
очень хороший
Средний
неплохо
плохой
Добавить в мои коллекции
Ваше мнение о предмете!
предметы истории
Metadata
RSS
Поиск в Google для изображений, связанных с выбранным элементом !
Поиск в Google для выбранного элемента !
کوردیی ناوەڕاست0
English0
عربي0
فارسی0
Türkçe0
עברית0
Deutsch0
Español0
Française0
Italiano0
Nederlands0
Svenska0
Ελληνική0
Azərbaycanca0
Fins0
Norsk0
Pусский0
Հայերեն0
中国的0
日本人0

Ew helbestvanê Kurd ku form û naveroka helbesta Farsî guherî

Ew helbestvanê Kurd ku form û naveroka helbesta Farsî guherî
Ew helbestvanê Kurd ku form û naveroka helbesta Farsî guherî
Pêşewa Kurdistanî

Ebûl Qasmê Îlhamî (Lahûtî) kesayetiyek helbestvan, siyasetmedar û rojnamevanê serdema Meşrûte bû, û ew li sala 1887ê li #Kirmaşan# ê ji dayik bûye û guherinkarî bi ser helbestên Farsî de aniye. Lahûtiyê Kirmaşanî helbestvanekî Kurd e ku karî bi guherandina kêşa helbesta Farsî ji “erûzî” ve bo kêşa paragrafî, bibe yek ji pêşengên tevgera nûxwazî di wêjeya Farsî de. Ew helbestvane tevî guherîna forma helbestî ji kilasîk ve bo nûjen, yek ji kesên pêşîn bû ku mijarên civakî û siyasî xiste nav helbesta hevdem a Farsî.
Nîma Yûşîc
Yek ji pîvanên helbesta nû jî, guhertina kêş û forma helbesta erûzî bû. Her çiqas “Nîma Yûşîc” wek bavê helbesta nû ya Farsî tê naskirin û navûbang bûye, lê li gorî belgeyan, deh sal beriya wî, Lahûtî Kirmaşanî dest avêtiye bi guherinkarî û nûjenkirina helbestên Farsî. Helbet eger Lahûtî ev rêşikêniye nekiriba, kesên wek Nîma jî nedikarîn rêya nûxwaziyê derbas bikin. Lewma pêngavên Lahûtî li cem lêkolîner û rexnegirên helbesta nû ya Farsî girîng bûye û behsa bandorên wî hatiye kirin. Gelek lêkolînerên helbesta hevdem ya Farsî di pirtûkên xwe de îşare bi rol û pêgeha Lahûtî di tevgera helbesta nû ya Farsî de kirine, ku beşek pêk hatine ji: “Exewanê Salis di pirtûka (Bedetha û Bidayi`ê Nîma) (Exewan, 1357: 123, 124 û 166), Spanlo li pirtûka (Çihar Şairên Azadî) (Sipanlo, 1360: 446), Hemîdiyan li pirtûka (Dastanê Digerdîsî, Rewendê Digergûnîhayê Şêirê Nîma Yûşîc) (Hemîdiyam, 1383: 590) Mihemed Hiqûqî li pirtûka (Mirûrî Ber Tarîx û Edebiyatê Îmrozê Îran) (Hiqûqî, 1383: 385), Şemis Lengrûdî (Tarîxê Tehlîliyê Şiêrê Nû) (Şems Lengrûdî, 1387: 40), Şefî`î Kedkenî (Edwarê Şêirê Farsî) (Şefî`î Kedkenî, 1380: 53), Xulamhusên Yûsifî li pirtûka (Çêşmêhayê Roşen) (Yûsifî, 1380: 400 71).
Kêşa helbestên Lahûtî
Kêşa helbestê rolek girîng heye di bandorxistina ser berdeng de. Nîma di vê derbarê de dibêje: “Kêş ku şikla helbestê pêk tîne û kêmasiyan tê de nahêle û temam dike. Helbesta bê kêş mîna mirovê rût û bê cil e û cil û berg bêtir bedewiyê dide mirov. Ku wisa ye ez kêşê ji bo her cure helbestê pêwîst dizanim” (Nîma Bi Neqil Ez Exewanê Salis, 1357: 97). Destêwerdana kêşê ku ciwanîbexşa wê hunerê ye, hêsan nebûye û beriya helbestvanekî nûxwaz a wek Lahûtî, kêm kesî vêraye dest biavêje wê. Lahûtî ew netirsiye kiriye û ji ber hevnasiya wî bi kêşa xwemalî û Kurdî re ku bi salan pê re jiyabû, destêwerdan di kêşên adetî yên hezar sale yên helbesta Farsî de kiriye û cilda nû li ber helbesta Farsî dexistiye û herwisa helbestvanên dinê jî pêşwaziya wî kirine û rêbaza wî şopandine.
