پەرتووکخانە پەرتووکخانە
گەڕان

کوردیپێدیا پڕزانیاریترین و فرەزمانترین سەرچاوەی کوردییە!


بژاردەی گەڕان





گەڕانی ورد      کیبۆرد


گەڕان
گەڕانی ورد
پەرتووکخانە
ناونامە بۆ منداڵانی کورد
کڕۆنۆلۆژیای ڕووداوەکان
سەرچاوەکان
شوێنپێیەکان
دڵخوازەکان
چالاکییەکان
چۆن بگەڕێم؟
بڵاوکراوەکانی کوردیپێدیا
ڤیدیۆ
درەختی پۆلەکان
بابەت بەهەڵکەوت
تۆمارکردنی بابەت
تۆماركردنی بابەتی نوێ
ناردنی وێنە
ڕاپرسی
بیروڕاکانتان
پەیوەندی
کوردیپێدیا چ زانیارییەکی پێویستە!
ستانداردەکان
ڕێساکانی بەکارهێنان
کوالیتیی بابەت
ئامرازەکان
دەربارە
ئەرشیڤوانانی کوردیپێدیا
چیمان دەربارە وتراوە!
ناوکێشکردن لە ماڵپەڕەکانتاندا
تۆمارکردن / کوژاندنەوەی ئیمێڵ
ئاماری میوانەکان
ئاماری بابەت
وەرگێڕی فۆنتەکان
گۆڕینی ڕێکەوتەکان
پشکنینی ڕێنووس
زمان و شێوەزمانی ڕووپەلەکان
کیبۆرد
لینکە پێویستەکان
ئێکستێنشنی کوردیپێدیا بۆ گووگڵ کڕۆم
کوکیز
زمانەکان
کوردیی ناوەڕاست
کرمانجی - کوردیی سەروو
Kurmancî - Kurdîy Serû
هەورامی
Zazakî
English
Française
Deutsch
عربي
فارسی
Türkçe
Nederlands
Svenska
Español
Italiano
עברית
Pусский
Fins
Norsk
日本人
中国的
Հայերեն
Ελληνική
لەکی
Azərbaycanca
هەژماری من
چوونەژوورەوە
دەبمە هاوکارتان!
وشەی نهێنیت لەبیرکردووە!
گەڕان تۆمارکردنی بابەت ئامرازەکان زمانەکان هەژماری من
گەڕانی ورد
پەرتووکخانە
ناونامە بۆ منداڵانی کورد
کڕۆنۆلۆژیای ڕووداوەکان
سەرچاوەکان
شوێنپێیەکان
دڵخوازەکان
چالاکییەکان
چۆن بگەڕێم؟
بڵاوکراوەکانی کوردیپێدیا
ڤیدیۆ
درەختی پۆلەکان
بابەت بەهەڵکەوت
تۆماركردنی بابەتی نوێ
ناردنی وێنە
ڕاپرسی
بیروڕاکانتان
پەیوەندی
کوردیپێدیا چ زانیارییەکی پێویستە!
ستانداردەکان
ڕێساکانی بەکارهێنان
کوالیتیی بابەت
دەربارە
ئەرشیڤوانانی کوردیپێدیا
چیمان دەربارە وتراوە!
ناوکێشکردن لە ماڵپەڕەکانتاندا
تۆمارکردن / کوژاندنەوەی ئیمێڵ
ئاماری میوانەکان
ئاماری بابەت
وەرگێڕی فۆنتەکان
گۆڕینی ڕێکەوتەکان
پشکنینی ڕێنووس
زمان و شێوەزمانی ڕووپەلەکان
کیبۆرد
لینکە پێویستەکان
ئێکستێنشنی کوردیپێدیا بۆ گووگڵ کڕۆم
کوکیز
کوردیی ناوەڕاست
کرمانجی - کوردیی سەروو
Kurmancî - Kurdîy Serû
هەورامی
Zazakî
English
Française
Deutsch
عربي
فارسی
Türkçe
Nederlands
Svenska
Español
Italiano
עברית
Pусский
Fins
Norsk
日本人
中国的
Հայերեն
Ελληνική
لەکی
Azərbaycanca
چوونەژوورەوە
دەبمە هاوکارتان!
وشەی نهێنیت لەبیرکردووە!
        
