библиотека библиотека
Поиск

Kurdipedia является крупнейшим источников информации курдским курдам!


Параметры поиска





Расширенный поиск      Клавиатура


Поиск
Расширенный поиск
библиотека
Имена для курдских детей
Хронология событий
Источники
История
Пользователь коллекций
виды деятельности
Помощь в поиске?
Публикация
видео
Классификации
Случайная деталь!
Отправлять
Отправить статью
Отправить изображение
Опрос
Ваше мнение
контакт
Какая информация нам нужна !
Стандарты
Правила использования
Параметр Качество
Инструменты
Нарочно
Архивариусы Курдипедии
Статьи о нас !
Kurdipedia Добавить на ваш сайт
Добавить / удалить e-mail
Статистика посетителей
Статистика статьи
Конвертер шрифтов
Календари Конвертер
Проверка орфографии
Языки и диалекты страницы
Клавиатура
Удобные ссылки
Расширение Kurdipedia для Google Chrome
Cookies
Языки
کوردیی ناوەڕاست
کرمانجی - کوردیی سەروو
Kurmancî - Kurdîy Serû
هەورامی
Zazakî
English
Française
Deutsch
عربي
فارسی
Türkçe
Nederlands
Svenska
Español
Italiano
עברית
Pусский
Norsk
日本人
中国的
Հայերեն
Ελληνική
لەکی
Azərbaycanca
Мой счет
Вход
Членство !
Забыли пароль !
Поиск Отправлять Инструменты Языки Мой счет
Расширенный поиск
библиотека
Имена для курдских детей
Хронология событий
Источники
История
Пользователь коллекций
виды деятельности
Помощь в поиске?
Публикация
видео
Классификации
Случайная деталь!
Отправить статью
Отправить изображение
Опрос
Ваше мнение
контакт
Какая информация нам нужна !
Стандарты
Правила использования
Параметр Качество
Нарочно
Архивариусы Курдипедии
Статьи о нас !
Kurdipedia Добавить на ваш сайт
Добавить / удалить e-mail
Статистика посетителей
Статистика статьи
Конвертер шрифтов
Календари Конвертер
Проверка орфографии
Языки и диалекты страницы
Клавиатура
Удобные ссылки
Расширение Kurdipedia для Google Chrome
Cookies
کوردیی ناوەڕاست
کرمانجی - کوردیی سەروو
Kurmancî - Kurdîy Serû
هەورامی
Zazakî
English
Française
Deutsch
عربي
فارسی
Türkçe
Nederlands
Svenska
Español
Italiano
עברית
Pусский
Norsk
日本人
中国的
Հայերեն
Ελληνική
لەکی
Azərbaycanca
Вход
Членство !
Забыли пароль !
        
 kurdipedia.org 2008 - 2024
 Нарочно
 Случайная деталь!
 Правила использования
 Архивариусы Курдипедии
 Ваше мнение
 Пользователь коллекций
 Хронология событий
 виды деятельности - Курдипедиа
 Помощь
Новый элемент
биография
ФАЙЗО АГИТОВИЧ ШАМОЯН
20-07-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
Свод статистических данных о населении Закавказскаго края, извлеченных из посемейных списков (1886) г
18-07-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
Курды в Ассамблее народа Кыргызстана: укрепление толерантности
18-07-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
20-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
17-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
НУРЕ ДЖАВАРИ
13-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Георгий Мгоян
01-02-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Победоносцева Кая Анжелика Олеговна
29-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Пашаева Ламара Борисовна
18-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь
28-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Статистика
Статьи 524,965
Изображения 106,292
Книги pdf 19,774
Связанные файлы 99,402
видео 1,446
Языки
کوردیی ناوەڕاست 
300,885

