библиотека библиотека
Поиск

Kurdipedia является крупнейшим источников информации курдским курдам!


Параметры поиска





Расширенный поиск      Клавиатура


Поиск
Расширенный поиск
библиотека
Имена для курдских детей
Хронология событий
Источники
История
Пользователь коллекций
виды деятельности
Помощь в поиске?
Публикация
видео
Классификации
Случайная деталь!
Отправлять
Отправить статью
Отправить изображение
Опрос
Ваше мнение
контакт
Какая информация нам нужна !
Стандарты
Правила использования
Параметр Качество
Инструменты
Нарочно
Архивариусы Курдипедии
Статьи о нас !
Kurdipedia Добавить на ваш сайт
Добавить / удалить e-mail
Статистика посетителей
Статистика статьи
Конвертер шрифтов
Календари Конвертер
Проверка орфографии
Языки и диалекты страницы
Клавиатура
Удобные ссылки
Расширение Kurdipedia для Google Chrome
Cookies
Языки
کوردیی ناوەڕاست
کرمانجی - کوردیی سەروو
Kurmancî - Kurdîy Serû
هەورامی
Zazakî
English
Française
Deutsch
عربي
فارسی
Türkçe
Nederlands
Svenska
Español
Italiano
עברית
Pусский
Fins
Norsk
日本人
中国的
Հայերեն
Ελληνική
لەکی
Azərbaycanca
Мой счет
Вход
Членство !
Забыли пароль !
Поиск Отправлять Инструменты Языки Мой счет
Расширенный поиск
библиотека
Имена для курдских детей
Хронология событий
Источники
История
Пользователь коллекций
виды деятельности
Помощь в поиске?
Публикация
видео
Классификации
Случайная деталь!
Отправить статью
Отправить изображение
Опрос
Ваше мнение
контакт
Какая информация нам нужна !
Стандарты
Правила использования
Параметр Качество
Нарочно
Архивариусы Курдипедии
Статьи о нас !
Kurdipedia Добавить на ваш сайт
Добавить / удалить e-mail
Статистика посетителей
Статистика статьи
Конвертер шрифтов
Календари Конвертер
Проверка орфографии
Языки и диалекты страницы
Клавиатура
Удобные ссылки
Расширение Kurdipedia для Google Chrome
Cookies
کوردیی ناوەڕاست
کرمانجی - کوردیی سەروو
Kurmancî - Kurdîy Serû
هەورامی
Zazakî
English
Française
Deutsch
عربي
فارسی
Türkçe
Nederlands
Svenska
Español
Italiano
עברית
Pусский
Fins
Norsk
日本人
中国的
Հայերեն
Ελληνική
لەکی
Azərbaycanca
Вход
Членство !
Забыли пароль !
        