 kurdipedia.org 2008 - 2024
 دەربارە
 بابەت بەهەڵکەوت
 چالاکییەکانی ڕۆژی
 ڕێساکانی بەکارهێنان
 ئەرشیڤوانانی کوردیپێدیا
 بیروڕاکانتان
 دڵخوازەکان
 کڕۆنۆلۆژیای ڕووداوەکان
 چالاکییەکان - کوردیپێدیا
 یارمەتی
بابەتی نوێ
پەرتووکخانە
دەربڕاوە جوداکان لە زمانی کوردیدا (زمانی ڕاگەیاندن بە نموونە)
10-08-2024
کشمیر کەریم
پەرتووکخانە
کەڵەشێر و ڕێوییە پیرەکە
09-08-2024
کشمیر کەریم
پەرتووکخانە
ئیمپراتۆریەتی ساسانیەکان
09-08-2024
کشمیر کەریم
پەرتووکخانە
پێواژۆ فۆنۆمۆرفۆلۆژییەکان لە زمانی کوردیی-شێوەزاری شارەزووردا
09-08-2024
کشمیر کەریم
پەرتووکخانە
درکپێکردنی وێنەی میتافۆریی لە کۆدی شیعرییدا
09-08-2024
کشمیر کەریم
پەرتووکخانە
کاریگەریی چیرۆک لە گەشەپێدانی بەها ئاکارییەکان لای منداڵانی باخچە
09-08-2024
کشمیر کەریم
ژیاننامە
تینا سۆران
08-08-2024
سروشت بەکر
پەرتووکخانە
زمان و ئەزموونی موفتی پێنجوێنی (1881-1952) لەنێو ڕەهەندی ڕۆشنبیریدا
08-08-2024
کشمیر کەریم
پەرتووکخانە
فرێزی فەرهەنگیی لە زمانی کوردیی و فارسییدا
08-08-2024
کشمیر کەریم
پەرتووکخانە
وشەی بێگانە لەفەرهەنگی زمانی کوردیدا (کاریگەری زمانی فارسی وەک نموونە)
08-08-2024
کشمیر کەریم
ئامار
بابەت
  529,983
وێنە
  107,320
پەرتووک PDF
  19,950
فایلی پەیوەندیدار
  100,754
ڤیدیۆ
  1,470
زمان
کوردیی ناوەڕاست 
302,780
Kurmancî - Kurdîy Serû 
88,912
هەورامی 
65,830
عربي 
29,208
کرمانجی - کوردیی سەروو 
16,985
فارسی 
8,920
English 
7,395
Türkçe 
3,595
Deutsch 
1,479
Pусский 
1,134
Française 
326
Nederlands 
130
Zazakî 
88
Svenska 
60
Հայերեն 
50
Italiano 
41
Español 
40
لەکی 
37
Azərbaycanca 
23
日本人 
19
中国的 
14
עברית 
14
Norsk 
14
Ελληνική 
13
Fins 
12
پۆل
کوردیی ناوەڕاست
وشە و دەستەواژە 
130,241
پەرتووکخانە 
25,352
ژیاننامە 
24,692
کورتەباس 
17,258
ڕێکەوت و ڕووداو (کڕۆنۆلۆژیا) 
14,553
پەند و ئیدیۆم 
12,592
شوێنەکان 
11,581
شەهیدان 
11,568
کۆمەڵکوژی 
10,888
هۆنراوە 
10,232
بەڵگەنامەکان 
8,327
وێنە و پێناس 
7,316
ئامار و ڕاپرسی 
4,624
کلتوور - مەتەڵ 
3,150
ناوی کوردی 
2,038
پارت و ڕێکخراوەکان 
1,450
ڤیدیۆ 
1,371
پۆلێننەکراو 
990
بڵاوکراوەکان (گۆڤار، ڕۆژنامە و ...) 
818
کلتوور - گاڵتەوگەپ 
777
کارە هونەرییەکان 
728
شوێنەوار و کۆنینە 
633
فەرمانگەکان  
269
گیانلەبەرانی کوردستان 
243
هۆز - تیرە - بنەماڵە 
188
نەخشەکان 
182
نەریت 
160
ڕووه‌كی كورده‌واری (گژوگیا و دار) 
101
ژینگەی کوردستان 
94
زانستە سروشتییەکان 
80
خواردنی کوردی 
79
دۆزی ژن 
55
مۆزەخانە 
50
یارییە کوردەوارییەکان 
39
بەرهەمە کوردستانییەکان 
38
کەلوپەلی سەربازیی بەکارهاتوو لە کوردستان 
21
گەشتوگوزار 
2
کۆگای فایلەکان
MP3 
323
PDF 
30,404
MP4 
2,391
IMG 
196,219
گەڕان بەدوای ناوەڕۆکدا
ژیاننامە
ئازاد شەوقی
ژیاننامە
سابیر کوردستانی
ژیاننامە
زارا محەمەدی
ژیاننامە
بەکر سدقی
ژیاننامە
کەریم شینه
Боботоҳири Урён
زانیارییەکانی کوردیپێدیا لە هەموو کات و شوێنێکەوەیە و بۆ هەموو کات و شوێنێکیشە!
پۆل: ژیاننامە | زمانی بابەت: Тоҷикӣ
بەشکردن
Facebook0
Twitter0
Telegram0
LinkedIn0
WhatsApp0
Viber0
SMS0
Facebook Messenger0
E-Mail0
Copy Link0
نرخاندنی بابەت
نایاب
زۆر باشە
باش
خراپ نییە
خراپ
بۆ ناو لیستی دڵخوازەکان
ڕای خۆت دەربارەی ئەم بابەتە بنووسە!
گۆڕانکارییەکانی بابەتەکە
Metadata
RSS
گووگڵی وێنەی بابەتی هەڵبژێردراو بکە!
گووگڵی بابەتی هەڵبژێردراو بکە!
کوردیی ناوەڕاست0
Kurmancî - Kurdîy Serû0
English0
عربي0
فارسی0
Türkçe0
עברית0
Deutsch0
Español0
Française0
Italiano0
Nederlands0
Svenska0
Ελληνική0
Azərbaycanca0
Fins0
Hrvatski0
Norsk0
Polski0
Pусский0
Հայերեն0
中国的0
日本人0

