библиотека библиотека
Поиск

Kurdipedia является крупнейшим источников информации курдским курдам!


Параметры поиска





Расширенный поиск      Клавиатура


Поиск
Расширенный поиск
библиотека
Имена для курдских детей
Хронология событий
Источники
История
Пользователь коллекций
виды деятельности
Помощь в поиске?
Публикация
видео
Классификации
Случайная деталь!
Отправлять
Отправить статью
Отправить изображение
Опрос
Ваше мнение
контакт
Какая информация нам нужна !
Стандарты
Правила использования
Параметр Качество
Инструменты
Нарочно
Архивариусы Курдипедии
Статьи о нас !
Kurdipedia Добавить на ваш сайт
Добавить / удалить e-mail
Статистика посетителей
Статистика статьи
Конвертер шрифтов
Календари Конвертер
Проверка орфографии
Языки и диалекты страницы
Клавиатура
Удобные ссылки
Расширение Kurdipedia для Google Chrome
Cookies
Языки
کوردیی ناوەڕاست
کرمانجی - کوردیی سەروو
Kurmancî - Kurdîy Serû
هەورامی
Zazakî
English
Française
Deutsch
عربي
فارسی
Türkçe
Nederlands
Svenska
Español
Italiano
עברית
Pусский
Norsk
日本人
中国的
Հայերեն
Ελληνική
لەکی
Azərbaycanca
Мой счет
Вход
Членство !
Забыли пароль !
Поиск Отправлять Инструменты Языки Мой счет
Расширенный поиск
библиотека
Имена для курдских детей
Хронология событий
Источники
История
Пользователь коллекций
виды деятельности
Помощь в поиске?
Публикация
видео
Классификации
Случайная деталь!
Отправить статью
Отправить изображение
Опрос
Ваше мнение
контакт
Какая информация нам нужна !
Стандарты
Правила использования
Параметр Качество
Нарочно
Архивариусы Курдипедии
Статьи о нас !
Kurdipedia Добавить на ваш сайт
Добавить / удалить e-mail
Статистика посетителей
Статистика статьи
Конвертер шрифтов
Календари Конвертер
Проверка орфографии
Языки и диалекты страницы
Клавиатура
Удобные ссылки
Расширение Kurdipedia для Google Chrome
Cookies
کوردیی ناوەڕاست
کرمانجی - کوردیی سەروو
Kurmancî - Kurdîy Serû
هەورامی
Zazakî
English
Française
Deutsch
عربي
فارسی
Türkçe
Nederlands
Svenska
Español
Italiano
עברית
Pусский
Norsk
日本人
中国的
Հայերեն
Ελληνική
لەکی
Azərbaycanca
Вход
Членство !
Забыли пароль !
        
 kurdipedia.org 2008 - 2024
 Нарочно
 Случайная деталь!
 Правила использования
 Архивариусы Курдипедии
 Ваше мнение
 Пользователь коллекций
 Хронология событий
 виды деятельности - Курдипедиа
 Помощь
Новый элемент
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
20-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
17-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
НУРЕ ДЖАВАРИ
13-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Георгий Мгоян
01-02-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Победоносцева Кая Анжелика Олеговна
29-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Пашаева Ламара Борисовна
18-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь
28-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
Участие курдов в Великой Отечественной войне 1941 — 1945 гг
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Чатоев Халит Мурадович
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КУРДЫ СОВЕТСКОЙ АРМЕНИИ: исторические очерки (1920-1940)
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Статистика
Статьи 518,274
Изображения 104,673
Книги pdf 19,257
Связанные файлы 97,529
видео 1,397
биография
ВАСИЛЬЕВА ЕВГЕНИЯ ИЛЬИНИЧНА
биография
ВАЗИРИ НАДЫРИ
биография
РУДEНКО МАРГАРИТА БОРИСОВНА
библиотека
Национальное движение курдо...
библиотека
Очерки закавказской жизни
Îslam û nasyonalîzmên nakok li Rojhilata Navînê
Курдипедия — крупнейший многоязычный источник курдской информации!
Категория: Статьи | Язык статьи: Kurmancî - Kurdîy Serû
Делиться
Facebook0
Twitter0
Telegram0
LinkedIn0
WhatsApp0
Viber0
SMS0
Facebook Messenger0
E-Mail0
Copy Link0
Рейтинговая статья
Отлично
очень хороший
Средний
неплохо
плохой
Добавить в мои коллекции
Ваше мнение о предмете!
предметы истории
Metadata
RSS
Поиск в Google для изображений, связанных с выбранным элементом !
Поиск в Google для выбранного элемента !
کوردیی ناوەڕاست0
English0
عربي0
فارسی0
Türkçe0
עברית0
Deutsch0
Español0
Française0
Italiano0
Nederlands0
Svenska0
Ελληνική0
Azərbaycanca0
Fins0
Norsk0
Pусский0
Հայերեն0
中国的0
日本人0