 kurdipedia.org 2008 - 2024
 Нарочно
 Случайная деталь!
 Правила использования
 Архивариусы Курдипедии
 Ваше мнение
 Пользователь коллекций
 Хронология событий
 виды деятельности - Курдипедиа
 Помощь
Новый элемент
библиотека
Неолитическая керамика Загроса и Северной Месопотамии как исторический источник
06-08-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
ФАЙЗО АГИТОВИЧ ШАМОЯН
20-07-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
Свод статистических данных о населении Закавказскаго края, извлеченных из посемейных списков (1886) г
18-07-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
Курды в Ассамблее народа Кыргызстана: укрепление толерантности
18-07-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
20-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
17-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
НУРЕ ДЖАВАРИ
13-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Георгий Мгоян
01-02-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Победоносцева Кая Анжелика Олеговна
29-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Пашаева Ламара Борисовна
18-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Статистика
Статьи
  531,100
Изображения
  107,594
Книги pdf
  20,020
Связанные файлы
  100,991
видео
  1,471
Язык
کوردیی ناوەڕاست 
303,155
Kurmancî - Kurdîy Serû 
88,915
هەورامی 
65,847
عربي 
29,357
کرمانجی - کوردیی سەروو 
17,077
فارسی 
8,979
English 
7,418
Türkçe 
3,605
لوڕی 
1,691
Deutsch 
1,483
Pусский 
1,133
Française 
336
Nederlands 
130
Zazakî 
90
Svenska 
63
Հայերեն 
50
Español 
45
Italiano 
44
لەکی 
37
Azərbaycanca 
24
日本人 
20
中国的 
16
Ελληνική 
14
Norsk 
14
עברית 
14
Fins 
12
Polski 
7
Esperanto 
5
Ozbek 
4
Português 
3
Тоҷикӣ 
3
Hrvatski 
2
Srpski 
2
Kiswahili سَوَاحِلي 
2
ქართველი 
2
Cebuano 
1
ترکمانی 
1
Категория
Pусский
Статьи 
581
библиотека 
355
биография 
164
Изображение и описание 
13
Публикации 
5
Места 
4
Цитаты и фразы 
2
Археологические места 
2
мученики 
2
Стих 
2
документы 
1
видео 
1
Произведения 
1
Репозиторий
MP3 
323
PDF 
30,524
MP4 
2,395
IMG 
196,596
Поиск контента
биография
ВАСИЛЬЕВА ЕВГЕНИЯ ИЛЬИНИЧНА
биография
EЗИЗ СEВО
биография
РУДEНКО МАРГАРИТА БОРИСОВНА
биография
ОЛЬГА ИВАНОВНА ЖИГАЛИНА
биография
Лерх Пётр Иванович
Незами Ганџави
Курдипедия — крупнейший многоязычный источник курдской информации!
Категория: биография | Язык статьи: Srpski
Делиться
Facebook0
Twitter0
Telegram0
LinkedIn0
WhatsApp0
Viber0
SMS0
Facebook Messenger0
E-Mail0
Copy Link0
Рейтинговая статья
Отлично
очень хороший
Средний
неплохо
плохой
Добавить в мои коллекции
Ваше мнение о предмете!
предметы истории
Metadata
RSS
Поиск в Google для изображений, связанных с выбранным элементом !
Поиск в Google для выбранного элемента !
کوردیی ناوەڕاست0
Kurmancî - Kurdîy Serû0
English0
عربي0
فارسی0
Türkçe0
עברית0
Deutsch0
Español0
Française0
Italiano0
Nederlands0
Svenska0
Ελληνική0
Azərbaycanca0
Cebuano0
Esperanto0
Fins0
Hrvatski0
Kiswahili سَوَاحِلي0
Norsk0
Ozbek0
Polski0
Português0
Pусский0
Тоҷикӣ0
Հայերեն0
ქართველი0
中国的0
日本人0

Незами Ганџави

Незами Ганџави
Незами Ганџави (Persijski: نظامی گنجوی‎‎‎, у буквалном преводу: Незами од Ганђе) (1141-1209). Низами или Незами, чије је право име било Џамалудин Абу Мухамед Илијас ибн Јусуф ибн Заки, био је сунитски муслиман и персијски песник из 12. века. Незами се сматра највећим песником романтичне епике у персијској књижевности. Он је персијској епици донео колоквијални и реалистичан стил. Његова заоставштина је нашироко цењена и заједничка за Авганистан, Азербејџан, Иран, регион Курдистан и Таџикистан

=KTML_Bold=Биографија=KTML_End=
Његово лично име је било Илијас, а књижевни псеудоним Незами (налазимо и као Низами). Рођен је у градској породици у Ганђи (тада у склопу царства Великих Селџука, на територији данашњег Азербејџана) и верује се да је цео свој живот провео на Јужном Кавказу. Ганђа је у то време био град претежно насељен иранском популацијом. „Овај град је био густо насељен Иранцима и малим бројем хришћана.“ Како Незами није био дворски песник, не појављује се у аналима династија. У тезкирама, које су компилације књижевних мемоара и укључују максиме великих песника и биографске податке и коментаре о стиловима, Незами се укратко помиње. Доста материјала из ових тезкира је засновано на легендама, анегдотама и причама. Стога, мало чињеница је познато о Незамијевом животу, једини извор су његова дела која не дају пуно информација о његовом приватном животу.