Боботоҳири Урён

Боботоҳири Урён
Боботоҳир Урёни Ҳамадонӣ (форсӣ: باباطاهر عریان‎; ? – тақр. 1055, Ҳамадон) — ориф, шоири форс-тоҷик ва дубайтисарои охирҳои садаи X ва миёнаи садаи XI.
Номаш дар аксари маъхазҳо Тоҳир зикр шудааст. Калимаи «Бобо» дар аввали исми шоир унвони тариқатии ӯст. Калимаи «Урён» ба сабаби орӣ буданаш аз корҳои дунявӣ ба исми ӯ изофа шудааст.

=KTML_Bold=Зиндагинома=KTML_End=
Аз ҷараёни зиндагиаш иттилои кофӣ дар даст нест. Зиндагониаш асосан дар Ҳамадон ва Луристон сипарӣ шудааст. Аз фаъолияти Боботоҳири Урён бештар дар кӯҳи Алванди Ҳамадон узлатнишинӣ ва ба зикру сулук машғул гаштани ӯ маълум аст. Бо ҳама мақомоту камолоти исонӣ тамоми умр гумному узлатнишин зистааст ва ҳамин гӯшагирии ӯ боис шудааст, то иттилои комиле аз ҳаёташ боқӣ намонад. Дар боби баъзе лаҳзаҳои зиндагии Боботоҳири Урён куҳантарин ахбор дар «Роҳату-с-судур ва ояту-с-сурур дар таърихи оли Салҷуқ»-и Муҳаммад ибни Алӣ ибни Сулаймони Ровандӣ (таълиф охири қарни 12 – ибтидои қрни 13) омадааст, ки дар он аз вохӯрии ин шоир бо Султон Туғрилбеки Салҷуқӣ сухан меравад:
«Шунидам, ки чун Султон Туғрилбек ба Ҳамадон омад, аз авлиё се пир буданд: Боботоҳиру Бобоҷаъфар ва Шайх Ҳамшо. Кӯҳест дар Ҳамадон, онро Хазар хонанд, бар он ҷо истода буданд. Назари Султон бар эшон омад, кавкабаи лашкар бидошту пиёда шуд ва бо вазир Абунасри Алкиндарӣ пеши эшон омад ва дастҳошон бибӯсид. Боботоҳир порае шефтагуна будӣ, ӯро гуфт: «Эй турк, бо халқи Худо чӣ хоҳӣ кард?» Султон гуфт: «Он чи ту фармоӣ». Бобо гуфт: «Он кун, ки Худо мефармояд: Инна-л-Лоҳа яъмуру би-л-адли ва-л-эҳсон (Худованд амр мекунад ба доду некӣ» (Қуръон, сураи Наҳл, ояти 90). Султон бигиристу гуфт: «Чунин кунам». Бобо дасташ бистаду гуфт: «Аз ман пазируфтӣ?» Гуфт: «Оре». Бобо сари ибриқеро шикаста, ки солҳо аз он вузӯ карда буд, дар ангушт дошт, берун кард ва дар ангушти Султон кард ва гуфт: «Мамлакати олам чунин дар дасти ту кардам, бар адл бош».

Ин ҳикоят далели мақому мартабаи хосси Боботоҳири Урён дар миёни орифон ва салотини замони худ мебошад. Аксар муҳаққиқони таърихи адабиёти форс-тоҷик ва тасаввуф, аз ҷумла Минорский, Эдвард Браун, Муҳаммаддабири Сиёқӣ, Муҷтабо Минавӣ, Саид Нафисӣ, Забеуллоҳи Сафо, Ризозода Шафақ, Ҷаводи Мақсуд ва дигарон ба ин ахбори Ровандӣ эътибори махсус додаанд.

