библиотека библиотека
Поиск

Kurdipedia является крупнейшим источников информации курдским курдам!


Параметры поиска





Расширенный поиск      Клавиатура


Поиск
Расширенный поиск
библиотека
Имена для курдских детей
Хронология событий
Источники
История
Пользователь коллекций
виды деятельности
Помощь в поиске?
Публикация
видео
Классификации
Случайная деталь!
Отправлять
Отправить статью
Отправить изображение
Опрос
Ваше мнение
контакт
Какая информация нам нужна !
Стандарты
Правила использования
Параметр Качество
Инструменты
Нарочно
Архивариусы Курдипедии
Статьи о нас !
Kurdipedia Добавить на ваш сайт
Добавить / удалить e-mail
Статистика посетителей
Статистика статьи
Конвертер шрифтов
Календари Конвертер
Проверка орфографии
Языки и диалекты страницы
Клавиатура
Удобные ссылки
Расширение Kurdipedia для Google Chrome
Cookies
Языки
کوردیی ناوەڕاست
کرمانجی - کوردیی سەروو
Kurmancî - Kurdîy Serû
هەورامی
Zazakî
English
Française
Deutsch
عربي
فارسی
Türkçe
Nederlands
Svenska
Español
Italiano
עברית
Pусский
Norsk
日本人
中国的
Հայերեն
Ελληνική
لەکی
Azərbaycanca
Мой счет
Вход
Членство !
Забыли пароль !
Поиск Отправлять Инструменты Языки Мой счет
Расширенный поиск
библиотека
Имена для курдских детей
Хронология событий
Источники
История
Пользователь коллекций
виды деятельности
Помощь в поиске?
Публикация
видео
Классификации
Случайная деталь!
Отправить статью
Отправить изображение
Опрос
Ваше мнение
контакт
Какая информация нам нужна !
Стандарты
Правила использования
Параметр Качество
Нарочно
Архивариусы Курдипедии
Статьи о нас !
Kurdipedia Добавить на ваш сайт
Добавить / удалить e-mail
Статистика посетителей
Статистика статьи
Конвертер шрифтов
Календари Конвертер
Проверка орфографии
Языки и диалекты страницы
Клавиатура
Удобные ссылки
Расширение Kurdipedia для Google Chrome
Cookies
کوردیی ناوەڕاست
کرمانجی - کوردیی سەروو
Kurmancî - Kurdîy Serû
هەورامی
Zazakî
English
Française
Deutsch
عربي
فارسی
Türkçe
Nederlands
Svenska
Español
Italiano
עברית
Pусский
Norsk
日本人
中国的
Հայերեն
Ελληνική
لەکی
Azərbaycanca
Вход
Членство !
Забыли пароль !
        