Lahûtî di helbestên xwe de ji kêşa erûzî dûr ketiye û di dîwana xwe ya pêncî parçe helbestî de, bîst û heşt ji wan bi kêşa paragrafî nivîsiye. Wî, xwe ji arîşeyên “qafiye”yê rizgar kir û kêşa erûzî di helbesta Farsî de ji hev hilweşand û dengek nû bi dengên serdema Meşrûte zêde kir (Şefî`î Kedkenî, 1380: 34-45). Kêşa paragrafî heman kêş e ku ew helbestvane di helbestên xwe de bi kar aniye û sedema serkeftina wî di vî warî de jî hevnasbûnek kûr a helbestvanî ye bi wan cure kêşane re. Lahûtî li Kirmaşanê ji dayik bûye û heyamek zêde ji ber xebata xwe ya siyasî qaçax bûye û di nav zozanên xizmên xwe yên eşîre û tayfeyên Sencawî û Qelxanî de jiyan kiriye. “Kelamî Serincam” jî ku li ser kêşa paragrafî hatiye nivîsandin, pirtûka herî pîroz a wan eşîrane ye ku ola Yarsanî hene û Lahûtî di nav wan de bûye. Ew jidayîkbûyê wê eşîreya Kurd e û di zarokatiya xwe de guhên wî bi kêşa vehûnerên wan pirtûkan re vebûne. Kevntirîn beşên “Serincam” di sedsalên çarem û pêncan ên Koçî de hatine nivîsandin û rîşe û derbasbûyiyek dûr û dirêj di nav Kurdan de heye.
Ji xeynî pirtûka “Serincam”, şahnameya Kurdî, helbestên hore, siyaçemane û beytên herêma Mukriyan û herwisa helbestên heyran ên deşta Hewlêrê û lavikên herêmên Kurmancan kêşa xwemalî ya Kurdî hene ku di wan de zêdetir ji kêşên deh, heşt, heft û şeş paragrafî hatine sûdwergirtin. Bê guman Lahûtî bi wan kêşane re hevnas bûye, lewma di piraniya helbestên xwe de kêşa deh, heşt û hef paragrafî bi kar aniye, ku ew jî heman kêşên adetî ne ku di helbestên Kurdî ên paragrafî de zêdetirîn sûd ji wan hatiye wergirtin. Lahûtî ji bilî zimanê Farsî, helbestên paragrafî yên Kurdî jî gotiye, ku rêzdar “Mihemed Elî Sultanî” yek ji wan helbestan di rûpela 68 ya pirtûka “Hedîqeyê Sultanî” de aniye û ew jî mamoste “Enwer Sultanî” di rûpela 260 a pirtûka “Lahûtî yê Şoreşgêrê Kurd” de çap kiriye.
Bandora di naveroka helbestên nû yên Farsî de
Li vir pêwîst e em behsa naveroka helbestên wî jî bikin. Lahûtî di temenê şanzdeh salî de ji bo berdewamiya xwendina xwe ji Kirmaşanê ve diçe Tehranê û li wir bi hevnasiya ramana çepgir û modern a welatên rojavayî tevlî tevgera siyasî û rewşenbîrî ya wê dema Tehranê dibe. Ew wek ronakbîrekî “Marksîst” tevlî Meşrûtexwazan dibe û naveroka helbestên wî dikevine di bin bandora ramanên çepgir û wekhevîxwaz de û dakokîkirin ji mafên kedkar û cotyaran di helbestên wî de xuya dibin. (Sipanlo, 1376: 6). Lahûtî yekem helbestvanê kedkar û zehmetkêşên Îranê ye û di helbestên wî de zêdetir ji hemû helbestvanên dinê behsa mafên kedkar û zehmetkêşan hatiye kirin (Nusretî, 1379: 59). Sedredîn Eynî ku helbestvan û rojnamevanekî Tacîkistanî ye, di derbarê wî de dinivîse: “Lahûtî hêjayê wê yekê ye ku dîrok nasnavê “Edîbê Sor” pê re bibexşe, çimkî ew yekem kes e ku helbesta şoreşgerî ya rasteqîne bi zimanê Farsî nivîsandiye û helbestên wî ciwantirîn destpêk in bo wêjeya pîşeyî û qatî û zehmetkêş di zimanê Farsî de. (Eynî 1926 : 586).