=KTML_Bold=Осор=KTML_End=
Аз Боботоҳири Урён то имрӯз 365 дубайтӣ, 4 ғазал ва як асари мансур бо унвони Калимоти қисор» (ба забони арабӣ) боқӣ мондааст.

=KTML_Bold=Калимоти қисор=KTML_End=
«Калимоти қисор»-и вай шомили ақидаҳои суфия дар илму маърифат, зикру ибодат, ваҷду муҳаббат, ақлу ғафлат, ҳифзу ривоят, талабу мухолифати нафс, ибтило, аҳволу мақомот, тоат ва тақриб, фақру зӯҳд, сабру ризо, убудият ва ихлос, сукр, ғайрат, вақт, ҷамъу тафрика, мавту ҳаёт, фано ва бақо, васлу фасл, тавҳид, тасаввуф ва тариқат, макру истидроҷ, табақоти аҳли тариқат, ғурбат, ашёи мутафарриқа аст, ки ҳар яке бо ҷумлаҳои кӯтоҳ шарҳ ёфтаанд. Ба ин асари Боботоҳири Урён панҷ шарҳ навишта шудааст ва тавассути ин шарҳҳо гуфтори ин ориф дар боби мабонии суфия тарҷума ва баррасӣ шудаанд. Аз миёни ин шарҳҳо шарҳе мансуб ба Айнулқузоти Ҳамадонӣ ва шарҳи Хатиби Вазирӣ машҳуртаранд. Аз мутолиаи ин асари Боботоҳири Урён маълум мешавад, ки вай на марде уммӣ, балки донишманд буда, дар бораи муҳимтарин масоили шариат, печидатарин масоили тасаввуф ва ирфон иҳотаи комил доштаву дар асари худ ба шарҳи онҳо пардохтааст. Чунончи, дар шарҳи тавҳид мефармояд: «Маънии тавҳид собит намудани сифати ваҳдат барои парвардгор аст ва ин тавҳид ё зоҳирист, яъне бо гуфтани калимаи «Ло илоҳа иллаллоҳ», ҳосил мешавад, ки номаш маърифат аст; вале маърифати ҳақиқӣ нест ва ё ботинист, ки бо ақида ва изъон бар ин, ки худое нест, ҷуз Худои ягона, муҳаққақ мешавад. Ва итлоқи ҳақиқати маърифат дар ин сурат саҳеҳ буда, зоҳирӣ нест... Тавҳиди қавлӣ ва лисонӣ сабаби исботи исми ориф аст бар он касе, ки ба калимаи тавҳид такаллум мекунад. Вале маърифати ҳақиқӣ он аст, ки шахси ориф ҳақиқат ва ҳувийяти худро дар шуҳуди Ҳақ фонӣ ва фаромӯш намояд ва ин маънӣ баъд аз шиносоии комил муҳаққақ мешавад». Тавре ки мебинем, дар шарҳи масоили шаръӣ муаллиф бештар такя ба маърифати ботинӣ, яъне ирфонӣ мекунад ва баъд аз баёни зоҳири масъала, ки ба шариат дахл дорад, ботини онро мекушояд ва аз ин роҳ шариатро аз мавқеи ирфон ва тасаввуф шарҳ медиҳад. Дар тавзеҳи масоили ирфон низ муаллиф ҳамин усулро интихоб намудааст.

=KTML_Bold=Дубайтиҳо=KTML_End=
Аммо шуҳрати Боботоҳир дар миёни форсизабонон ба воситаи дубайтиҳои ӯст, ки фаҳлавиёт ҳам номида шуда, ба лаҳҷаи мардуми Ҳамадон ё Лур суруда шудаанд. Ин дубайтиҳо дар ниҳояти содагӣ суруда шуда, лутфи табъу тозагии эҳсосоти шоир қобили таваҷҷуҳ аст. Аз содагии забони Боботоҳир метавон ба содагии ахлоқ ва зиндагии поку беолоиши қаландаронааш пай бурд. Боботоҳири Урён дар дубайтиҳояш санъатҳо ва орояҳои бадеиро ба кор набурдааст; дубайтиҳояш дар айни ин бепироягӣ аз зебоии хосси калом бархурдоранд. Азбаски дубайтиҳои мазкур ба таври мухтасар ва мӯҷаз, бо лаҳҷаи маҳаллӣ суруда шудаанд, зарфияти дарбаргирии санъатҳои бадеӣ ва рамзу таъбироти ирфониро надоранд. Аз ин ҷост, ки Боботоҳири Урёнро орифе дардманду дилдодаи бетобе донистаанд, ки барои расидан ба мақсудаш шабу рӯз меноладу орзуи дидори маъшуқро дорад ва барои худ ин дунёи бузургро хурд мепиндорад. Дар ин дубайтиҳо бештар шарҳи сӯзу дард ва эҳсосоти дили шоири ошиқ баён шудааст, ки бо вуҷуди содагию бепироягӣ бисёр муассиру сеҳрангез мебошанд. Азбаски ин дубайтиҳо ба лаҳҷаи маҳаллию рустоӣ суруда шудаанд, ба эҷодиёти шифоҳии халқ наздик буда, дар миёни мардум шуҳрати зиёд пайдо кардаанд. Мавзуъҳои рози ҳастӣ, беқиматию бевафоӣ ва нопойдории дунё, шиква аз рӯзгори нобасомон, эътироф ба гуноҳ ва пӯзиш аз Ҳақ, дарвешию қаландарӣ ва маломатигарӣ, ишқ ва мушкилоти он, дӯстӣ, мазоҳири зебоиҳои олами улвӣ ва таҷаллии онҳо дар олами сифлӣ ва ғ. мебошанд. Масалан, дар мавзӯъи муҳаббат гуфтааст:

Диле дирам, харидори муҳаббат,
К-аз ӯ гарм аст бозори муҳаббат.
Либосе бофтам бар қомати дил,
Зи пуди меҳнату тори муҳаббат.

=KTML_Bold=Шоир ҳатто ба мавзӯъҳои маъмулии зиндагии воқеӣ даст зада, бо ишора ба воқеияти зиндагии мардум онро бисёр хубу равшан баён мекунад:=KTML_End=
Дидам ололае дар домани хор,
Ватам ололиё, кай чинамат бор?
Бигуфто боғбон: «Маъзур медор,
Дарахти дӯстӣ дер овара бор».
=KTML_Photo_Begin=https://www.kurdipedia.org/files/relatedfiles/2024/584194/0001.JPG=KTML_Photo_Alt=0001.JPG=KTML_Style=width:20%;height:20%;float:left;=KTML_Photo_Target_Link=https://www.kurdipedia.org/files/relatedfiles/2024/584194/0001.JPG=KTML_Photo_End=
=KTML_Bold=Шоир сареҳан худро пайрави ойини риндону қаландарон медонад ва ин тарзи ҳаётро хуш қабул дорад:=KTML_End=
Му он риндам, ки номам бӣ қаландар,
На хун дирам, на мун дирам, на лангар,
Чу рӯз оя, бигардам гирди кӯят,
Чу шав оя, ба хиштон вониҳам сар.

=KTML_Bold=Мавзӯъҳои марбут ба ирфонро низ хеле муҷаз ва равшан баён мекунад. Аз ҷумла дар мавзӯъи ваҳдат ва пайвастагӣ бо Худо:=KTML_End=
Агар дил дилбара дилбар кадума?
В-агар дилбар дила, дилро чӣ нума?
Дилу дилбар ба ҳам омехта винам,
Надунам, дил киву дилбар кадума.

=KTML_Bold=Дар мавзӯъи таҷаллии Худо:=KTML_End=
Хушо онун, ки по аз сар надунанд,
Миёни шуъла хушку тар надунанд.
Куништу каъбаву бутхонаву дайр
Сарое холӣ аз дилбар надунанд.

=KTML_Bold=Дар силсилаи сувароти дубайтиҳои шоир муҳимтарин яке дил ва дигаре дида мебошанд, ки мавриди корбасти бештар қарор гирифтаанд:=KTML_End=
Ба дарёи ғамат дил ғӯтавар бӣ,
Маро доғи фироқат бар ҷигар бӣ.
Ба чашмам қатраҳои ашки хунин
Ту гӯӣ лолаи боғи назар бӣ.

Ба ғайр аз дубайтиҳо аз шоир чор ғазал ҳам боқӣ мондааст, ки онҳо низ ба лаҳҷаи маҳаллӣ суруда шудаанд.

Ҷудо намудани ишқи ҳақиқӣ аз ишқи маҷозӣ дар ашъори Боботоҳири Урён бисёр душвор аст. Ӯ шоирест тараннумгари фақру қаноат ва ҳамин ҷиҳати эҷод аз шоирони дигар фарқ мекунад.