 kurdipedia.org 2008 - 2024
 Нарочно
 Случайная деталь!
 Правила использования
 Архивариусы Курдипедии
 Ваше мнение
 Пользователь коллекций
 Хронология событий
 виды деятельности - Курдипедиа
 Помощь
Новый элемент
биография
ФАЙЗО АГИТОВИЧ ШАМОЯН
20-07-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
Свод статистических данных о населении Закавказскаго края, извлеченных из посемейных списков (1886) г
18-07-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
Курды в Ассамблее народа Кыргызстана: укрепление толерантности
18-07-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
20-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
17-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
НУРЕ ДЖАВАРИ
13-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Георгий Мгоян
01-02-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Победоносцева Кая Анжелика Олеговна
29-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Пашаева Ламара Борисовна
18-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь
28-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Статистика
Статьи
  528,258
Изображения
  106,932
Книги pdf
  19,853
Связанные файлы
  100,229
видео
  1,467
Язык
کوردیی ناوەڕاست 
302,046
Kurmancî - Kurdîy Serû 
88,798
هەورامی 
65,797
عربي 
29,051
کرمانجی - کوردیی سەروو 
16,727
فارسی 
8,766
English 
7,231
Türkçe 
3,580
Deutsch 
1,471
Pусский 
1,124
Française 
324
Nederlands 
130
Zazakî 
85
Svenska 
57
Հայերեն 
45
Italiano 
40
Español 
39
لەکی 
37
Azərbaycanca 
21
日本人 
19
Norsk 
14
עברית 
14
Ελληνική 
13
中国的 
12
Категория
Pусский
Статьи 
573
библиотека 
354
биография 
164
Изображение и описание 
13
Публикации 
5
Места 
4
Цитаты и фразы 
2
Археологические места 
2
мученики 
2
Стих 
2
документы 
1
видео 
1
Произведения 
1
Репозиторий
MP3 
311
PDF 
30,109
MP4 
2,378
IMG 
195,532
Поиск контента
биография
ВАСИЛЬЕВА ЕВГЕНИЯ ИЛЬИНИЧНА
биография
СИМО ШEМОЙE
биография
EЗИЗ СEВО
биография
РУДEНКО МАРГАРИТА БОРИСОВНА
биография
Лерх Пётр Иванович
Bi weşana TRT ya kurdî kemalîzm ket komayê
Сотрудники Курдипедии ведут запись в нашем национальном архиве объективно, беспристрастно, ответственно и профессионально.
Категория: Статьи | Язык статьи: Kurmancî - Kurdîy Serû
Делиться
Facebook0
Twitter0
Telegram0
LinkedIn0
WhatsApp0
Viber0
SMS0
Facebook Messenger0
E-Mail0
Copy Link0
Рейтинговая статья
Отлично
очень хороший
Средний
неплохо
плохой
Добавить в мои коллекции
Ваше мнение о предмете!
предметы истории
Metadata
RSS
Поиск в Google для изображений, связанных с выбранным элементом !
Поиск в Google для выбранного элемента !
کوردیی ناوەڕاست0
English0
عربي0
فارسی0
Türkçe0
עברית0
Deutsch0
Español0
Française0
Italiano0
Nederlands0
Svenska0
Ελληνική0
Azərbaycanca0
Fins0
Norsk0
Pусский0
Հայերեն0
中国的0
日本人0