Lahûtî piştî wê ku ji ber dijberiya desthilatdarên Tehranê, cezayê îdamê lê tê birîn, direve Tacîkistanê, ku wê serdemê yek ji Komarên Yekîtiya Sovyetê bûye, û li wir berdewamiya nivîsandina helbest û rojnamegeriyê dike. Helbesta nû ya li Tacîkistanê ku welatekî Fars e, di sala 1907an de bi berhemên Sedredîn Eynî dest pê kir, lê Lahûtî pêka ezmûn û şarezayî li prensîb û pêkhateyên helbesta nû ya Îran û Rûsiyê, wê yekê berfireh dike û ev cure helbeste di nav helbestvanên eniya yekem a Tacîkistanê de kir bi adetî û berfirehtir kir.
Her wekî hate gotin, Lahûtî helbestvanek e ku bi sedema afirînerên xwe di kêşa helbestê de, yek ji alahilgirên guherînkariya form û naverokê di helbesta Farsî de ye. Herwisa yekem helbestvanê qata çewsayî û zehmetkêşan bûye û yekemîn helbestvan e ku helbestên şoreşgêrî yên radîkalî nivîsiye. Li nivîsîna helbesta realîzma sosyalîstî di zimanê Farsî de wek yekem kes navê wî hatiye anîn, û ew wek kesayetiyek edîb û rojnamevan û şoreşgêrekî Kurd di van waran de bandor li ser helbesta Farsî hebûye.[1]
Этот пункт был написан в (Kurmancî - Kurdîy Serû) языке, нажмите на значок , чтобы открыть элемент на языке оригинала!
Ev babet bi zimana (Kurmancî - Kurdîy Serû) hatiye nvîsandin, klîk li aykona bike ji bu vekirina vî babetî bi vî zimana ku pî hatiye nvîsandin!
Эта статья была прочитана раз 56
Хэштег
Источники
[1] Веб-сайт | Kurmancî - Kurdîy Serû | https://kurdshop.net/- 19-04-2024
Связанные предметы: 4
Категория: Статьи
Язык статьи: Kurmancî - Kurdîy Serû
Дата публикации: 26-02-2024 (0 Год)
Классификация контента: Поэзия
Классификация контента: Статьи и интервью
Классификация контента: языковедческий
Классификация контента: Литература/ Литературная критика
Страна - Регион: Курдистан
Тип документа: Исходный язык
Тип публикации: Цифровой
Технические метаданные
Параметр Качество: 99%
99%
Эта запись была введена ( ئاراس حسۆ ) в 19-04-2024
Эта статья была рассмотрена и выпущена ( سارا ک ) на 20-04-2024
Эта статья была недавно обновлена ​​( سارا ک ) на: 20-04-2024
URL
Этот пункт в соответствии со стандартами Курдипедии pêdiya еще не завершен!
Эта статья была прочитана раз 56
Прикрепленные файлы - Version
Тип Version Редактирование имени
Фото файл 1.0.129 KB 19-04-2024 ئاراس حسۆئـ.ح.
Kurdipedia является крупнейшим источников информации курдским курдам!
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
Статьи
Курды в Великой отечественной войне: краткий очерк
Статьи
Палестина и Курдистан: партизанская дружба
Статьи
Саратовский Курдистан
биография
ОЛЬГА ИВАНОВНА ЖИГАЛИНА
библиотека
Участие курдов в Великой Отечественной войне 1941 — 1945 гг
Изображение и описание
Шейх Aбдель- салям Барзани с вице-консулом России в Урмии Н.М. Кирсановым 1914
Изображение и описание
Сыканье (1907 г.)