=KTML_Bold=Оромгоҳ=KTML_End=
Оромгоҳи Боботоҳири Урён дар шимоли шаҳри Ҳамадон ва дар майдони ба номи ӯ қарор дорад ва аз қадимтарин маъхазҳое, ки дар бораи мазори Боботоҳир маълумот додааст, «Нузҳату-л-қулуб»-и Ҳамдуллоҳи Муставфӣ (асри 13) мебошад. [1]
ئەم بابەتە بەزمانی (Тоҷикӣ) نووسراوە، کلیک لە ئایکۆنی بکە بۆ کردنەوەی بابەتەکە بەو زمانەی کە پێی نووسراوە!
⚠️ Not specified T1_44
ئەم بابەتە 0 جار بینراوە
ڕای خۆت دەربارەی ئەم بابەتە بنووسە!
هاشتاگ
سەرچاوەکان
[1] ماڵپەڕ | کوردیی ناوەڕاست | wikipedia
فایلی پەیوەندیدار: 1
بابەتە پەیوەستکراوەکان: 31
پۆلێننەکراو
پەرتووکخانە
ژیاننامە
وێنە و پێناس
زمانی بابەت: Тоҷикӣ
زمان - شێوەزار: کرمانجیی ناوەڕاست
شار و شارۆچکەکان (لەدایکبوون): هەمەدان
شار و شارۆچکەکان (کۆچی دوایی): هەمەدان
شوێنی نیشتەنی: کوردستان
لەژیاندا ماوە؟: نەخێر
نەتەوە: کورد
هۆکاری گیان لەدەستدان: مەرگی سروشتی و نەخۆشی
وڵات - هەرێم (لەدایکبوون): ڕۆژهەڵاتی کوردستان
وڵات - هەرێم (کۆچی دوایی): ڕۆژهەڵاتی کوردستان
ڕەگەزی کەس: نێر
تایبەتمەندییە تەکنیکییەکان
خاوەنی ئەم بابەتە بەسوپاسەوە، مافی بڵاوکردنەوەیی بە کوردیپێدیا بەخشیوە! یان بابەتەکە کۆنە، یاخود بابەتەکە موڵکی گشتییە.
کوالیتیی بابەت: 99%
99%
ئەم بابەتە لەلایەن: ( شادی ئاکۆیی )ەوە لە: 26-07-2024 تۆمارکراوە
ئەم بابەتە لەلایەن: ( هاوڕێ باخەوان )ەوە لە: 11-08-2024 پێداچوونەوەی بۆکراوە و ئازادکراوە
ئەم بابەتە بۆ دواجار لەلایەن: ( هاوڕێ باخەوان )ەوە لە: 11-08-2024 باشترکراوە
ناونیشانی بابەت
ئەم بابەتە بەپێی ستانداردەکانی کوردیپێدیا هێشتا ناتەواوە و پێویستیی بە داڕشتنەوەی بابەتی و زمانەوانیی زۆرتر هەیە!
ئەم بابەتە 0 جار بینراوە
کوردیپێدیا پڕزانیاریترین و فرەزمانترین سەرچاوەی کوردییە!
ژیاننامە
شانیا شەهاب
کورتەباس
چۆن سکرتێرێکی سەرکەوتوو بین
شوێنەوار و کۆنینە
قەڵای ئامەد
ژیاننامە
تینا سۆران
پەرتووکخانە
ئیمپراتۆریەتی ساسانیەکان
شوێنەوار و کۆنینە
مزگەوتی گەورەی ئامەد
کورتەباس
باڵیۆزی ئەمریکا بۆ دادپەروەری لە تاوانی نێودەوڵەتی: بۆ جینۆسایدی ئێزدییەکان، دادپەروەری بەدینەهاتووە
وێنە و پێناس
گوندی کەناروێ لە شارباژێڕ ساڵی 1985
ژیاننامە
فاتیح ئارش
وێنە و پێناس
تیمەکانی هۆشیارکردنەوەی خۆپارێزی لە مین لە ساڵی 2000
کورتەباس
گرێبەستەکانی نەوت لە هەرێمی کوردستان
پەرتووکخانە
پێواژۆ فۆنۆمۆرفۆلۆژییەکان لە زمانی کوردیی-شێوەزاری شارەزووردا
شوێنەوار و کۆنینە
قەڵای زەرزوان
پەرتووکخانە
درکپێکردنی وێنەی میتافۆریی لە کۆدی شیعرییدا
پەرتووکخانە
دەربڕاوە جوداکان لە زمانی کوردیدا (زمانی ڕاگەیاندن بە نموونە)
پەرتووکخانە
ژینانامە - وەشانی 1
ژیاننامە
چرا ڕێبوار کەریم مەحمود
وێنە و پێناس
قەڵای ئامەد ساڵی 1920
پەرتووکخانە
سیاسەت و پلانی زمان بۆ هەرێمی کوردستان
ژیاننامە
حەیدەر ئیسماعیل عەبدوڵڵا محەمەد
پەرتووکخانە
کۆڵبەرنامە - وەشانی 1
ژیاننامە
زۆزگ سەڵاح
ژیاننامە
عومەر ئیبراهیم عەزیز
کورتەباس
بازار
شوێنەوار و کۆنینە
قەڵای سەردار
کورتەباس
باج
پەرتووکخانە
لۆزاننامە - وەشانی 2
پەرتووکخانە
کەڵەشێر و ڕێوییە پیرەکە
ژیاننامە
ڕەوا جەلیزادە
وێنە و پێناس
گوندی قەرەتەپە لە شارەدێی بنگرد ساڵی 1983
پەرتووکخانە
سایکس-پیکۆنامە - وەشانی 1
شوێنەوار و کۆنینە
پردی دیجلە
ژیاننامە
فەرەیدون غەریب حەسەن
ژیاننامە
سایە ئیبراهیم خەلیل
وێنە و پێناس
خولی پەروەردەکردنی هەنگ بۆ هەنگەوانانی شاباژێڕ ساڵی 2000