Zinarê Xamo

Zinarê Xamo
Bi weşana TRT ya kurdî kemalîzm ket komayê
#Zinarê Xamo#

Di 25-ê mehê da bi destpêkirina weşana testê ya TRT ya kurdî di nava kurdan da minaqaşeyeke pir gurr dest pê kir.
Kanal di yekê meha yekê da(1/1-09)ewê dest bi weşana xwe daimî bike. Di sohbetên şexsî û çapemeniya kurdî da îro mijara herî sereke û herî girîng weşana TRT ya kurdî ye.
Di derbarê weşana TRT ya kurdî da belhazir kurd bûne du beş. Beşek, weşanê baş dibîne û beşek jî bi şîdet li dij derdikeve û pir xerab dibîne. Xebata di TRT ya kurdî da weke ”cahşên/cerdevanê çandê” bi nav dikin.
Kurdên ku vê gava dewletê baş dibînin dibêjin, hukûmet vê gavê bi daxwaza dilê xwe navêje, ew bi netîca têkoşîna gelê kurd ya netewî mecbûrî vê tawîzê bûye û ji bo kurdan qazanceke gelkî girîng e. Loma jî divê meriv destekê bidê û bipêş bixe. Yên li dijî weşana TRT ya kurdî derdikevin PKK û hin rêxsitin û hunermendên nêzî wê ne.
PKK û hunermendên nêzî wê bi kurtî dibêjin:
-Ev rişweteke AKP-ê ya hilbijartinan e. Dewlet dixwaze bi vê rişweta bêgarantî demeke din jî serî li kurdan bigerîne. Dewlet, bêyî ku hebûna kurdan qebûl bike û hemû qedexeyên li ser elîfba û nasnameya kurdan rake vê gava xapandinê davêje.
-Di qanûna RTUK-ê (Licneya Bilind a Radyo û Telewîzyonê) da qala zimanê kurdî nayê kirin. Navê kurdî weke ”zimanên herêmî” derbas dibe. Yanî bi rengekî resmî ”zimanê kurdî” hîn nehatiye pejirandin.
-Dewlet bi vê weşanê dixwaze tevgera kurd ya netewî tasfiye bike. Yanî nêtê dewletê xerab e.
Û hin rexneyên din...
Bêguman dîtin û argumentên herdu aliyan jî rast in. Divbê meriv nêt û hesabê dewletê jî bibîne. Lê ev yek nayê wê maneyê ku merivê li dijî weşanê derkeve.
Lê berî hertiştî dibê meriv weşana TRT ya kurdî weke diyariyeke AKP-ê û dewleta tikrk nebîne. Hukûmeta AKP-ê vê tawîzê, vî mafî bi nêteke paqij, ji bo ku ji kurdan pir hez dike û dixwaze ziman û edebiyata kurdan bi pêş keve nade, dewlet mecbûr maye vê gavê bavêje. Ev maf bi saya xebat û têkoşîna gelê kurd ya salan hatiye bidestxistin.
Kurdan ji bo bidestxistina vî mafî gelek bedelên mezin dane. Ev rastiyeke û dibê em wê bibînin.
Dewleta tirk û bi taybetî jî leşker êdî dibînin ku bi şerê çekdarî nikanin têkoşîna miletê kurd ya netewî rawestînin.
Loma jî bi rengekî ”fedyok” vê gavê davêjin. Divê kurd baş bizanibin ku ev gav ne biryar û tasarufa AKP-ê teneê ye, bêyî destûr û okêya leşkeran AKP bi rengê heyî jî nikane destûrê bide weşaneke wiha. Ji bo wê, divê destûra hemû aliyên dewletê hebe.
Li ber dewletê wekî din tu rê tuneye, piştî vê gavê mebûr e hin gavên din bavîje. Mebûr e hin qedexeyên din rake.
Çimkî van qedexeyên heyî û weşana kurdî li hev nakin, ji bo berdewamiya TRT ya kurdî divê ev qedexe rabin.
Ji bo ku kurd baweriya xwe bi vê gava dewletê bînin, divê dewlet hemû qedexe û astengên li pêş kurdî hêdî hêdî rake.
Lê divê em ji bîr nekin ku TRT ya kurdî bixwe di rojên pêş da ewê zorê bide gelek qedxeyên beradayî û dewletê mecbûrî resmîbûna zimanê kurdî bike.
Dewletê heta nuha ji bo şikandina liberxwedana kurdan gelek tiştên xerab kiriye, bi sedmilyaran çek kirîn, bi hezaran însan kirin korîcî, bi hezaran kurd dan kuştin, bi hezaran gund vala kirin û şewitandin, axir kirin û kirin.
Lê netîce vala ye, miletê kurd teslîm nabe û PKK jî naqede.