Îslam û nasyonalîzmên nakok li Rojhilata Navînê

Îslam û nasyonalîzmên nakok li Rojhilata Navînê
Îslam û nasyonalîzmên nakok li Rojhilata Navînê
Dr. Azad Mukrî

Kurd û pêgeha wê di pantahiya nasiyonalîzm û olê de
Di sedsala borî de kurd her tim bûye faktora nakokiyên di navbera hêzên îslamî û nasyonalîzman de. Ji aliyê hêzên #nasyonalîst# û olî ve jî her tim zext û gef li ser ax û nasnameya wan hebûye. Xwendina dîrokên Îranê piştî tevgera Meşrûyeta Îranê vê rastiyê nîşan dide ku tê de nasyonalîzma fars-îranî-şîe berdewam mijûlê şiklgirtin û xweamadekirinê bûye. Hêzên netewî yên fars û navendgerayên wê, mijûlê berfirehkirina şiyan û qahîmkirina bingeha hizrî û îdeolojiyên tevgera neteweyî û nasyonalîstî ne. Bi xwendinên cuda, mijûl in pêkhateyekê pirreng dikin ku berê tune bû, bi watayeke din, ew mijûlê çêkirina nasnameyeke destçêkirî ne ku di rastî de yekem car e xwe digire.
Bi watayeke din bîrmendên îranî mijûlê çêkirina nasnameyekê wek objeyeke îdeal in ku berê nexuya bûye û di bingehê de hebûnek girîng an hestyarî tune bûye. Belkî li ser hebûna çêkirî ango destkir, bi dehan pirtûk û gotar li ser hatine nivîsandin, û li şûna wê ku pêwendî bi rastiya civaka Îranê ve hebe, pêwendî bi mejiyê mijara Îranê ve bû.
Nivîserên wê serdemê yên îranî vedigere bo jêderên kevnar ên wêjeya farsî, pirtûk û jêderên siyasetnameyên rohnkariya bîrokeya Îranşehrî, û li ser daxwaza wan aliyên dîrokî ku nasnameyeke cuda ji nasnameya rastîn a civaka rengareng a Îranê biafirînin û bi mebesta çêkirin û bi belgekirin û nîşandana wê, famkirinek hevpar bû ku berê tune bû û ew agehdarê cîhana rastîn a gelên Îranê, netewe û hwd nebûn.
Wan xwastin tişteke çêkirî û destkirdeke civakî pêşkêş bikin ku bibe bingehek ji bo têgihîştina hevpar a rastiyên civaka Îranê. Li gorî gotina Charles Cooley, wan dixwestin û hîn jî dixwazin li ser vê destçêkiriya civakî û hizrî tekeziyê bikin ku xelk û netewên Îranê wê yekê fam bikin ku eva nêrîna wan e jî li ser pêkhateya rastîn a civaka Îranê. Charles Cooley di vê derbarê de dibêje: “Ez ew tişte nînim ku hûn bîr dikin ku ez im. Ez ew tişte nînim ku ez bîr dikim heme. Ez ew tişte me ku bîr dikim û hûn wisa dizanin ez im”. Wate ew behsa guherînkariyekê dike ku di famkirina xelkê de bi dest ve hatiye. Guherînek ji nasîna rastîn a tiştan de.
Li gorî vê yekê, îraniyên fars di warê nasyonazîmî de modelek pêşkêşê hizra xelkê kirin ku tê de sînor, ziman û kultûr bi vî awayî were naskirin ku ew dibêjin. Ango divê xelkê wê wisa bifikirin ku ew fikra wan derbarê çêkirina nasnameyê wan jî heye. Eva rastiya rewşa Îranê nîşan dide. Helbet berê jî bingeha ola wan jî girêdayî vê nasnamayê bû.
Wate nasnameya hatî çêkirin a îrana farsî, şîeya duwanzdeh îmamiya wan kir bi sînorekî diyarîkirî.
Her ew diyardeye di Tirkiya piştî împaratoriya Osmanî de jî berfireh bû û bû bi bingehek bi çêkirina nasnameyeke civakî ya nû. Li Iraq û welatên din ên navçeyê jî hewlên bi vî rengî hatine dan û em nikarin di vê gotara kurt de îşareyekê bi wan bikin.