Kurmancî - Kurdîy Serû 
88,735

هەورامی 
65,728

عربي 
28,797

کرمانجی - کوردیی سەروو 
16,260

فارسی 
8,377

English 
7,162

Türkçe 
3,571

Deutsch 
1,456

Pусский 
1,123

Française 
321

Nederlands 
130

Zazakî 
84

Svenska 
56

Հայերեն 
44

Español 
39

Italiano 
39

لەکی 
37

Azərbaycanca 
20

日本人 
18

עברית 
14

Norsk 
14

Ελληνική 
13

中国的 
11

биография
ВАСИЛЬЕВА ЕВГЕНИЯ ИЛЬИНИЧНА
биография
ВАЗИРИ НАДЫРИ
биография
EЗИЗ СEВО
биография
РУДEНКО МАРГАРИТА БОРИСОВНА
Статьи
Курды в Великой отечественн...
Meshefa Reş û bingeha Mîtolojiya Kurdî ya Afirandinê
Обобщаем и классифицируем информацию как в тематическом, так и в лингвистическом плане и подаем ее современно!
Категория: Статьи | Язык статьи: Kurmancî - Kurdîy Serû
Делиться
Facebook0
Twitter0
Telegram0
LinkedIn0
WhatsApp0
Viber0
SMS0
Facebook Messenger0
E-Mail0
Copy Link0
Рейтинговая статья
Отлично
очень хороший
Средний
неплохо
плохой
Добавить в мои коллекции
Ваше мнение о предмете!
предметы истории
Metadata
RSS
Поиск в Google для изображений, связанных с выбранным элементом !
Поиск в Google для выбранного элемента !
کوردیی ناوەڕاست0
English0
عربي0
فارسی0
Türkçe0
עברית0
Deutsch0
Español0
Française0
Italiano0
Nederlands0
Svenska0
Ελληνική0
Azərbaycanca0
Fins0
Norsk0
Pусский0
Հայերեն0
中国的0
日本人0

Meshefa Reş û bingeha Mîtolojiya Kurdî ya Afirandinê

Meshefa Reş û bingeha Mîtolojiya Kurdî ya Afirandinê
Meshefa Reş û bingeha Mîtolojiya Kurdî ya Afirandinê