Tê gotin ku ev weşan ji bo tasfiyeya PKK-ê ye, heyran hema bira hemû tedbîrên tasfiya dewletê wiha bin.
Lê ya herî esasî jî li hember TRT ya kurdî hemû hêzên kurdan bi hev ra tu send û sepeteke ku em tiştekî din naxwazin nedane dewletê, bi dewletê ra tiştekî wiha îmze nekirina. Kurdan ji dewletê ra negotina ev weşan têra me dike, ji vê zêdetir em êdî doza tu mafekî din nakin.
Bêyî ku em weke milet û hêz peymanekê bi dewletê ra îmze bikin, dewletê ev gav avêtiye. Û gaveke pir baş e. Dewleta tirk di dîroka xwe da tu carî mafekî wiha mezin nedaya kurdan.
De îcar çima em li dij in?Ka me serbestiya weşan û zimanê xwe dixwest?
Diyar e PKK û gelek kesên din dixwazin hertişt tim di bin tekla wan da be û dewlet tu carî gavekê bêyî destûra wan navêje. Dema tiştekî bike jî divê bi wan ra û bi destê wan bike.
Îro ev ne mimkûn e. Dewlet bixwaze çi tawîzê bide jî ewê şiklekî li gor menfeeta xwe bidê, têxe qalibekî wisa. Ji bo ku kes nebêje ev tawîz daye PKK-ê. Lê herkes dizane ku dewlet ji min zêdetir vê tawîzê dide DTP-ê û PKK. Divê PKK û DTP jî vê yekê bibêjin. Ne ku li dij derkevin.
Kî li hember vê weşanê derkeve di rojên pêş da ewê were henberî milet û pûc bibe.
Loma jî divê PKK ji herkesî bêtir li TRT ya kurdî xwedî derkeve û pê kêfxweş bibe.
Ji avabûna dewlet tirk û virda ye li gor îdeolojiya resmî hebûna miletê kurd û zimanê wî hatiye înkarkirin.
Bi destpêkirina weşana TRT ya kurdî ev tez û îdeolojiya dewletê ya rasmî tarûmar dibe, miletê kurd vê îdeolojiya kemalîst ya nîjadperest davêje ser sergo.
Ez bi xwe weşana TRT ya kurdî bûyreke pir mezin û dîrokî dibînim.
Di têkçûn û belavbûna Sîstema Sovyet da rola hilweşîna Dîwarê Berlînê (9-ê mijdarê meha yanzdan) çibe bi ya min di hilweşandina tabûyên kemalîzmê da jî 25-ê çileye pêşîn(meha donzdan)roja weşana TRT ya kurdî ew e. Dîroknas sibe dema qala destpêka têkçûna kemalîzmê bikin ewê ji 25-ê mijdarê ya jî ji 1-ê çileya paşîn(meha yekê) dest pê bikin.Di kanala telewîzyona dewletê da weşana kurdî ewê rê li ber hertiştî veke. Êdî tu qedexe û tabûyeke ku neyê guhertin, neyê rakirin tuneye.
Divê kurd bi zanîn û sîstematîk gav bi gav daxwazên xwe bidin pêş.
Bêguman dewletê bixwaze naveroka programê li gor xwe şikil bidê. Ev tirs ûfikar di cî da ye. Lê divê kurd bi xebat û têkoşîna xwe nehêlin naveroka weşanê xera bibe. Evy ek bi xebata me va girêdayî ye.
Ji bo miletê kurd di kanaleke telewizyona dewletê da weşana kurdî ne tiştekî hindik e, bi ya min qazandeke gelkî mezin û dîrokî ye.
Zimanê kurdî êdî bere bere resmiyetekê digre û dibe zimenekî ku însan kanibin pê debara xwe bikin.
Şuûr û hestên netewî ewê di nava kurdan xurttir bike. Divê PKK û kesên li dijî weşanê derdikevin van feydeyên mezin û netewî bibînin.
PKK pir pir ewê bikanibe rê li ber çend kesên der û dora xwe bigre, lê dema naveroka weşanê baş û li gor dilê milet be, milet tu carî guh nede van êrşî û tehdîdên PKK-ê.
Hebûna TRT-ê meriv bixwaze nexweza ewê bibe sebebê reqabetekê jî. Her kanal ewê bixwaze programên hîn baştir pêşkêşî milet bikin.
Di vê reqabetê da bi îhtîmaleke mezin ewê kar û nan ji bo hin kesên ne ehlê vî îşê ne nemîne. Bazara tirkî ewê zeîf bibe. Loma jî ji nuha da ye fena ku huzûra hin kesan xera bibe, xwe aciz dikin. Çimkî dûzana wan xera dibe. Ew fêr bûna çi bidin ber milet, milet jî ji mecbûrî wiya qebûl beke.