Ewa ku mebesta vê nivîsînê ye ew e ku yekem car bîrmendek li dualîtiya ol/nasyonalîzm dinêre û rola van her du warên bîr û ramanê di pêkhatina nasnameyê de radixe ber çavan.
Profesor Kemal Suleymanî mamostayê zanîngeha Amerîkî, nivîskar û bîrmendê Rojhilatê Kurdistanê ye ku di nûtirîn lêkolîna xwe de, bi başî behsa wê mijara girîng û hestiyar kiriye.
Pirtûka nû ya Prof. Kemal Suleymanî ya bi navê “Îslam û Nasyonalîzma Nakokî li Rojhilata Navîn”, van her du warên jiyan û civakên li Rojhilata Navîn ji sala 1876an heta 1926an dixe ber behsê. Pirtûk vê dawiyê ji aliyê Mehdî Rizayî ve bo Farsî hatiye wergerandin û ji aliyê “Navenda Weşanên Zanistî yên Lêkolînên Îran-Akademiya” li Laheya Holendayê hatiye çapkirin.
Ew pirtûk di cureya xwe de bêhempa ye. Yekem car e li warên cuda ên wek nasyonalîzm û ol di çêkirina nasnameyê de û bi awayekî hilbijardî hatiye nîqaşkirin. Bi gotineke din, lêkolînên siyasî û civaknasiyê wisa jî hebûn ku behsa bandora van her du warên ramanê cuda li ser pêkhatina nasnameya neteweyî kirine. Yan jî herdu behs bi hev re nîqaş kirine. Lê ya girîng di lêkolîna Profesor Suleyman de ew e ku roleke cuda ji bo olê pênase dike. Wate têza Suleymanî li ser wê bingehê rawestaye û hatiye damezrandin ku ol netenê roleke girêdayî di nav netewên nîştecih ên Rojhilata Navîn de nalîze, belkî berevajî roleke cudaker heye bo çêkirina nasnameyeke nû. Ger berê behsa yekîtiya îslamî bi sedema diyardeya olê hatibe kirin û nivîseran û lêkoleran li ser wê bawerê bûne ku ola Îslamî aliyê kêm pêwendî, aramî û hevsengî di navbera gelên Rojhilata Navîn de çê kiriye, bi berevajî ve jî, Profesor Suleymanî di lêkolîna xwe de behsa wê dike ku çawa her yek ji netewên nîştecih li wê erdnîgariyê, mijûlê çêkirina neteweya îdeal a xwe li ser bingeha olê ne. Wate ol di wê lêkolînê de ne tenê diyardeyek nîne ku di hember nasiyonalîzmê de rawesta be û bi şêweyekî rola yekparçekirina netewan nîne û êdî ev diyarde werîsê xurt (hubl el-metîn) ê hemû bawermendên ola Îslamê nîne, belkî berevajî bi rengekî taybet ola Îslamî ya Tirkî çê dike û li ser wê bawerê ne ku Îslama Tirkî seretî heye bi ser formên din ên îslamê de. Her bi heman rengî Ereb jî mijûlê çêkirin yan destkirda Îslamê ji forma Erebên Qureyşiya xwe ne. Îranî jî ku me berê behs kir Îslama Şîeyiya xwe ji bo xurtkirina nasyonalîzma Îranî û ji bo berfirehkirina mewdaya Îslametiya xwe digel Îslamiyên din ên wê erdnîgariyê sûd werdigirin.
Ev beşek ji hewlên Profesor Kemal Suleymanî yên di vê pirtûka bêhempa de ne. Lê bi dîtina min giraniya xebata Suleymanî ji xeynî wê behsê ew e ku kurd wek makeyek bandordar di nav tevgerên siyasî yên Rojhilata Navîn de tê nav xeleka xwendin û rohnkariyên xwe. Ew behsa heman projeyê dike ku netewên serdest ên navçeyê hebûne û xwestine bi rêya olê ve hêzekê bidine tevgera xwe ya netewexwazî û di heman demê de sînorên bîr û netewiya xwe her bi rêya cudakirina Îslama ve zêdetir û baştir bixemilînin. Di xwendina Suleymanî de kurdan hewl dane ku Îslam û olê ji bo pêşdebirina netewebûn û nasnameya xwe bikin bi emraz. Hereketên siyasî yên wek tevgera Şêx Ubeydulahê Nehrî, Şêx Seîd, kesayetiyên wek Newresî û gelek mijarên din ji wan behsan in ku di sedsala borî de bûne bingeha lêkolîneke zanistî li ser cureyek din ji nasnameya kurdî.