=KTML_Bold=Родитељи=KTML_End=
Незами је рано остао сироче и подигао га је његов ујак Хаџа Омар које је на себе преузео бригу о Незамију и пружио му одлично образовање. Његова мајка Раиса је била курдског порекла. Свог оца, чије је име било Јусуф, Незами помиње једном у својим песмама. У истом том стиху, Незами помиње да се његов деда звао Заки.Неки извори наводе да је Незамијев отац могао бити из Кома. Незами се помиње као Персијанац и/или Иранац.

=KTML_Bold=Породица=KTML_End=
Незами се женио три пута. Његова прва жена је била кипчачка робиња коју му је као део великог поклона посало Фахрудин Бахрам-шах, владар Дарбанда. Она је постала Незамијева „највољенија жена“. Она је родила његовог јединог сина, Мухамада. Умрла је након што је Незами завршио своје дело Хусро и Ширин. Мухамеду је тада било седам година. Незами свог сина поново помиње у свом делу Лејла и Меџнун када наводи да он тада има четрнаест година и назива га „јабуком свога ока“. У Хафт пејкар-у (Седам лепих тела), он такође помиње свог сина и саветује га о преузимању више обавеза, јер његов отац постаје све слабији. Неки модерни аутори из касног 20. века су тврдили да се његова жена звала Афак. Ову тврдњу је оспорио ирански књижевник Саид Нафиси и неки каснији извори који сматрају да реч афак (afaq) која се помиње у једном Незамијевом стиху не представља право име његове жене већ се само помиње у значењу „хоризонт“, а не као лично име. Чудно је да су и Незамијеве друге две жене умрле прерано – смрт сваке од њих се подудара са завршетком једног Незамијевог епа, то је натерало песника да каже: „Боже, зашто за сваку месневију морам да жртвујем по једну жену!

=KTML_Bold=Образовање=KTML_End=
Незами није био филозоф у смислу Авицене или представника теоријског суфизма попут Ибн Арабија. Ипак, сматра се филозофом и гностиком који је овладао различитим пољима исламске мисли које је синтетисао на начин који подсећа на традиције каснијих хакима као што је Кутб ал-Дин Ширази. Често ословљаван почасном титулом „хаким Незами“ (мудрац из Незамија). Он је и учени песник и мајстор лиричког и чулног стила. Нема сумње у Незамијево чудесно учење. Подразумевало се да су песници врсни познаваоци многих области; али чини се да је Незами био баш изузетан по том пољу. Његове песме показују да не само да је у потпуности познавао арапску и персијску књижевност и усмене и писане популарне и локалне традиције, него је познавао и разне области као што су математика, астрономија, астрологија, алхемија, медицина, ботаника, егзегеза Курана, исламска теорија и право, ирански митови и легенде, историја, етика, филозофија и езотерична мисао, музика и визуелне уметности.Његов јак карактер, друштвена осетљивост и познавање усмених и писаних историјских извора, као и његово богато персијско културно наслеђе, уједињују преисламски и исламски Иран у стварању новог стандарда књижевног достигнућа. Као продукт иранске културе свог времена, он не само да је створио мост између преисламског и исламског Ирана, већ такође и између Ирана и целог античког света.