ڕۆژەڤ
ژیاننامە
ئازاد شەوقی
10-11-2008
هاوڕێ باخەوان
ئازاد شەوقی
ژیاننامە
سابیر کوردستانی
09-07-2009
هاوڕێ باخەوان
سابیر کوردستانی
ژیاننامە
زارا محەمەدی
28-05-2019
هاوڕێ باخەوان
زارا محەمەدی
ژیاننامە
بەکر سدقی
19-08-2012
هاوڕێ باخەوان
بەکر سدقی
ژیاننامە
کەریم شینه
11-08-2022
ڕاپەر عوسمان عوزێری
کەریم شینه
 چالاکییەکانی ڕۆژی
بابەتی نوێ
پەرتووکخانە
دەربڕاوە جوداکان لە زمانی کوردیدا (زمانی ڕاگەیاندن بە نموونە)
10-08-2024
کشمیر کەریم
پەرتووکخانە
کەڵەشێر و ڕێوییە پیرەکە
09-08-2024
کشمیر کەریم
پەرتووکخانە
ئیمپراتۆریەتی ساسانیەکان
09-08-2024
کشمیر کەریم
پەرتووکخانە
پێواژۆ فۆنۆمۆرفۆلۆژییەکان لە زمانی کوردیی-شێوەزاری شارەزووردا
09-08-2024
کشمیر کەریم
پەرتووکخانە
درکپێکردنی وێنەی میتافۆریی لە کۆدی شیعرییدا
09-08-2024
کشمیر کەریم
پەرتووکخانە
کاریگەریی چیرۆک لە گەشەپێدانی بەها ئاکارییەکان لای منداڵانی باخچە
09-08-2024
کشمیر کەریم
ژیاننامە
تینا سۆران
08-08-2024
سروشت بەکر
پەرتووکخانە
زمان و ئەزموونی موفتی پێنجوێنی (1881-1952) لەنێو ڕەهەندی ڕۆشنبیریدا
08-08-2024
کشمیر کەریم
پەرتووکخانە
فرێزی فەرهەنگیی لە زمانی کوردیی و فارسییدا
08-08-2024
کشمیر کەریم
پەرتووکخانە
وشەی بێگانە لەفەرهەنگی زمانی کوردیدا (کاریگەری زمانی فارسی وەک نموونە)
08-08-2024
کشمیر کەریم
ئامار
بابەت
  529,983
وێنە
  107,320
پەرتووک PDF
  19,950
فایلی پەیوەندیدار
  100,754
ڤیدیۆ
  1,470
زمان
کوردیی ناوەڕاست 
302,780
Kurmancî - Kurdîy Serû 
88,912
هەورامی 
65,830
عربي 
29,208
کرمانجی - کوردیی سەروو 
16,985
فارسی 
8,920
English 
7,395
Türkçe 
3,595
Deutsch 
1,479
Pусский 
1,134
Française 
326
Nederlands 
130
Zazakî 
88
Svenska 
60
Հայերեն 
50
Italiano 
41
Español 
40
لەکی 
37
Azərbaycanca 
23
日本人 
19
中国的 
14
עברית 
14
Norsk 
14
Ελληνική 
13
Fins 
12
پۆل
کوردیی ناوەڕاست
وشە و دەستەواژە 
130,241
پەرتووکخانە 
25,352
ژیاننامە 
24,692
کورتەباس 
17,258
ڕێکەوت و ڕووداو (کڕۆنۆلۆژیا) 
14,553
پەند و ئیدیۆم 
12,592
شوێنەکان 
11,581
شەهیدان 
11,568
کۆمەڵکوژی 
10,888
هۆنراوە 
10,232
بەڵگەنامەکان 
8,327
وێنە و پێناس 
7,316
ئامار و ڕاپرسی 
4,624
کلتوور - مەتەڵ 
3,150
ناوی کوردی 
2,038
پارت و ڕێکخراوەکان 
1,450
ڤیدیۆ 
1,371
پۆلێننەکراو 
990
بڵاوکراوەکان (گۆڤار، ڕۆژنامە و ...) 
818
کلتوور - گاڵتەوگەپ 
777
کارە هونەرییەکان 
728
شوێنەوار و کۆنینە 
633
فەرمانگەکان  
269
گیانلەبەرانی کوردستان 
243
هۆز - تیرە - بنەماڵە 
188
نەخشەکان 
182
نەریت 
160
ڕووه‌كی كورده‌واری (گژوگیا و دار) 
101
ژینگەی کوردستان 