Di destpêkê de di #Meshefa Reş# de hatiye ku Hestî-Jîn- Gerdûn her tiştê ku di gerdûnê de heye vedigere bo demek nediyar. Di wê demê de xwedê gewherek spî afirand û kevokek jî afirand û nave wê kire Enfer û ew kevok 40 hezar salan li ser vê gewherê rûnişt. Bi awayeke din jî hatiye gotin, ku xwedê gewher daniye ser pişta kevokê û çilhezar salî li wir dimîne
Nerîna hemû gelên cîhanê, di demên berî niha de bo gerdûnê mîtolojîk bûye, eger mîtolojî weke bêje bê temaşekirin, wate gotineke ku ti bingeheke wê nine û weke gotinên bê watePûç hatiye şîrovekirin, di wêjeya Kurdî û Farsî de mîtolojî wateya serborî tine û hin caran jî weke gotinên pûç û bê wate hatine nivîsandin. Wateke din ku jêre hatiye gotin, dibêjin mînaka baş a tiştan e, lê tevahiya wan mijaran li gel gengaza mîtolojîk cûdahiya wê heye.
Heta niha du nêrînên cuda yên mîtolojiyê hene. Ji ber ku em dixwazin qala Pirtûka MeshefaReş û nêrîna mîtolojîk a tê de bikin, divê em herdu qadan jî bizanibin û li gorî vê yekê bibînin ku em dikarin ji kîjan nêrînê bo şîrovekirina efsanewî ya Meshefa Reş sûdê bibînin. An jî li gorî her du nêrînan em dikarin ji pirtûka pîroz a kurdî çi hîn bibin?
Mîtolojî ji destpêka dîroka nivîsandinê heta sedsala nozdehan weke gotineke bêwate tê destnîşankirin.
Di vî warî de “efsane cureyek nêrîna xeyalî û ramana çêkirî ye ku ti nirxeke rast û derve nîne û tenê dikare wekî hêza xeyala asayî were bi navkirin.
Hêzeke ku xeyala gel û neteweyekê di demekê de û li gorî wê hêza xeyalê, çîrokên diyarde û bûyeran çêkirine û van çîrokan ti pêwendiya wê bi cîhana rast û jiyana mirovan û heta mexlûqan re nine û tenê bo mijûl kirina mirovan hatine çêkirin
Ev araste hem di nava xelkê asayî û hem di nava kesên zana de hebû. Hemû alî gihane wê baweriyê ku ya destê wan nagihîjê de û hêza wan a şîrovekirina wê nine an jî li derveyî cîhana metalîk a derdora wan e weke mîtolojî û gotinên bê bingeh dane zanîn û bi wî awayî xwe jê rizgar kirine û bi tişteke baş nezanîne
Lê piştî sedsala nozdê guhertin bi ser vê nerînê de hat ku bêjin mîtolojî tenê xeyaleke vala ye û peywendiya wê bi cîhana derve nine û ev nerîn dane aliyekê. Vê carê mîtolojî weke serboreke rasteqîne û bi nirx û watedar hate pênase kirin.
Lê ew jî ne bi wê wateyê bû ku hemû Ustore Efsane rastin yan jî em bêjin hemû nivîseke wan rast e, lê bi wê wateyê bû ku riheke û bingeheke wan rastî di nava civakê de heye ji ber wê bandora wê li ser jiyana welatiyan heye.
Li gorî vê di nava piraniya pênase û şiroveyên ji bo mîtolojiyê de hatiye ku Efsane yan mîtolojî vegotin an jî derketina hin sembolane bi riya zimanî, ku ew taybete bi Xweda, milyaket û ew zîndewerên ku ji xwezayê wêdetir in û li ser gerdûnê ye bi giştî, ku gelek kes ji bo şîrovekirina jîn û gerdûnê bikar tînin
Mîtolojî serboreke rast û pîroze ku di dema ezelê de jîn bûye û bi awayeke sembolîk û xeyalî û nezelal ji me re dibêje ku her tişt çawa hatiye afirandin û dê çawa ji nav biçin.
Niha bi wan du nerînan em dikarin ku Meshefa Reş şîrove bikin, lê bila destpêkê em bizanin ka bingehên mîtolojiyê di Meshefa Reş de çi ne?
Di destpêkê de di Meshefa Reş de hatiye ku Hestî-Jîn- Gerdûn her tiştê ku di gerdûnê de heye vedigere bo demek nediyar. Di wê demê de xwedê gewherek spî afirand û kevokek jî afirand û nave wê kire Enfer û ew kevok 40 hezar salan li ser vê gewherê rûnişt. Bi awayeke din jî hatiye gotin, ku xwedê gewher daniye ser pişta kevokê û çilhezar salî li wir dimîne
Ev destpêka afirandinê nêzî destpêkên afirandinê yên mîtolojiya Yûnanî û Romiye, di ware xelayê de ew nêzîkî hev in lê hin cudahiyên din jî hene ku bal kişandiye ser kevnarbûna cîhanê û nebûna mirovan e li ser erdê
Piştre behsa demê dike ku xwedê Dem afirand. Berê rojan diafirîne ku ji roja yekşemê ve destpê dike û her rojek ji milyaketeke xwedê ye. Weke mînak Yekşemî Melek Tawûs e, Duşem derdaîl e, Sêşem Îsrafîl e, Çarşem Mîkayîl e , Pêncşem Cebrayîl , În Tûrayîl e ku di nav wan de Melek Tawûs mezinê hemûyan e.
Nerîna derbarê vê afirandinê jî weke gelek mîtolojiyên din e ku di baweriya wan de gerdûn di heft roj û heft şevan de hatiye afirandin û heft qat hene. Her weha em dikarin bibêjin ku heft di mîtolojiyê de hejmareke sembolîk e, hejmareke nasikirî ye û wateyeke taybet heye û li vir jî heman rola wê heye
Paşê Xwedê heft esman, erd, roj û hîv afirandin.
Bi vî awayî afirandina gav bi gav ji stêrk û gerstêrk, zîndewer û, derya û çar hêmanên afirîner ên cîhanê, ango av, ba, agir û ax, hemî têne behskirin, ku şîroveya yek bi yek di vê gotarê de cih nagire.
Beşa dawî ya gotarê tekez dike ku mirov çawa tê afirandin. Yanî destpêka afirandina mirovan di her efsaneyê de xwedî rêyeke taybet e, em binerin di pirtûka pîroz a kurdî de çîrok çawa dest pê dike û çawa diqede:
Xwedê ji milyaket re dibêje: “Ezê Adem û Hewayê biafirînim û wan bikim mirov. Ji sira Adem Îbnî Cer hat dinyayê û ji wî miletî li ser rûyê erdê çêbû û paşê miletê Izraîl, wate melek Tawûs li Yezîdiye peyda dibe.
Li vir nêrînek taybetî xuya dibe. Piştî ku Xwedê Adem û Hewa afirand, sed sal şûnda, Meleke Tawûs çû cem Xwedê û jê pirsî ku dê neviyên Adem çawa zêde bibin. Xwedê dibêje, 'ezê wê yekê bispêrim te. Ango berpirsiyariya neviyên Adem ji aliyê Xwedê ve radestê Melek Tawûs hate kirin û wî plana xwe ya ji bo vê yekê pêk aniye.
Plana wê milyaketê ew e ku diçe cem Adem û jê dipirse te Genim xwariye? Ew jêre dibêje na ji ber ku Xwedê nehişt, dibêje bixwe ew ji bo û te başe. Piştî ku genim xwar zikê wî ba dike. Melek Tawûs ew ji biheştê derxist. Ew hêla û vegeriya esman. Ji ber ku zikê wî gelek ew aciz kir, ji ber ku ti qulek têde nebû, wê demê kevok hat û bi timikê xwe wî qul dike.
Piştî vê bûyerê Cebrayîl bo dema sed salan ji Adem wenda dibe, Adem tenê û xembar dibe û piştre Xwedê Cebaryîl dişîne ku hewa ji kêleka çepê ya Adem diafirîne
Li gor nerîna yekem ku me behsa wê kir em dikarin bêjin ku hemû ew çîrokên behsa afirandinê dikin, bi rastî xeyalî ne û ti rastiyeke wan nine. Lê eger em li gor nerîna duyem şîroveyan bikin, weke çawa hemû gelên xwediyê dîrok û edebiyat û zanistê, dîtina wan bo afirandinê kevin û dîrokî ye kurdan jî bi wî awayî mîtolojiya xwe ya taybet hene.
Destpêka afirandinê ji nerîna mirovê Kurd weha ye: di vê çîrokê de ku niha jî hêman û sembolên wê li Lalişê û di nav Êzdiyan de tên dîtin, peywendî û nîqaşek di navbera mirov, xweza û zîndeweran de heye.
Ti gunehek nine take tişta ku piştî afirandina Adem heye zêdekirina nifşa Adem e, Jin heye lê ew destpêka gunehê nine. Ev mijar û gelek tiştên din jî vê rastiyê nîşan didin ku ew yek bingeheke ciwan û balkêş bo hizra mîtolojî û gerdûnnasiya mirovê kurd nîşan dide[1]
Этот пункт был написан в (Kurmancî - Kurdîy Serû) языке, нажмите на значок , чтобы открыть элемент на языке оригинала!
Ev babet bi zimana (Kurmancî - Kurdîy Serû) hatiye nvîsandin, klîk li aykona bike ji bu vekirina vî babetî bi vî zimana ku pî hatiye nvîsandin!
Эта статья была прочитана раз 48
Хэштег
Источники
[1] Веб-сайт | Kurmancî - Kurdîy Serû | https://kurdshop.net/- 22-04-2024
Связанные предметы: 3
Даты и события
Слова и фразы
1. mishef
Цитаты и фразы
Категория: Статьи
Язык статьи: Kurmancî - Kurdîy Serû
Дата публикации: 20-05-2023 (1 Год)
Классификация контента: культуры
Классификация контента: Религии и атеизм
Классификация контента: Статьи и интервью
Страна - Регион: Курдистан
Тип документа: Исходный язык
Тип публикации: Цифровой
Технические метаданные
Параметр Качество: 99%
99%
Эта запись была введена ( ئاراس حسۆ ) в 22-04-2024
Эта статья была рассмотрена и выпущена ( سارا ک ) на 25-04-2024
Эта статья была недавно обновлена ​​( سارا ک ) на: 25-04-2024
URL
Этот пункт в соответствии со стандартами Курдипедии pêdiya еще не завершен!
Эта статья была прочитана раз 48
Прикрепленные файлы - Version
Тип Version Редактирование имени
Фото файл 1.0.311 KB 24-04-2024 ئاراس حسۆئـ.ح.
Фото файл 1.0.248 KB 22-04-2024 ئاراس حسۆئـ.ح.
Фото файл 1.0.136 KB 22-04-2024 ئاراس حسۆئـ.ح.
Kurdipedia является крупнейшим источников информации курдским курдам!
Статьи
Саратовский Курдистан
библиотека
Свод статистических данных о населении Закавказскаго края, извлеченных из посемейных списков (1886) г
биография
Демирташ Селахаттин
биография
Джангир ага Хатифов
Статьи
Издательский дом (Зангезур) в Кыргызстане
библиотека
Курды в Ассамблее народа Кыргызстана: укрепление толерантности
Археологические места
Замок Срочик
Изображение и описание
Сыканье (1907 г.)
биография
Омархали Ханна Рзаевна
биография
Мусаелян Жаклина Суреновна
биография
Аристова Татьяна Фёдоровна
биография
Чатоев Халит Мурадович
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь
Изображение и описание
Шейх Aбдель- салям Барзани с вице-консулом России в Урмии Н.М. Кирсановым 1914
биография
ФАЙЗО АГИТОВИЧ ШАМОЯН
Изображение и описание
Кочевники огня из Месопотамии (1908)
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
Статьи
Палестина и Курдистан: партизанская дружба
Статьи
V. МЕЖДУНАРОДНЫЙ КУРДСКИЙ СИМПОЗИУМ Мела Махмуд Баязиди & Август Жаба и их наследие
биография
ОЛЬГА ИВАНОВНА ЖИГАЛИНА
Изображение и описание
Курдянки В Национальных Костюмах 1928
Изображение и описание
Тбилиси (1903 г.)
Статьи
Курды в Великой отечественной войне: краткий очерк
биография
Пашаева Ламара Борисовна
биография
Георгий Мгоян