Lê dema reqabet hebe meriv mecbûr dibe xwe baştir bike.
Êrîşên PKK yên ser hin hunermendan pir neheq û şaş e. Jixwe nuha jî bi hezaran kurd di TRT û dahîreyên dewletê da kar dikin û ji van kesan gelekên wan jî însanên kurdperwer, dost û dilxwazên PKK-ê ne.
Kesên di vê kanalê da bixebitin çima ewê ji mamosteyekî zimanê tirkî xerabtir be ez fêm nakim?
Lê dema dewletê xwest bi naverokeke li dijî tevgera kurd ya netewî weşanê bike divê meriv li dij derkeve. Mesele hewqas vekirîye. Neku meriv bibêje dibe ku dewlet wiha bike loma jî ji nuha da divê meriv li dij derkeve. Ev şaş e.
Berî hilbijartinên mehelî bi destpêkirina weşaneke wiha ne şert e ku rayên AKP-ê zêde û yên DTP-ê jî kêm bibin.
Ma herkesê ku weşanê baş bibîne û lê temaşe bike mecbûr e raya xwe bide AKP-ê?
Mesela diya min, birayên min TRT ya kurdî baş dibînin û ewê bi dilşadî jî lê temaşe bikin, lê dîsa jî ewê rayên xwe nedin AKP-ê.
[1]
Этот пункт был написан в (Kurmancî - Kurdîy Serû) языке, нажмите на значок , чтобы открыть элемент на языке оригинала!
Ev babet bi zimana (Kurmancî - Kurdîy Serû) hatiye nvîsandin, klîk li aykona bike ji bu vekirina vî babetî bi vî zimana ku pî hatiye nvîsandin!
Эта статья была прочитана раз 8
Хэштег
Источники
[1] Веб-сайт | Kurmancî - Kurdîy Serû | https://zinarexamo.blogspot.com/ - 07-07-2024
Связанные предметы: 2
биография
Даты и события
Категория: Статьи
Язык статьи: Kurmancî - Kurdîy Serû
Дата публикации: 28-12-2008 (16 Год)
Классификация контента: СМИ
Классификация контента: Статьи и интервью
Страна - Регион: Турции
Тип документа: Исходный язык
Тип публикации: Цифровой
Технические метаданные
Параметр Качество: 99%
99%
Эта запись была введена ( ئاراس حسۆ ) в 07-07-2024
Эта статья была рассмотрена и выпущена ( سارا ک ) на 20-07-2024
Эта статья была недавно обновлена ​​( سارا ک ) на: 20-07-2024
URL
Этот пункт в соответствии со стандартами Курдипедии pêdiya еще не завершен!
Эта статья была прочитана раз 8
Kurdipedia является крупнейшим источников информации курдским курдам!
биография
Джангир ага Хатифов
биография
Омархали Ханна Рзаевна
Изображение и описание
Курдянки В Национальных Костюмах 1928
биография
Пашаева Ламара Борисовна
биография
Мусаелян Жаклина Суреновна
библиотека
Свод статистических данных о населении Закавказскаго края, извлеченных из посемейных списков (1886) г
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь
Статьи
V. МЕЖДУНАРОДНЫЙ КУРДСКИЙ СИМПОЗИУМ Мела Махмуд Баязиди & Август Жаба и их наследие
биография
Георгий Мгоян
Статьи
Курды в Великой отечественной войне: краткий очерк
биография
Демирташ Селахаттин
Археологические места
Замок Срочик
биография
ФАЙЗО АГИТОВИЧ ШАМОЯН
Изображение и описание
Кочевники огня из Месопотамии (1908)
Статьи
Издательский дом (Зангезур) в Кыргызстане
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
Статьи
Палестина и Курдистан: партизанская дружба
Изображение и описание
Шейх Aбдель- салям Барзани с вице-консулом России в Урмии Н.М. Кирсановым 1914
Изображение и описание
Тбилиси (1903 г.)
Изображение и описание
Сыканье (1907 г.)
биография
Аристова Татьяна Фёдоровна
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
библиотека
Курды в Ассамблее народа Кыргызстана: укрепление толерантности
биография
Чатоев Халит Мурадович
биография
ОЛЬГА ИВАНОВНА ЖИГАЛИНА
Статьи
Саратовский Курдистан