94
زانستە سروشتییەکان 
80
خواردنی کوردی 
79
دۆزی ژن 
55
مۆزەخانە 
50
یارییە کوردەوارییەکان 
39
بەرهەمە کوردستانییەکان 
38
کەلوپەلی سەربازیی بەکارهاتوو لە کوردستان 
21
گەشتوگوزار 
2
کۆگای فایلەکان
MP3 
323
PDF 
30,404
MP4 
2,391
IMG 
196,219
گەڕان بەدوای ناوەڕۆکدا
کوردیپێدیا پڕزانیاریترین و فرەزمانترین سەرچاوەی کوردییە!
ژیاننامە
شانیا شەهاب
کورتەباس
چۆن سکرتێرێکی سەرکەوتوو بین
شوێنەوار و کۆنینە
قەڵای ئامەد
ژیاننامە
تینا سۆران
پەرتووکخانە
ئیمپراتۆریەتی ساسانیەکان
شوێنەوار و کۆنینە
مزگەوتی گەورەی ئامەد
کورتەباس
باڵیۆزی ئەمریکا بۆ دادپەروەری لە تاوانی نێودەوڵەتی: بۆ جینۆسایدی ئێزدییەکان، دادپەروەری بەدینەهاتووە
وێنە و پێناس
گوندی کەناروێ لە شارباژێڕ ساڵی 1985
ژیاننامە
فاتیح ئارش
وێنە و پێناس
تیمەکانی هۆشیارکردنەوەی خۆپارێزی لە مین لە ساڵی 2000
کورتەباس
گرێبەستەکانی نەوت لە هەرێمی کوردستان
پەرتووکخانە
پێواژۆ فۆنۆمۆرفۆلۆژییەکان لە زمانی کوردیی-شێوەزاری شارەزووردا
شوێنەوار و کۆنینە
قەڵای زەرزوان
پەرتووکخانە
درکپێکردنی وێنەی میتافۆریی لە کۆدی شیعرییدا
پەرتووکخانە
دەربڕاوە جوداکان لە زمانی کوردیدا (زمانی ڕاگەیاندن بە نموونە)
پەرتووکخانە
ژینانامە - وەشانی 1
ژیاننامە
چرا ڕێبوار کەریم مەحمود
وێنە و پێناس
قەڵای ئامەد ساڵی 1920
پەرتووکخانە
سیاسەت و پلانی زمان بۆ هەرێمی کوردستان
ژیاننامە
حەیدەر ئیسماعیل عەبدوڵڵا محەمەد
پەرتووکخانە
کۆڵبەرنامە - وەشانی 1
ژیاننامە
زۆزگ سەڵاح
ژیاننامە
عومەر ئیبراهیم عەزیز
کورتەباس
بازار
شوێنەوار و کۆنینە
قەڵای سەردار
کورتەباس
باج
پەرتووکخانە
لۆزاننامە - وەشانی 2
پەرتووکخانە
کەڵەشێر و ڕێوییە پیرەکە
ژیاننامە
ڕەوا جەلیزادە
وێنە و پێناس
گوندی قەرەتەپە لە شارەدێی بنگرد ساڵی 1983
پەرتووکخانە
سایکس-پیکۆنامە - وەشانی 1
شوێنەوار و کۆنینە
پردی دیجلە
ژیاننامە
فەرەیدون غەریب حەسەن
ژیاننامە
سایە ئیبراهیم خەلیل
وێنە و پێناس
خولی پەروەردەکردنی هەنگ بۆ هەنگەوانانی شاباژێڕ ساڵی 2000
فۆڵدەرەکان
شەهیدان - ڕەگەزی کەس - نێر شەهیدان - نەتەوە - کورد شوێنەکان - وڵات - هەرێم - ڕۆژهەڵاتی کوردستان پەند و ئیدیۆم - وڵات - هەرێم - ڕۆژهەڵاتی کوردستان وشە و دەستەواژە - وڵات - هەرێم - ڕۆژهەڵاتی کوردستان ئامار و ڕاپرسی - وڵات - هەرێم - ڕۆژهەڵاتی کوردستان پەند و ئیدیۆم - وڵات - هەرێم - باشووری کوردستان وشە و دەستەواژە - وڵات - هەرێم - باشووری کوردستان پەرتووکخانە - وڵات - هەرێم - باشووری کوردستان کورتەباس - وڵات - هەرێم - باشووری کوردستان

Kurdipedia.org (2008 - 2024) version: 15.75
| پەیوەندی | CSS3 | HTML5

| کاتی ئافراندنی لاپەڕە: 1.078 چرکە!