=KTML_Photo_Begin=https://www.kurdipedia.org//files/relatedfiles/2023/527838/0007.JPG?ver=20231029104652=KTML_Photo_Alt=Незами Ганџави (سربی)=KTML_Style=width:25%;height:20%;float:left;=KTML_Photo_Target_Link=https://www.kurdipedia.org//files/relatedfiles/2023/527838/0007.JPG?ver=20231029104652=KTML_Photo_End=
=KTML_Bold=Утицаји и књижевна сцена=KTML_End=
Недавно откриће и публикација антологије под називом Нозхат ал-Маџалес садржи катрене на персијском језику од Незамија и 115 других песника из северозападног Ирана (Аран, Шарван, Азербејџан; укључујући 24 песника из саме Ганђе) из истог периода. За разлику од других делова Персије где су песници углавном били припадници виших слојева друштва као што су учењаци, бирократе и секретари, добар број песника из северозападних крајева долази из обичног народа и радничких породица и често су користили колоквијалне изразе у својој поезији. Наводно, ова књига приказује друштвене услове тога времена, одражавајући пуну распростањеност персијског језика и културе у региону, а што је доказано честом употребом говорних идиома у песмама и професијама многих песника. Утицај северозападног пахлави језика, на пример, који је био говорни дијалекат региона и очигледно је уочљиво у песмама садржаним у овој антологији. Ипак, у исто време, регион Кавказа је био дом јединствене мешавине етничких култура. Хаканијева мајка је била несторијанска хришћанка, мајка Моџира Бајлканија је била Јерменка, а Незамијева мајка Курдкиња. Њихова дела одражавају културну и лингвистичку разноликост региона. До краја 10. века персијска књижевност је постала распрострањена од источног Медитерана до обала Индијског океана. Најстарији постојећи пример персијске поезије из ове области је дело Катрана Табризија (1009-1072) који је служио на двору династија Шададид и Равадид. Катран Табризи се сматра, како су га неки стручњаци у прошлом веку назвали, оснивачем „азербејџанске“ или „транскавкаске“ школе или „табриске“, „шираванске“ или „аранијске“ школе персијске поезије. Ова школа је изнедрила особен стил поезије на персијском који се разликовао од „хорасанског“ („источног“) стила по својој реторичкој софистицираности, иновативној употреби метафоре, употреби техничке терминологије и хришћанских мотива, присуству персијских архаизама[20] и позајмљивању из арапског вокабулара, као и по новим концептима. Други извори као што је Енциклопедија ислама и традиционални ирански књижевни извори користе термин „ирачки“ стил за Незамијеву персијску поезију.

Селџуци су контролу над Ганђом преузели од Шададида 1075. године и проширили персијску књижевност западно, на своје дворове. Средином 12. века, контрола Селџука над регионом је ослабила, а управници провинција, практично независни локални принчеви, даље су подстицали персијску културу, уметност и поезију на својим дворовима. Персијска култура је карактеристично процветала у овом периоду када је политичка моћ била разливена, а персијски остао примарни језик, персијски цивилни службеници, трговци су били веома тражени, а ривалске династије су наставиле да се отимају око услуга персијских песника. Ово је нарочито важило у Ганђи, кавкаском пограничном граду где је Незами живео. Незами је био штићеник разних владара и посвећивао је своје епове разним ривалским династијама укључујући Селџуке, Илдигузиде (који су имали контролу над Ганђом током већег дела позног 12. века), Ширвахшахе, владара Ахара и Ахмадилије. Иако је уживао заштиту разних владара и принчева, избегавао је дворски живот и уопштено се верује да је живео осамљеничким животом. Како није био дворски песник, не помиње се у аналима династија у којима се наводе имена и догађаји везани за владајуће породице. „Чини се да је Незамијева омиљена разбибрига била читање Фирдусијевог монументалног епа Шахнаме (Књиге краљева). “Незами помиње Фирдусија као мудраца (хакима) и зналца/мудрог и великог мајстора дискурса који има речи украшене као нова млада. Незами је саветовао Ширваншаховог сина да прочита Шахнаму и да упамти значајне изреке мудрих. Незами је користио Шахнаму као извор у своја три епа: Седам лепих тела, Хусро и Ширин и Искендер-наму. Прича Вис и Рамин је такође имала огроман утицај на Незамија. Иако Незами основу многих својих заплета узима од Фирдусија, основа за његову реторику долази од Горганија. Ово је нарочито приметно у епу Хусро и Ширин који има исту метрику и опонаша неке сцене из приче Вис и Рамин. Незамијево интересовање за астрологију такође има претечу у опширном астролошком опису ноћног неба у причи Вис и Рамин. Незами је имао највећи утицај на романтичку традицију, а за Горганија се може рећи да је започео већину особене реторике и поетске атмосфере ове традиције, са одсуством суфијских утицаја, који се могу видети у Незамијевој епској поезији. Прво Незамијево монументално дело, Ризница тајни (Махзан ал-Асрар), је настало под утицајем Санаијеве Баште трансцедентне истине (Hadikat al-Hakika). Незами ово признаје, али своје дело сматра супериорним. Главне сличности између Санаијевог дела и Незамијевог су у етичко-филозофском жанру, иако је Незами користио други песнички метар и организовао цело дело на другачији начин. Смели мотиви Хаканија Шерванија, имали су битан утицај на Незамија Ганђавија и уопште потоњу персијску поезију.
=KTML_ImageCaption_Begin==KTML_StyleDiv=width:20%;height:20%;float:right;=KTML_ImageCaption_Target_Link=https://www.kurdipedia.org/files/relatedfiles/2023/527838/0016.JPG=KTML_ImageCaption_Title=Хусро Парвиз проналази Ширин како се купа у базену=KTML_ImageCaption_CaptionStyle=000000=KTML_ImageCaption_Caption=Хусро Парвиз проналази Ширин како се купа у базену=KTML_ImageCaption_End=
=KTML_Bold=Дела=KTML_End=
Незами је живео у доба политичке нестабилности, али и интензивне интелектуалне активности, што се и одражава у његовим песмама. Мало се зна о његовом животу, његовом односу са његовим покровитељима, или тачној старости његових дела, јер многе легенде које су настале о песнику су утицале на налазе његових каснијих биографа.