Действительный
биография
ВАСИЛЬЕВА ЕВГЕНИЯ ИЛЬИНИЧНА
23-11-2013
Хавре Баххаван
ВАСИЛЬЕВА ЕВГЕНИЯ ИЛЬИНИЧНА
биография
ВАЗИРИ НАДЫРИ
24-11-2021
ڕاپەر عوسمان عوزێری
ВАЗИРИ НАДЫРИ
биография
EЗИЗ СEВО
02-12-2021
ڕاپەر عوسمان عوزێری
EЗИЗ СEВО
биография
РУДEНКО МАРГАРИТА БОРИСОВНА
04-12-2021
ڕاپەر عوسمان عوزێری
РУДEНКО МАРГАРИТА БОРИСОВНА
Статьи
Курды в Великой отечественной войне: краткий очерк
10-05-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Курды в Великой отечественной войне: краткий очерк
Новый элемент
биография
ФАЙЗО АГИТОВИЧ ШАМОЯН
20-07-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
Свод статистических данных о населении Закавказскаго края, извлеченных из посемейных списков (1886) г
18-07-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
Курды в Ассамблее народа Кыргызстана: укрепление толерантности
18-07-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
20-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
17-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
НУРЕ ДЖАВАРИ
13-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Георгий Мгоян
01-02-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Победоносцева Кая Анжелика Олеговна
29-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Пашаева Ламара Борисовна
18-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь
28-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Статистика
Статьи 524,965
Изображения 106,292
Книги pdf 19,774
Связанные файлы 99,402
видео 1,446
Языки
کوردیی ناوەڕاست 
300,885