биография
Чатоев Халит Мурадович
Изображение и описание
Курдянки В Национальных Костюмах 1928
биография
Демирташ Селахаттин
биография
Омархали Ханна Рзаевна
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
биография
Пашаева Ламара Борисовна
Изображение и описание
Кочевники огня из Месопотамии (1908)
библиотека
КУРДЫ СОВЕТСКОЙ АРМЕНИИ: исторические очерки (1920-1940)
биография
ХАРИС БИТЛИСИ - Idris Bitlisi
биография
Георгий Мгоян
Статьи
Издательский дом (Зангезур) в Кыргызстане
Археологические места
Замок Срочик
биография
Аристова Татьяна Фёдоровна
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь
Изображение и описание
Тбилиси (1903 г.)
биография
Мусаелян Жаклина Суреновна
биография
Джангир ага Хатифов
Статьи
V. МЕЖДУНАРОДНЫЙ КУРДСКИЙ СИМПОЗИУМ Мела Махмуд Баязиди & Август Жаба и их наследие

Действительный
биография
ВАСИЛЬЕВА ЕВГЕНИЯ ИЛЬИНИЧНА
23-11-2013
Хавре Баххаван
ВАСИЛЬЕВА ЕВГЕНИЯ ИЛЬИНИЧНА
биография
ВАЗИРИ НАДЫРИ
24-11-2021
ڕاپەر عوسمان عوزێری
ВАЗИРИ НАДЫРИ
биография
РУДEНКО МАРГАРИТА БОРИСОВНА
04-12-2021
ڕاپەر عوسمان عوزێری
РУДEНКО МАРГАРИТА БОРИСОВНА
биография
Мухамад Салих Дилан
14-12-2021
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Мухамад Салих Дилан
Статьи
Хорасанский курманджи
16-05-2022
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Хорасанский курманджи
Новый элемент
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
20-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
17-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
НУРЕ ДЖАВАРИ
13-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Георгий Мгоян
01-02-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Победоносцева Кая Анжелика Олеговна
29-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Пашаева Ламара Борисовна
18-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь
28-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
Участие курдов в Великой Отечественной войне 1941 — 1945 гг
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Чатоев Халит Мурадович
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КУРДЫ СОВЕТСКОЙ АРМЕНИИ: исторические очерки (1920-1940)
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Статистика
Статьи 518,580
Изображения 105,686
Книги pdf 19,410
Связанные файлы 97,465
видео 1,395
Kurdipedia является крупнейшим источников информации курдским курдам!
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
Статьи
Курды в Великой отечественной войне: краткий очерк
Статьи
Палестина и Курдистан: партизанская дружба
Статьи
Саратовский Курдистан
биография
ОЛЬГА ИВАНОВНА ЖИГАЛИНА
библиотека
Участие курдов в Великой Отечественной войне 1941 — 1945 гг
Изображение и описание
Шейх Aбдель- салям Барзани с вице-консулом России в Урмии Н.М. Кирсановым 1914
Изображение и описание
Сыканье (1907 г.)
биография
Чатоев Халит Мурадович
Изображение и описание
Курдянки В Национальных Костюмах 1928
биография
Демирташ Селахаттин
биография
Омархали Ханна Рзаевна
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
биография
Пашаева Ламара Борисовна
Изображение и описание
Кочевники огня из Месопотамии (1908)
библиотека
КУРДЫ СОВЕТСКОЙ АРМЕНИИ: исторические очерки (1920-1940)
биография
ХАРИС БИТЛИСИ - Idris Bitlisi
биография
Георгий Мгоян
Статьи
Издательский дом (Зангезур) в Кыргызстане
Археологические места
Замок Срочик
биография
Аристова Татьяна Фёдоровна
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь
Изображение и описание
Тбилиси (1903 г.)
биография
Мусаелян Жаклина Суреновна
биография
Джангир ага Хатифов
Статьи
V. МЕЖДУНАРОДНЫЙ КУРДСКИЙ СИМПОЗИУМ Мела Махмуд Баязиди & Август Жаба и их наследие
Folders
Статьи - Классификация контента - культуры Статьи - Тип документа - Исходный язык Статьи - диалект - Русские Статьи - Страна - Регион - Северного Курдистана Статьи - Страна - Регион - бывшего Советского Союза и Россия Статьи - Классификация контента - Документальные Статьи - Классификация контента - История Статьи - Тип публикации - Цифровой Статьи - Страна - Регион - Курдистан Статьи - Страна - Регион - Турции

Kurdipedia.org (2008 - 2024) version: 15.58
| контакт | CSS3 | HTML5

| Время создания страницы: 0.438 секунд!