Сва Незамијева дела доступна су у пет збирки римованих полустихова, које оплемењује песников бриљантни рационални и интелектуални приступ. Његови стихови се, углавном, своде на монотеистички приказ постојања, на разне аргументе у корист божијег постојања, као и на критику основа онтолошког светопогледа материјалиста и натуралиста. То пре свега указује на Незамијево велико умеће у томе да у поезији употреби демонстративне и аргументоване методе, као и на завидан ниво његовог познавања религијске научне баштине, како оне коју су својим интелектуалним прегнућем утемељили мистици, теолози и филозофи, тако и оне откровитељске баштине која се спомиње у предањима и сакралним списима.

Незами је заправо највећи приповедач у историји персијске поезије. Његова грандиозна дела вековима су представљала светионике и главну инспирацију каснијим песницима и књижевницима. Наравно, овде треба истаћи и то да су песме будућих генерација углавном остале у сенци Незамијевих ремек-дела и зато ниједан такав спев није могао стећи славу

=KTML_Bold=Персијска лирска поезија=KTML_End=
Само мали корпус његове лирске поезије, углавном касида (ода) и газела (лирских песама) је остао сачуван. Десет његових катрена су такође забележени у антологији Нозхат ал-Маџалес која је састављена око 1250 године од стране Џамала Халила Ширванија, уз песме још 23 песника из Ганђе.