Xwendina vê pirtûkê ku ji dîtingeha nivîskar û akademîsyenekî kurd ve hatiye nivîsîn û li ser çavkanî û belgeyên osmanî hatiye nivîsandin, serdema ku di lêkolînê de hatiye behskirin, gelek rastiyan ji xwendevan re derdixe û cîhanek nû di xwendina tevgerên nasyonalîstî yên Rojhilata Navîn de dide nasîn. Ez dikarim bibêjim ku di xwendina nasyonalîzmê de, ew pirtûk nûtirîn dîtingeh û cudatirîn nêrînan pêşkêş dike.[1]
Этот пункт был написан в (Kurmancî - Kurdîy Serû) языке, нажмите на значок , чтобы открыть элемент на языке оригинала!
Ev babet bi zimana (Kurmancî - Kurdîy Serû) hatiye nvîsandin, klîk li aykona bike ji bu vekirina vî babetî bi vî zimana ku pî hatiye nvîsandin!
Эта статья была прочитана раз 19
Хэштег
Источники
[1] Веб-сайт | Kurmancî - Kurdîy Serû | https://kurdshop.net/- 08-05-2024
Связанные предметы: 6
Категория: Статьи
Язык статьи: Kurmancî - Kurdîy Serû
Дата публикации: 07-10-2023 (1 Год)
Классификация контента: социальной
Классификация контента: Религии и атеизм
Классификация контента: Статьи и интервью
Страна - Регион: Курдистан
Тип документа: Исходный язык
Тип публикации: Цифровой
Технические метаданные
Параметр Качество: 99%
99%
Эта запись была введена ( ئاراس حسۆ ) в 10-05-2024
Эта статья была рассмотрена и выпущена ( سارا ک ) на 23-05-2024
Эта статья была недавно обновлена ​​( سارا ک ) на: 23-05-2024
URL
Этот пункт в соответствии со стандартами Курдипедии pêdiya еще не завершен!
Эта статья была прочитана раз 19
Прикрепленные файлы - Version
Тип Version Редактирование имени
Фото файл 1.0.110 KB 23-05-2024 ئاراس حسۆئـ.ح.
Kurdipedia является крупнейшим источников информации курдским курдам!
биография
Пашаева Ламара Борисовна
Статьи
Саратовский Курдистан
Изображение и описание
Тбилиси (1903 г.)
Статьи
Курды в Великой отечественной войне: краткий очерк
Археологические места
Замок Срочик
Статьи
V. МЕЖДУНАРОДНЫЙ КУРДСКИЙ СИМПОЗИУМ Мела Махмуд Баязиди & Август Жаба и их наследие
Статьи
Издательский дом (Зангезур) в Кыргызстане
биография
Аристова Татьяна Фёдоровна
библиотека
КУРДЫ СОВЕТСКОЙ АРМЕНИИ: исторические очерки (1920-1940)
биография
Омархали Ханна Рзаевна
Изображение и описание
Сыканье (1907 г.)
Статьи
Палестина и Курдистан: партизанская дружба
биография
Мусаелян Жаклина Суреновна
Изображение и описание
Кочевники огня из Месопотамии (1908)
биография
Чатоев Халит Мурадович
библиотека
Участие курдов в Великой Отечественной войне 1941 — 1945 гг
биография
Демирташ Селахаттин
биография
Джангир ага Хатифов
биография
ОЛЬГА ИВАНОВНА ЖИГАЛИНА
Изображение и описание
Шейх Aбдель- салям Барзани с вице-консулом России в Урмии Н.М. Кирсановым 1914
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
биография
Георгий Мгоян
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь
Изображение и описание
Курдянки В Национальных Костюмах 1928
биография
ХАРИС БИТЛИСИ - Idris Bitlisi