Действительный
биография
ВАСИЛЬЕВА ЕВГЕНИЯ ИЛЬИНИЧНА
23-11-2013
Хавре Баххаван
ВАСИЛЬЕВА ЕВГЕНИЯ ИЛЬИНИЧНА
биография
СИМО ШEМОЙE
28-11-2021
ڕاپەر عوسمان عوزێری
СИМО ШEМОЙE
биография
EЗИЗ СEВО
02-12-2021
ڕاپەر عوسمان عوزێری
EЗИЗ СEВО
биография
РУДEНКО МАРГАРИТА БОРИСОВНА
04-12-2021
ڕاپەر عوسمان عوزێری
РУДEНКО МАРГАРИТА БОРИСОВНА
биография
Лерх Пётр Иванович
10-05-2022
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Лерх Пётр Иванович
Новый элемент
биография
ФАЙЗО АГИТОВИЧ ШАМОЯН
20-07-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
Свод статистических данных о населении Закавказскаго края, извлеченных из посемейных списков (1886) г
18-07-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
Курды в Ассамблее народа Кыргызстана: укрепление толерантности
18-07-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
20-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
17-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
НУРЕ ДЖАВАРИ
13-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Георгий Мгоян
01-02-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Победоносцева Кая Анжелика Олеговна
29-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Пашаева Ламара Борисовна
18-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь
28-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Статистика
Статьи
  528,258
Изображения
  106,932
Книги pdf
  19,853
Связанные файлы
  100,229
видео
  1,467
Язык
کوردیی ناوەڕاست 
302,046
Kurmancî - Kurdîy Serû 
88,798
هەورامی 
65,797
عربي 
29,051
کرمانجی - کوردیی سەروو 
16,727
فارسی 
8,766
English 
7,231
Türkçe 
3,580
Deutsch 
1,471
Pусский 
1,124
Française 
324
Nederlands 
130
Zazakî 
85
Svenska 
57
Հայերեն 
45
Italiano 
40
Español 
39
لەکی 
37
Azərbaycanca 
21
日本人 
19
Norsk 
14
עברית 
14
Ελληνική 
13
中国的 
12
Категория
Pусский
Статьи 
573
библиотека 
354
биография 
164
Изображение и описание 
13
Публикации 
5
Места 
4
Цитаты и фразы 
2
Археологические места 
2
мученики 
2
Стих 
2
документы 
1
видео 
1
Произведения 
1
Репозиторий
MP3 
311
PDF 
30,109
MP4 
2,378
IMG 
195,532
Поиск контента
Kurdipedia является крупнейшим источников информации курдским курдам!
биография
Джангир ага Хатифов
биография
Омархали Ханна Рзаевна
Изображение и описание
Курдянки В Национальных Костюмах 1928
биография
Пашаева Ламара Борисовна
биография
Мусаелян Жаклина Суреновна
библиотека
Свод статистических данных о населении Закавказскаго края, извлеченных из посемейных списков (1886) г
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь
Статьи
V. МЕЖДУНАРОДНЫЙ КУРДСКИЙ СИМПОЗИУМ Мела Махмуд Баязиди & Август Жаба и их наследие
биография
Георгий Мгоян
Статьи
Курды в Великой отечественной войне: краткий очерк
биография
Демирташ Селахаттин
Археологические места
Замок Срочик
биография
ФАЙЗО АГИТОВИЧ ШАМОЯН
Изображение и описание
Кочевники огня из Месопотамии (1908)
Статьи
Издательский дом (Зангезур) в Кыргызстане
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
Статьи
Палестина и Курдистан: партизанская дружба
Изображение и описание
Шейх Aбдель- салям Барзани с вице-консулом России в Урмии Н.М. Кирсановым 1914
Изображение и описание
Тбилиси (1903 г.)
Изображение и описание
Сыканье (1907 г.)
биография
Аристова Татьяна Фёдоровна
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
библиотека
Курды в Ассамблее народа Кыргызстана: укрепление толерантности
биография
Чатоев Халит Мурадович
биография
ОЛЬГА ИВАНОВНА ЖИГАЛИНА
Статьи
Саратовский Курдистан
Folders
биография - пол - Мужские Статьи - Страна - Регион - Северного Курдистана библиотека - Страна - Регион - бывшего Советского Союза и Россия Статьи - Страна - Регион - бывшего Советского Союза и Россия библиотека - Страна - Регион - Вне Статьи - Страна - Регион - Турции Статьи - Страна - Регион - Курдистан Статьи - Страна - Регион - Литва биография - Люди типа - Писатель биография - Люди типа - эксперт по Ближнему Востоку

Kurdipedia.org (2008 - 2024) version: 15.75
| контакт | CSS3 | HTML5

| Время создания страницы: 0.422 секунд!