=KTML_Bold=Пентада (Панђ ганђ или Хамсе)=KTML_End=
Незами је најпознатији по својих пет дугих прозних спевова који су сачувани. Он је своје песме посветио разним владарима региона, као што је то тада био обичај код великих песника, али је избегавао дворски живот. Незами је био мајстор стила месневије (дистиха). Писао је песничка дела од којих је најпознатија Пентада (Панђ ганђ – пет драгуља), такође познато и по персијском изговору арапске речи пет, Хамсе (Khamsa). Прво од пет „блага“ се назива Ризница тајни и настало је под утицајем монументалног дела Санаија од Газне (умро 1131) Башта трансцедентне истине. Друга „блага“ су средњевековне романсе: Хусро и Ширин, Седам лепих тела (Бахрам-е Гур) и Искендер-нама, и све од ових прича имају епизоде посвећене њима у Фирдусијевој Књизи краљева, а овде се појављују поново у средишту три од четири Незамијева прозна спева. Авантура љубавног пара Лејле и Меџнуна је тема друге од четири Незамијеве романсе и настала је према арапском изворнику. Али је, Незами знатно прерадио оригинал. Хамсе је била популарна тема за раскошне рукописе илустрованихе минијатурама на персијским и могулским дворовима у каснијим вековима. Један такав пример је и Незамијева Хамсе (British Library, Or. 12208), исписана за могулског цара Акбара у последњој деценији
[1]
Этот пункт был написан в (Srpski) языке, нажмите на значок , чтобы открыть элемент на языке оригинала!
This item has been written in (Srpski) language, click on icon to open the item in the original language!
Эта статья была прочитана раз 10
Ваше мнение о предмете!
Хэштег
Источники
[1] Веб-сайт | Polski | Wikipedia
Связанные предметы: 23
Категория: биография
Язык статьи: Srpski
Дата рождения: 00-00-1840
Дата смерти: 00-00-1915 (75 Год)
диалект: Персидские
диалект: Арабские
Люди типа: поэт
Место жительства: Диаспора
он еще жив?: Нет
Страна рождения: Азербайджан
Страна смерти: Азербайджан
Технические метаданные
Авторские права на данный пункт были выданы Kurdipedia владельцем предмета!
Параметр Качество: 99%
99%
Эта запись была введена ( شادی ئاکۆیی ) в 12-08-2024
Эта статья была рассмотрена и выпущена ( Хавре Баххаван ) на 12-08-2024
Эта статья была недавно обновлена ​​( Хавре Баххаван ) на: 12-08-2024
URL
Этот пункт в соответствии со стандартами Курдипедии pêdiya еще не завершен!
Эта статья была прочитана раз 10
Kurdipedia является крупнейшим источников информации курдским курдам!
Статьи
Курды в Великой отечественной войне: краткий очерк
биография
ФАЙЗО АГИТОВИЧ ШАМОЯН
Изображение и описание
Сыканье (1907 г.)
биография
ОЛЬГА ИВАНОВНА ЖИГАЛИНА
Статьи
Издательский дом (Зангезур) в Кыргызстане
биография
Омархали Ханна Рзаевна
Статьи
Саратовский Курдистан
библиотека
Свод статистических данных о населении Закавказскаго края, извлеченных из посемейных списков (1886) г
биография
Чатоев Халит Мурадович
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
биография
Мусаелян Жаклина Суреновна
библиотека
Неолитическая керамика Загроса и Северной Месопотамии как исторический источник
Статьи
Свободный Курдистан): трудный путь к самоопределению (1970-е годы — XXI век))
Статьи
V. МЕЖДУНАРОДНЫЙ КУРДСКИЙ СИМПОЗИУМ Мела Махмуд Баязиди & Август Жаба и их наследие
Изображение и описание
Курдянки В Национальных Костюмах 1928
Изображение и описание
Кочевники огня из Месопотамии (1908)
биография
Демирташ Селахаттин
библиотека
Курды в Ассамблее народа Кыргызстана: укрепление толерантности
биография
Георгий Мгоян
биография
Аристова Татьяна Фёдоровна
Изображение и описание
Тбилиси (1903 г.)
биография
Пашаева Ламара Борисовна
Археологические места
Замок Срочик
Изображение и описание
Шейх Aбдель- салям Барзани с вице-консулом России в Урмии Н.М. Кирсановым 1914
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
биография
Джангир ага Хатифов