Kurmancî - Kurdîy Serû 
88,735

هەورامی 
65,728

عربي 
28,797

کرمانجی - کوردیی سەروو 
16,260

فارسی 
8,377

English 
7,162

Türkçe 
3,571

Deutsch 
1,456

Pусский 
1,123

Française 
321

Nederlands 
130

Zazakî 
84

Svenska 
56

Հայերեն 
44

Español 
39

Italiano 
39

لەکی 
37

Azərbaycanca 
20

日本人 
18

עברית 
14

Norsk 
14

Ελληνική 
13

中国的 
11

Kurdipedia является крупнейшим источников информации курдским курдам!
Статьи
Саратовский Курдистан
библиотека
Свод статистических данных о населении Закавказскаго края, извлеченных из посемейных списков (1886) г
биография
Демирташ Селахаттин
биография
Джангир ага Хатифов
Статьи
Издательский дом (Зангезур) в Кыргызстане
библиотека
Курды в Ассамблее народа Кыргызстана: укрепление толерантности
Археологические места
Замок Срочик
Изображение и описание
Сыканье (1907 г.)
биография
Омархали Ханна Рзаевна
биография
Мусаелян Жаклина Суреновна
биография
Аристова Татьяна Фёдоровна
биография
Чатоев Халит Мурадович
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь
Изображение и описание
Шейх Aбдель- салям Барзани с вице-консулом России в Урмии Н.М. Кирсановым 1914
биография
ФАЙЗО АГИТОВИЧ ШАМОЯН
Изображение и описание
Кочевники огня из Месопотамии (1908)
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
Статьи
Палестина и Курдистан: партизанская дружба
Статьи
V. МЕЖДУНАРОДНЫЙ КУРДСКИЙ СИМПОЗИУМ Мела Махмуд Баязиди & Август Жаба и их наследие
биография
ОЛЬГА ИВАНОВНА ЖИГАЛИНА
Изображение и описание
Курдянки В Национальных Костюмах 1928
Изображение и описание
Тбилиси (1903 г.)
Статьи
Курды в Великой отечественной войне: краткий очерк
биография
Пашаева Ламара Борисовна
биография
Георгий Мгоян
Folders
Статьи - Классификация контента - История Статьи - Тип документа - Переведено Статьи - диалект - Русские Статьи - Города - Кирманшах Статьи - Страна - Регион - Западного Курдистана Статьи - Оригинальный язык: - Персидские библиотека - Классификация контента - мемуары библиотека - Тип документа - Переведено библиотека - Тип публикации - Отсканированный документ библиотека - диалект - Русские

Kurdipedia.org (2008 - 2024) version: 15.67
| контакт | CSS3 | HTML5

| Время создания страницы: 0.687 секунд!