Действительный
биография
ВАСИЛЬЕВА ЕВГЕНИЯ ИЛЬИНИЧНА
23-11-2013
Хавре Баххаван
ВАСИЛЬЕВА ЕВГЕНИЯ ИЛЬИНИЧНА
биография
ВАЗИРИ НАДЫРИ
24-11-2021
ڕاپەر عوسمان عوزێری
ВАЗИРИ НАДЫРИ
биография
РУДEНКО МАРГАРИТА БОРИСОВНА
04-12-2021
ڕاپەر عوسمان عوزێری
РУДEНКО МАРГАРИТА БОРИСОВНА
библиотека
Национальное движение курдов в Иране (1918-1947гг.)
08-01-2022
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Национальное движение курдов в Иране (1918-1947гг.)
библиотека
Очерки закавказской жизни
27-11-2022
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Очерки закавказской жизни
Новый элемент
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
20-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
17-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
НУРЕ ДЖАВАРИ
13-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Георгий Мгоян
01-02-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Победоносцева Кая Анжелика Олеговна
29-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Пашаева Ламара Борисовна
18-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь
28-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
Участие курдов в Великой Отечественной войне 1941 — 1945 гг
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Чатоев Халит Мурадович
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КУРДЫ СОВЕТСКОЙ АРМЕНИИ: исторические очерки (1920-1940)
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Статистика
Статьи 518,274
Изображения 104,673
Книги pdf 19,257
Связанные файлы 97,529
видео 1,397
Kurdipedia является крупнейшим источников информации курдским курдам!
биография
Пашаева Ламара Борисовна
Статьи
Саратовский Курдистан
Изображение и описание
Тбилиси (1903 г.)
Статьи
Курды в Великой отечественной войне: краткий очерк
Археологические места
Замок Срочик
Статьи
V. МЕЖДУНАРОДНЫЙ КУРДСКИЙ СИМПОЗИУМ Мела Махмуд Баязиди & Август Жаба и их наследие
Статьи
Издательский дом (Зангезур) в Кыргызстане
биография
Аристова Татьяна Фёдоровна
библиотека
КУРДЫ СОВЕТСКОЙ АРМЕНИИ: исторические очерки (1920-1940)
биография
Омархали Ханна Рзаевна
Изображение и описание
Сыканье (1907 г.)
Статьи
Палестина и Курдистан: партизанская дружба
биография
Мусаелян Жаклина Суреновна
Изображение и описание
Кочевники огня из Месопотамии (1908)
биография
Чатоев Халит Мурадович
библиотека
Участие курдов в Великой Отечественной войне 1941 — 1945 гг
биография
Демирташ Селахаттин
биография
Джангир ага Хатифов
биография
ОЛЬГА ИВАНОВНА ЖИГАЛИНА
Изображение и описание
Шейх Aбдель- салям Барзани с вице-консулом России в Урмии Н.М. Кирсановым 1914
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
биография
Георгий Мгоян
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь
Изображение и описание
Курдянки В Национальных Костюмах 1928
биография
ХАРИС БИТЛИСИ - Idris Bitlisi
Folders
биография - пол - Мужские Статьи - Страна - Регион - Северного Курдистана Статьи - Страна - Регион - Западного Курдистана Статьи - Страна - Регион - бывшего Советского Союза и Россия Статьи - Страна - Регион - Армения Статьи - Страна - Регион - Курдистан библиотека - Страна - Регион - Азербайджан биография - Люди типа - Писатель биография - Люди типа - эксперт по Ближнему Востоку биография - Люди типа - Переводчик

Kurdipedia.org (2008 - 2024) version: 15.58
| контакт | CSS3 | HTML5

| Время создания страницы: 0.453 секунд!