Действительный
биография
ВАСИЛЬЕВА ЕВГЕНИЯ ИЛЬИНИЧНА
23-11-2013
Хавре Баххаван
ВАСИЛЬЕВА ЕВГЕНИЯ ИЛЬИНИЧНА
биография
EЗИЗ СEВО
02-12-2021
ڕاپەر عوسمان عوزێری
EЗИЗ СEВО
биография
РУДEНКО МАРГАРИТА БОРИСОВНА
04-12-2021
ڕاپەر عوسمان عوزێری
РУДEНКО МАРГАРИТА БОРИСОВНА
биография
ОЛЬГА ИВАНОВНА ЖИГАЛИНА
08-01-2022
ڕاپەر عوسمان عوزێری
ОЛЬГА ИВАНОВНА ЖИГАЛИНА
биография
Лерх Пётр Иванович
10-05-2022
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Лерх Пётр Иванович
Новый элемент
библиотека
Неолитическая керамика Загроса и Северной Месопотамии как исторический источник
06-08-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
ФАЙЗО АГИТОВИЧ ШАМОЯН
20-07-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
Свод статистических данных о населении Закавказскаго края, извлеченных из посемейных списков (1886) г
18-07-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
Курды в Ассамблее народа Кыргызстана: укрепление толерантности
18-07-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
20-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
17-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
НУРЕ ДЖАВАРИ
13-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Георгий Мгоян
01-02-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Победоносцева Кая Анжелика Олеговна
29-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Пашаева Ламара Борисовна
18-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Статистика
Статьи
  531,100
Изображения
  107,594
Книги pdf
  20,020
Связанные файлы
  100,991
видео
  1,471
Язык
کوردیی ناوەڕاست 
303,155
Kurmancî - Kurdîy Serû 
88,915
هەورامی 
65,847
عربي 
29,357
کرمانجی - کوردیی سەروو 
17,077
فارسی 
8,979
English 
7,418
Türkçe 
3,605
لوڕی 
1,691
Deutsch 
1,483
Pусский 
1,133
Française 
336
Nederlands 
130
Zazakî 
90
Svenska 
63
Հայերեն 
50
Español 
45
Italiano 
44
لەکی 
37
Azərbaycanca 
24
日本人 
20
中国的 
16
Ελληνική 
14
Norsk 
14
עברית 
14
Fins 
12
Polski 
7
Esperanto 
5
Ozbek 
4
Português 
3
Тоҷикӣ 
3
Hrvatski 
2
Srpski 
2
Kiswahili سَوَاحِلي 
2
ქართველი 
2
Cebuano 
1
ترکمانی 
1
Категория
Pусский
Статьи 
581
библиотека 
355
биография 
164
Изображение и описание 
13
Публикации 
5
Места 
4
Цитаты и фразы 
2
Археологические места 
2
мученики 
2
Стих 
2
документы 
1
видео 
1
Произведения 
1
Репозиторий
MP3 
323
PDF 
30,524
MP4 
2,395
IMG 
196,596
Поиск контента
Kurdipedia является крупнейшим источников информации курдским курдам!
Статьи
Курды в Великой отечественной войне: краткий очерк
биография
ФАЙЗО АГИТОВИЧ ШАМОЯН
Изображение и описание
Сыканье (1907 г.)
биография
ОЛЬГА ИВАНОВНА ЖИГАЛИНА
Статьи
Издательский дом (Зангезур) в Кыргызстане
биография
Омархали Ханна Рзаевна
Статьи
Саратовский Курдистан
библиотека
Свод статистических данных о населении Закавказскаго края, извлеченных из посемейных списков (1886) г
биография
Чатоев Халит Мурадович
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
биография
Мусаелян Жаклина Суреновна
библиотека
Неолитическая керамика Загроса и Северной Месопотамии как исторический источник
Статьи
Свободный Курдистан): трудный путь к самоопределению (1970-е годы — XXI век))
Статьи
V. МЕЖДУНАРОДНЫЙ КУРДСКИЙ СИМПОЗИУМ Мела Махмуд Баязиди & Август Жаба и их наследие
Изображение и описание
Курдянки В Национальных Костюмах 1928
Изображение и описание
Кочевники огня из Месопотамии (1908)
биография
Демирташ Селахаттин
библиотека
Курды в Ассамблее народа Кыргызстана: укрепление толерантности
биография
Георгий Мгоян
биография
Аристова Татьяна Фёдоровна
Изображение и описание
Тбилиси (1903 г.)
биография
Пашаева Ламара Борисовна
Археологические места
Замок Срочик
Изображение и описание
Шейх Aбдель- салям Барзани с вице-консулом России в Урмии Н.М. Кирсановым 1914
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
биография
Джангир ага Хатифов
Folders
Цитаты и фразы - Страна - Регион - Северного Курдистана Цитаты и фразы - Страна - Регион - Западного Курдистана Статьи - Классификация контента - История Статьи - Классификация контента - курдский вопрос Статьи - Тип документа - Исходный язык Статьи - диалект - Русские Статьи - Страна - Регион - бывшего Советского Союза и Россия биография - Уровень образования - Университет биография - Тип образования - курдский язык биография - Люди типа - Специалист по образованию

Kurdipedia.org (2008 - 2024) version: 15.75
| контакт | CSS3 | HTML5

| Время создания страницы: 0.328 секунд!